Knjiga fraza

bs Pridjevi 3   »   sr Придеви 3

80 [osamdeset]

Pridjevi 3

Pridjevi 3

80 [осамдесет]

80 [osamdeset]

Придеви 3

[Pridevi 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Ona ima psa. Она-и-а--с-. Она има пса. О-а и-а п-а- ------------ Она има пса. 0
O-a-im- --a. Ona ima psa. O-a i-a p-a- ------------ Ona ima psa.
Pas je velik. П-с ј- -е---. Пас је велик. П-с ј- в-л-к- ------------- Пас је велик. 0
Pa--je v---k. Pas je velik. P-s j- v-l-k- ------------- Pas je velik.
Ona ima velikog psa. О-а им---е-ико--п-а. Она има великог пса. О-а и-а в-л-к-г п-а- -------------------- Она има великог пса. 0
O-a-ima --l---- --a. Ona ima velikog psa. O-a i-a v-l-k-g p-a- -------------------- Ona ima velikog psa.
Ona ima kuću. О-- и-а--ућ-. Она има кућу. О-а и-а к-ћ-. ------------- Она има кућу. 0
O-- -----u-́-. Ona ima kuc-u. O-a i-a k-c-u- -------------- Ona ima kuću.
Kuća je mala. К-ћа--е-м---. Кућа је мала. К-ћ- ј- м-л-. ------------- Кућа је мала. 0
K--́a j- ----. Kuc-a je mala. K-c-a j- m-l-. -------------- Kuća je mala.
Ona ima malu kuću. Он---м- мал- ----. Она има малу кућу. О-а и-а м-л- к-ћ-. ------------------ Она има малу кућу. 0
On---ma----u kuć-. Ona ima malu kuc-u. O-a i-a m-l- k-c-u- ------------------- Ona ima malu kuću.
On stanuje u hotelu. Он--та--је-у х--е--. Он станује у хотелу. О- с-а-у-е у х-т-л-. -------------------- Он станује у хотелу. 0
On st--uje-u-hotel-. On stanuje u hotelu. O- s-a-u-e u h-t-l-. -------------------- On stanuje u hotelu.
Hotel je jeftin. Х-тел ј- -е-ти-. Хотел је јефтин. Х-т-л ј- ј-ф-и-. ---------------- Хотел је јефтин. 0
Hot---je-jefti-. Hotel je jeftin. H-t-l j- j-f-i-. ---------------- Hotel je jeftin.
On stanuje u jeftinom hotelu. Он-ст-н--е-- -еф--------т-л-. Он станује у јефтином хотелу. О- с-а-у-е у ј-ф-и-о- х-т-л-. ----------------------------- Он станује у јефтином хотелу. 0
On s---uj-----eft-n----o----. On stanuje u jeftinom hotelu. O- s-a-u-e u j-f-i-o- h-t-l-. ----------------------------- On stanuje u jeftinom hotelu.
On ima auto. О- има----о. Он има ауто. О- и-а а-т-. ------------ Он има ауто. 0
O-------u--. On ima auto. O- i-a a-t-. ------------ On ima auto.
Auto je skupo. А-то--е с----. Ауто је скупо. А-т- ј- с-у-о- -------------- Ауто је скупо. 0
A----je--ku--. Auto je skupo. A-t- j- s-u-o- -------------- Auto je skupo.
On ima skupo auto. О---ма ск----ауто. Он има скупо ауто. О- и-а с-у-о а-т-. ------------------ Он има скупо ауто. 0
On-i-- s-u---auto. On ima skupo auto. O- i-a s-u-o a-t-. ------------------ On ima skupo auto.
On čita roman. Он ч----ром-н. Он чита роман. О- ч-т- р-м-н- -------------- Он чита роман. 0
O- čita------. On čita roman. O- č-t- r-m-n- -------------- On čita roman.
Roman je dosadan. Ро--н-је-д-сад-н. Роман је досадан. Р-м-н ј- д-с-д-н- ----------------- Роман је досадан. 0
R-m-n j- do-ad-n. Roman je dosadan. R-m-n j- d-s-d-n- ----------------- Roman je dosadan.
On čita dosadan roman. О- чита-до----- -о-ан. Он чита досадан роман. О- ч-т- д-с-д-н р-м-н- ---------------------- Он чита досадан роман. 0
O--či-a do-a--n -o-an. On čita dosadan roman. O- č-t- d-s-d-n r-m-n- ---------------------- On čita dosadan roman.
Ona gleda film. Он- ---да фи--. Она гледа филм. О-а г-е-а ф-л-. --------------- Она гледа филм. 0
On--gl--- -il-. Ona gleda film. O-a g-e-a f-l-. --------------- Ona gleda film.
Film je uzbudljiv. Ф--м-ј-----удљ--. Филм је узбудљив. Ф-л- ј- у-б-д-и-. ----------------- Филм је узбудљив. 0
F-l--je u---dlji-. Film je uzbudljiv. F-l- j- u-b-d-j-v- ------------------ Film je uzbudljiv.
Ona gleda uzbudljiv film. О-а -ле-- ---удљ-в -илм. Она гледа узбудљив филм. О-а г-е-а у-б-д-и- ф-л-. ------------------------ Она гледа узбудљив филм. 0
On- g--d--u-b--ljiv film. Ona gleda uzbudljiv film. O-a g-e-a u-b-d-j-v f-l-. ------------------------- Ona gleda uzbudljiv film.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik nauke

Jezik nauke je zaseban jezik. Koristi se za stručne diskusije. Takođe se koristi u akademskim publikacijama. Prije su postojali usklađeni akademski jezici. Na evropskom tlu je u nauci dugo vremena prevladavao latinski jezik. Danas je, s druge strane, engleski najvažniji akademski jezik. Akademski jezici su stručni jezici. Sadrže vrlo mnogo posebnih pojmova. Njihova najbitnija obilježja su standardizacija i formalizacija. Neki kažu da naučnici namjerno govore nerazumljivo. Kad je nešto komplicirano, djeluje inteligentnije. Međutim, nauka se vodi istinom. Stoga bi trebala koristiti neutralni jezik. Za retoričke elemente ili floskule ovdje nema mjesta. Međutim, postoji puno primjera za pretjerano komplicirani jezik. A čini se da komplicirani jezik fascinira ljude! Istraživanja su pokazala da više vjerujemo kompliciranom jeziku. Ispitanici su trebali odgovoriti na nekoliko pitanja. Pritom su morali izabrati između više odgovora. Neki odgovori su bili jednostavno formulirani, dok su drugi bili jako komplicirani. Većina ispitanika se odlučila za komplicirani odgovor. No to uopće nije imalo nikakvog smisla! Ispitanici su bili zaslijepljeni jezikom. Iako je sadržaj bio apsurdan, bili su impresionirani njegovim oblikom. Međutim, komplicirano pisati nije uvijek umjetnost. Moguće je naučiti jednostavne sadržaje zapakirati u složen jezik. S druge strane, nije lako izraziti teške stvari na jednostavan način. Dakle, nekad je ono jednostavno zaista komplicirano...