М--- син-н--иска-- да с- и-рае ----клата.
Моят син не искаше да си играе с куклата.
М-я- с-н н- и-к-ш- д- с- и-р-е с к-к-а-а-
-----------------------------------------
Моят син не искаше да си играе с куклата. 0 Mo--- -in n----kas---d--s-----ae s kukl-ta.Moyat sin ne iskashe da si igrae s kuklata.M-y-t s-n n- i-k-s-e d- s- i-r-e s k-k-a-a--------------------------------------------Moyat sin ne iskashe da si igrae s kuklata.
М-ят---ъщер- -- и----е -а--гр---фут-ол.
Моята дъщеря не искаше да играе футбол.
М-я-а д-щ-р- н- и-к-ш- д- и-р-е ф-т-о-.
---------------------------------------
Моята дъщеря не искаше да играе футбол. 0 Mo-at---yshc--rya -- -s-------a------ --tb-l.Moyata dyshcherya ne iskashe da igrae futbol.M-y-t- d-s-c-e-y- n- i-k-s-e d- i-r-e f-t-o-.---------------------------------------------Moyata dyshcherya ne iskashe da igrae futbol.
М-я---ж--- -е искаше -а --ра- --м-- на----.
Моята жена не искаше да играе с мен на шах.
М-я-а ж-н- н- и-к-ш- д- и-р-е с м-н н- ш-х-
-------------------------------------------
Моята жена не искаше да играе с мен на шах. 0 Moyat- -h--- ----sk--he-----g-ae - m-n--a -ha-h.Moyata zhena ne iskashe da igrae s men na shakh.M-y-t- z-e-a n- i-k-s-e d- i-r-e s m-n n- s-a-h-------------------------------------------------Moyata zhena ne iskashe da igrae s men na shakh.
Мо--е д-ц- н- и----а-да с- р--хо---т.
Моите деца не искаха да се разхождат.
М-и-е д-ц- н- и-к-х- д- с- р-з-о-д-т-
-------------------------------------
Моите деца не искаха да се разхождат. 0 M--te--etsa -- --k-----d-----ra--h---d-t.Moite detsa ne iskakha da se razkhozhdat.M-i-e d-t-a n- i-k-k-a d- s- r-z-h-z-d-t------------------------------------------Moite detsa ne iskakha da se razkhozhdat.
Те ---иск-ха д- р---ре--т-ст--т-.
Те не искаха да разтребят стаята.
Т- н- и-к-х- д- р-з-р-б-т с-а-т-.
---------------------------------
Те не искаха да разтребят стаята. 0 Te ne-----kh---a raz-reb--- ---y-ta.Te ne iskakha da raztrebyat stayata.T- n- i-k-k-a d- r-z-r-b-a- s-a-a-a-------------------------------------Te ne iskakha da raztrebyat stayata.
Те-н- -с-ах--да -и --гат.
Те не искаха да си лягат.
Т- н- и-к-х- д- с- л-г-т-
-------------------------
Те не искаха да си лягат. 0 T-----i-k--ha -a-si ------.Te ne iskakha da si lyagat.T- n- i-k-k-a d- s- l-a-a-.---------------------------Te ne iskakha da si lyagat.
Т-- н- ----ш---а-яд--сл----е-.
Той не биваше да яде сладолед.
Т-й н- б-в-ш- д- я-е с-а-о-е-.
------------------------------
Той не биваше да яде сладолед. 0 T-y-n- b-va--e-d- ya-e-sla---ed.Toy ne bivashe da yade sladoled.T-y n- b-v-s-e d- y-d- s-a-o-e-.--------------------------------Toy ne bivashe da yade sladoled.
Т-й -е-б-в-ше -а-я-- -о--л--.
Той не биваше да яде шоколад.
Т-й н- б-в-ш- д- я-е ш-к-л-д-
-----------------------------
Той не биваше да яде шоколад. 0 T----e---va-h- da y--e-sh----a-.Toy ne bivashe da yade shokolad.T-y n- b-v-s-e d- y-d- s-o-o-a-.--------------------------------Toy ne bivashe da yade shokolad.
Т-- не -и---- -а яд- бонб-ни.
Той не биваше да яде бонбони.
Т-й н- б-в-ш- д- я-е б-н-о-и-
-----------------------------
Той не биваше да яде бонбони. 0 To- ne b---s-- -a ---e b--bo-i.Toy ne bivashe da yade bonboni.T-y n- b-v-s-e d- y-d- b-n-o-i--------------------------------Toy ne bivashe da yade bonboni.
М-ж----а-си -о-ел-- нещ-.
Можех да си пожелая нещо.
М-ж-х д- с- п-ж-л-я н-щ-.
-------------------------
Можех да си пожелая нещо. 0 M-zhe-h-da----p-z---a-a n----h-.Mozhekh da si pozhelaya neshcho.M-z-e-h d- s- p-z-e-a-a n-s-c-o---------------------------------Mozhekh da si pozhelaya neshcho.
Мо--- да -и -уп--ро--я.
Можех да си купя рокля.
М-ж-х д- с- к-п- р-к-я-
-----------------------
Можех да си купя рокля. 0 M-z-e----- -- kup-- rokly-.Mozhekh da si kupya roklya.M-z-e-h d- s- k-p-a r-k-y-.---------------------------Mozhekh da si kupya roklya.
Мо------ си-в-ема бонб-н.
Можех да си взема бонбон.
М-ж-х д- с- в-е-а б-н-о-.
-------------------------
Можех да си взема бонбон. 0 M-z-e-h d- s--vz-m---o-b--.Mozhekh da si vzema bonbon.M-z-e-h d- s- v-e-a b-n-o-.---------------------------Mozhekh da si vzema bonbon.
М-ж-ш---- д- п-ш-ш в -а-олета?
Можеше ли да пушиш в самолета?
М-ж-ш- л- д- п-ш-ш в с-м-л-т-?
------------------------------
Можеше ли да пушиш в самолета? 0 Moz-e--e-li -a p-s-i---- samo--ta?Mozheshe li da pushish v samoleta?M-z-e-h- l- d- p-s-i-h v s-m-l-t-?----------------------------------Mozheshe li da pushish v samoleta?
М-же-е--и----п-еш -ир--в б-лницата?
Можеше ли да пиеш бира в болницата?
М-ж-ш- л- д- п-е- б-р- в б-л-и-а-а-
-----------------------------------
Можеше ли да пиеш бира в болницата? 0 Mo-heshe -i-d--piesh b-ra - bo-nitsa-a?Mozheshe li da piesh bira v bolnitsata?M-z-e-h- l- d- p-e-h b-r- v b-l-i-s-t-?---------------------------------------Mozheshe li da piesh bira v bolnitsata?
ನೀನು ನಾಯಿಯನ್ನು ವಸತಿಗೃಹದೊಳಗೆ ಕರೆದುಕೊಂಡು ಹೋಗಬಹುದಾಗಿತ್ತೆ?
Мож-ш---- ---вз-ме----чет- в х--ел-?
Можеше ли да вземеш кучето в хотела?
М-ж-ш- л- д- в-е-е- к-ч-т- в х-т-л-?
------------------------------------
Можеше ли да вземеш кучето в хотела? 0 M--hes-- l- -a ----e---k----t- ---h-tela?Mozheshe li da vzemesh kucheto v khotela?M-z-e-h- l- d- v-e-e-h k-c-e-o v k-o-e-a------------------------------------------Mozheshe li da vzemesh kucheto v khotela?
ಇನ್ನಷ್ಟು ಭಾಷೆಗಳು
ಧ್ವಜದ ಮೇಲೆ ಕ್ಲಿಕ್ ಮಾಡಿ!
ನೀನು ನಾಯಿಯನ್ನು ವಸತಿಗೃಹದೊಳಗೆ ಕರೆದುಕೊಂಡು ಹೋಗಬಹುದಾಗಿತ್ತೆ?
На каникулах детям можно было долго оставаться на улице.
ಅವರು ಅಂಗಳದಲ್ಲಿ ತುಂಬ ಸಮಯ ಆಡಬಹುದಾಗಿತ್ತು.
Те мо-е-а дъл-- да-и-р--т-н- дво--.
Те можеха дълго да играят на двора.
Т- м-ж-х- д-л-о д- и-р-я- н- д-о-а-
-----------------------------------
Те можеха дълго да играят на двора. 0 Te ----ek-a -y-g---- i-r-y-t -a d---a.Te mozhekha dylgo da igrayat na dvora.T- m-z-e-h- d-l-o d- i-r-y-t n- d-o-a---------------------------------------Te mozhekha dylgo da igrayat na dvora.
Т--мо-е---д--г- -а--е се приб--ат.
Те можеха дълго да не се прибират.
Т- м-ж-х- д-л-о д- н- с- п-и-и-а-.
----------------------------------
Те можеха дълго да не се прибират. 0 Te--ozh--ha ----o -- -e -- p-i-ira-.Te mozhekha dylgo da ne se pribirat.T- m-z-e-h- d-l-o d- n- s- p-i-i-a-.------------------------------------Te mozhekha dylgo da ne se pribirat.
ಕಲಿಯುವುದು ಯಾವಾಗಲೂ ಸುಲಭವಲ್ಲ.
ಅದು ಸಂತೋಷವನ್ನು ಕೊಟ್ಟರೂ ಸಹ ಶ್ರಮದಾಯಕ.
ಅದರೆ ನಾವು ಏನನ್ನಾದರೂ ಕಲಿತರೆ ನಮಗೆ ಆನಂದ ಉಂಟಾಗುತ್ತದೆ.
ನಮ್ಮ ಮುನ್ನಡೆಯಿಂದ ನಮಗೆ ಹೆಮ್ಮೆ ಉಂಟಾಗುತ್ತದೆ.
ದುರದೃಷ್ಟವಷಾತ್ ನಾವು ಕಲಿತದ್ದನ್ನು ಪುನಃ ಮರೆತುಬಿಡಬಹುದು
ವಿಶೇಷವಾಗಿ ಭಾಷೆಗಳ ವಿಷಯದಲ್ಲಿ ಈ ಮಾತು ಹೆಚ್ಚು ಸತ್ಯ.
ನಮ್ಮಲ್ಲಿ ಹೆಚ್ಚಿನವರು ಶಾಲೆಗಳಲ್ಲಿ ಒಂದು ಅಥವಾ ಹೆಚ್ಚು ಭಾಷೆಗಳನ್ನು ಕಲಿಯುತ್ತಾರೆ.
ಶಾಲೆಯ ನಂತರ ಸಾಮಾನ್ಯವಾಗಿ ಈ ಜ್ಞಾನ ನಶಿಸಿಹೋಗುತ್ತದೆ.
ನಾವು ಈ ಭಾಷೆಯನ್ನು ಮಾತನಾಡುವುದು ಇಲ್ಲದಂತೆಯೆ ಆಗಿದೆ.
ದೈನಂದಿಕ ಜೀವನದಲ್ಲಿ ನಾವು ಬಹುತೇಕ ನಮ್ಮ ಮಾತೃಭಾಷೆಯನ್ನು ಬಳಸುತ್ತೇವೆ.
ಹೆಚ್ಚಿನಷ್ಟು ಪರಭಾಷೆಗಳು ಕೇವಲ ರಜಾದಿನಗಳಲ್ಲಿ ಬಳಸಲಾಗುತ್ತವೆ.
ಜ್ಞಾನವನ್ನು ನಿಯತವಾಗಿ ಸಕ್ರಿಯಗೊಳಿಸದಿದ್ದರೆ ಅದು ಕಳೆದುಹೋಗುತ್ತದೆ.
ನಮ್ಮ ಮಿದುಳಿಗೆ ತರಬೇತಿಯ ಅವಶ್ಯಕತೆ ಇರುತ್ತದೆ.
ಅದು ಒಂದು ಮಾಂಸಖಂಡದಂತೆ ಕಾರ್ಯ ನಿರ್ವಹಿಸುತ್ತದೆ ಎಂದು ಹೇಳಬಹುದು.
ಈ ಮಾಂಸಖಂಡವನ್ನು ಉಪಯೋಗಿಸುತ್ತಿರಬೇಕು, ಇಲ್ಲದಿದ್ದರೆ ಅದು ಕುಗ್ಗಿಹೋಗುತ್ತದೆ.
ಆದರೆ ಮರೆತುಹೋಗುವುದನ್ನು ತಡೆಗಟ್ಟಲು ಸಾಧ್ಯತೆಗಳಿವೆ.
ಕಲಿತದ್ದನ್ನು ಪುನಃ ಪುನಃ ಬಳಸುತ್ತಿರುವುದು ಅತಿ ಮುಖ್ಯ.
ಅದಕ್ಕೆ ವಿಧಿವತ್ತಾದ ನಡವಳಿಕೆ ಸಹಾಯ ಮಾಡಬಹುದು.
ವಾರದ ವಿವಿಧ ದಿನಗಳಿಗೆ ಒಂದು ಸಣ್ಣ ಕಾರ್ಯಕ್ರಮವನ್ನು ರೂಪಿಸಿಕೊಳ್ಳಬಹುದು.
ಉದಾಹರಣೆಗೆ ಸೋಮವಾರದಂದು ಪರಭಾಷೆಯ ಒಂದು ಪುಸ್ತಕವನ್ನು ಓದುವುದು.
ಬುಧವಾರ ಹೊರದೇಶದ ಒಂದು ಬಾನುಲಿ ಪ್ರಸಾರವನ್ನು ಕೇಳುದು.
ಶುಕ್ರವಾರದ ದಿವಸ ಪರಭಾಷೆಯಲ್ಲಿ ದಿನಚರಿಯನ್ನು ಬರೆಯುವುದು.
ಈ ಪ್ರಕಾರವಾಗಿ ಓದುವುದು,ಕೇಳುವುದು ಮತ್ತು ಬರೆಯುವುದರ ನಡುವೆ ಬದಲಾಯಿಬಹುದು.
ಹೀಗೆ ಜ್ಞಾನವನ್ನು ವಿವಿಧ ರೀತಿಯಲ್ಲಿ ಪ್ರಚೋದಿಸಬಹುದು.
ಈ ಎಲ್ಲಾ ಸಾಧನೆಗಳನ್ನು ಹೆಚ್ಚು ಸಮಯ ಮಾಡುವ ಅವಶ್ಯಕತೆ ಇಲ್ಲ, ಕೇವಲ ಅರ್ಧ ಗಂಟೆ ಸಾಕು.
ಮುಖ್ಯವೆಂದರೆ ಒಬ್ಬರು ನಿಯತವಾಗಿ ಅಭ್ಯಾಸ ಮಾಡಬೇಕು.
ಕಲಿತದ್ದು ಹಲವಾರು ದಶಕಗಳು ಮಿದುಳಿನಲ್ಲಿ ಉಳಿದಿರುವುದನ್ನು ಅಧ್ಯಯನಗಳು ತೋರಿಸಿವೆ.
ಅವುಗಳನ್ನು ಕೇವಲ ಖಾನೆಗಳಿಂದ ಹೊರಗಡೆಗೆ ತೆಗೆಯಬೇಕು.