Knjiga fraza

bs Prisvojne zamjenice 2   »   pl Zaimki dzierżawcze 2

67 [šezdeset i sedam]

Prisvojne zamjenice 2

Prisvojne zamjenice 2

67 [sześćdziesiąt siedem]

Zaimki dzierżawcze 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski poljski Igra Više
naočale o--la-y o------ o-u-a-y ------- okulary 0
On je zaboravio svoje naočale. O- -------ał swoich oku--rów. O- z-------- s----- o-------- O- z-p-m-i-ł s-o-c- o-u-a-ó-. ----------------------------- On zapomniał swoich okularów. 0
Ma gdje su mu naočale? Gd-i- -n--a -woje -------? G---- o- m- s---- o------- G-z-e o- m- s-o-e o-u-a-y- -------------------------- Gdzie on ma swoje okulary? 0
sat ze-ar z---- z-g-r ----- zegar 0
Njegov sat je pokvaren. J----zeg-r---s- ze-su--. J--- z---- j--- z------- J-g- z-g-r j-s- z-p-u-y- ------------------------ Jego zegar jest zepsuty. 0
Sat visi na zidu. T----egar-w--i-na---i-n-e. T-- z---- w--- n- ś------- T-n z-g-r w-s- n- ś-i-n-e- -------------------------- Ten zegar wisi na ścianie. 0
pasoš pa-zp-rt p------- p-s-p-r- -------- paszport 0
On je izgubio svoj pasoš. On z-ubił-sw-- paszpo--. O- z----- s--- p-------- O- z-u-i- s-ó- p-s-p-r-. ------------------------ On zgubił swój paszport. 0
Gdje je onda njegov pasoš? Gdzie--- -a -wó- --s-p--t? G---- o- m- s--- p-------- G-z-e o- m- s-ó- p-s-p-r-? -------------------------- Gdzie on ma swój paszport? 0
oni – njihov / njihova / njihovo o---- --e-– ich o-- / o-- – i-- o-i / o-e – i-h --------------- oni / one – ich 0
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. T---z-ec- -ie m-g--zna--ź---------rodz-c-w. T- d----- n-- m--- z------ s----- r-------- T- d-i-c- n-e m-g- z-a-e-ć s-o-c- r-d-i-ó-. ------------------------------------------- Te dzieci nie mogą znaleźć swoich rodziców. 0
Ali eto dolaze njihovi roditelji! Pr--cież---m-------ż --h rod--ce! P------- t-- i-- j-- i-- r------- P-z-c-e- t-m i-ą j-ż i-h r-d-i-e- --------------------------------- Przecież tam idą już ich rodzice! 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše pa- - pa-a p-- – p--- p-n – p-n- ---------- pan – pana 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Jak m----a pana-po----,---n-- -ü--e-? J-- m----- p--- p------ p---- M------ J-k m-n-ł- p-n- p-d-ó-, p-n-e M-l-e-? ------------------------------------- Jak minęła pana podróż, panie Müller? 0
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? G-zie j-s- -an--żo-a- -an-- ------? G---- j--- p--- ż---- p---- M------ G-z-e j-s- p-n- ż-n-, p-n-e M-l-e-? ----------------------------------- Gdzie jest pana żona, panie Müller? 0
Vi – Vaš / Vaša / Vaše pani-----ni p--- – p--- p-n- – p-n- ----------- pani – pani 0
Kakvo je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Jak -inęła pani po-r--, --n---chmidt? J-- m----- p--- p------ p--- S------- J-k m-n-ł- p-n- p-d-ó-, p-n- S-h-i-t- ------------------------------------- Jak minęła pani podróż, pani Schmidt? 0
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Gdz-- --st-pa-- -ą-,-pan- -c---d-? G---- j--- p--- m--- p--- S------- G-z-e j-s- p-n- m-ż- p-n- S-h-i-t- ---------------------------------- Gdzie jest pani mąż, pani Schmidt? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U istoriji evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to tačno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanzi je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Pošto genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!