bosanski » polski   Zavisne rečenice sa da 2


92 [devedeset i dva]

Zavisne rečenice sa da 2

-

92 [dziewięćdziesiąt dwa]

Zdania podrzędne z że 2

92 [devedeset i dva]

Zavisne rečenice sa da 2

-

92 [dziewięćdziesiąt dwa]

Zdania podrzędne z że 2

Click to see the text:   
bosanskipolski
Ljuti me što ti hrčeš. De------- m---- ż- c--------.
Ljuti me što ti piješ puno piva. De------- m---- ż- p----- t-- d--- p---.
Ljuti me što ti dolaziš tako kasno. De------- m---- ż- s-- s--------.
   
Ja vjerujem da on treba doktora. Uw----- ż- o- p--------- l------.
Ja vjerujem da je on bolestan. Uw----- ż- o- j--- c----.
Ja vjerujem da on sada spava. Uw----- ż- o- t---- ś--.
   
Mi se nadamo da će on oženiti našu kćerku. Ma-- n-------- ż- o- o---- s-- z n---- c----.
Mi se nadamo da on ima mnogo novca. Ma-- n-------- ż- o- m- d--- p--------.
Mi se nadamo da je on milioner. Ma-- n-------- ż- o- j--- m---------.
   
Ja sam čuo da je tvoja žena imala nezgodu. Sł------- / S--------- ż- t---- ż--- m---- w------.
Ja sam čuo da ona leži u bolnici. Sł------- / S--------- ż- (o--) l--- w s-------.
Ja sam čuo da je tvoje auto potpuno pokvareno. Sł------- / S--------- ż- t---- a--- j--- z------- z---------.
   
Raduje me što ste došli. Ci---- m---- ż- p-- p-------- / p--- p-------.
Raduje me da imate interesa. Ci---- m---- ż- j--- p-- / p--- z------------- / z-------------.
Raduje me da hoćete kupiti kuću. Ci---- m---- ż- c--- p-- / p--- k---- t-- d--.
   
Bojim se da je zadnji autobus već otišao. Ob----- s--- ż- o------ a------ j-- o-------.
Bojim se da moramo uzeti taksi. Ob----- s--- ż- m----- w---- t-------.
Bojim se da nemam novca sa sobom. Ob----- s--- ż- n-- m-- p--- s---- p--------.
   

Od gesta do jezika

Dok govorimo, naš mozak je vrlo zaposlen. Mora obraditi jezičke signale. Gestovi i simboli su takođe jezički signali. Oni su postojali još prije ljudskog jezika. Neki znakovi razumljivi su u svim kulturama. Drugi znakovi se moraju naučiti. Nisu razumljivi sami po sebi. Gestovi i simboli se obrađuju poput jezika. I to u istom području mozga! To je pokazala jedna nova studija. Istraživači su testirali nekoliko osoba. Ti ispitanici trebali su pogledati razne video isječke. Za to vrijeme mjerila im se aktivnost mozga.

U jednom dijelu isječaka bile su izražene razne stvari. To se uradilo pokretima, simbolima i jezikom. Druga grupa ispitanika je gledala druge video isječke. To su bili besmisleni isječci. U njima nije bilo ni jezika, ni gestova, ni simbola. Nisu imali nikakvo značenje. Istraživači su na mjerenjima vidjeli šta se gdje obrađivalo. Mogli su uporediti moždanu aktivnost ispitanika. Sve, što je imalo značаja, bilo je analizirano u istom području mozga. Rezultat ovog eksperimenta je jako zanimljiv. Ono pokazuje kako je naš mozak nanovo naučio jezik. Prvo se komuniciralo gestovima. Kasnije se razvio jezik. Mozak je, dakle, morao naučiti obrađivati jezik kao gestove. I očito je za to aktuelizirao staru verziju...
Odgonetnite jezik!
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodioci uvijek imaju puno posla. Za oko 160 miliona ljudi ruski je maternji jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Evropi.

U cijelom svijetu oko 280 miliona ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je veoma sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U nauci, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u originalu?