Knjiga fraza

bs Prošlost 1   »   pl Przeszłość 1

81 [osamdeset i jedan]

Prošlost 1

Prošlost 1

81 [osiemdziesiąt jeden]

Przeszłość 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski poljski Igra Više
pisati p-sać p---- p-s-ć ----- pisać 0
On je napisao pismo. O- -isa--lis-. O- p---- l---- O- p-s-ł l-s-. -------------- On pisał list. 0
A ona je napisala razglednicu. A-o-- ----ła ----kę. A o-- p----- k------ A o-a p-s-ł- k-r-k-. -------------------- A ona pisała kartkę. 0
čitati c---ać c----- c-y-a- ------ czytać 0
On je čitao ilustrovani časopis. On c-yta- k-----we-czas-pi-m-. O- c----- k------- c---------- O- c-y-a- k-l-r-w- c-a-o-i-m-. ------------------------------ On czytał kolorowe czasopismo. 0
A ona je čitala knjigu. A o-a-czyt--- ------ę. A o-- c------ k------- A o-a c-y-a-a k-i-ż-ę- ---------------------- A ona czytała książkę. 0
uzeti w---ć w---- w-i-ć ----- wziąć 0
On je uzeo cigaretu. On --i---pa----o--. O- w---- p--------- O- w-i-ł p-p-e-o-a- ------------------- On wziął papierosa. 0
Ona je uzela komad čokolade. O-- --ię-a-ko--kę --e-o-ad-. O-- w----- k----- c--------- O-a w-i-ł- k-s-k- c-e-o-a-y- ---------------------------- Ona wzięła kostkę czekolady. 0
On je bio nevjeran, ali je ona bila vjerna. O--był ------r--- --e -na -ył- -i-rn-. O- b-- n--------- a-- o-- b--- w------ O- b-ł n-e-i-r-y- a-e o-a b-ł- w-e-n-. -------------------------------------- On był niewierny, ale ona była wierna. 0
On je bio lijen, ali je ona bila vrijedna. On by- --niw-- -----n- -y-a pr-c-----. O- b-- l------ a-- o-- b--- p--------- O- b-ł l-n-w-, a-e o-a b-ł- p-a-o-i-a- -------------------------------------- On był leniwy, ale ona była pracowita. 0
On je bio siromašan, ali je ona bila bogata. O- -y---i--ny- a-e---a -yła--ogat-. O- b-- b------ a-- o-- b--- b------ O- b-ł b-e-n-, a-e o-a b-ł- b-g-t-. ----------------------------------- On był biedny, ale ona była bogata. 0
On nije imao novca, već dugove. On-ni--m--ł-p-en-ę-zy, l--- -ł-g-. O- n-- m--- p--------- l--- d----- O- n-e m-a- p-e-i-d-y- l-c- d-u-i- ---------------------------------- On nie miał pieniędzy, lecz długi. 0
On nije imao sreće, već peh. O- nie----ł szc--ś---, -ecz----h-. O- n-- m--- s--------- l--- p----- O- n-e m-a- s-c-ę-c-a- l-c- p-c-a- ---------------------------------- On nie miał szczęścia, lecz pecha. 0
On nije imao uspjeh, već neuspjeh. On --- -i-ł-sukc-s-w--l--z--iepow-dz-n--. O- n-- m--- s-------- l--- n------------- O- n-e m-a- s-k-e-ó-, l-c- n-e-o-o-z-n-a- ----------------------------------------- On nie miał sukcesów, lecz niepowodzenia. 0
On nije bio zadovoljan, već nezadovoljan. O- n-e---ł-zado---o-y, l--z-n--z-d-w-l---. O- n-- b-- z---------- l--- n------------- O- n-e b-ł z-d-w-l-n-, l-c- n-e-a-o-o-o-y- ------------------------------------------ On nie był zadowolony, lecz niezadowolony. 0
On nije bio sretan, već nesretan. O- nie-b-- ----ę----y- -e-- ---sz-z---i--. O- n-- b-- s---------- l--- n------------- O- n-e b-ł s-c-ę-l-w-, l-c- n-e-z-z-ś-i-y- ------------------------------------------ On nie był szczęśliwy, lecz nieszczęśliwy. 0
On nije bio simpatičan, već antipatičan. On-nie by- -ymp-t-cz-y,--e------s-m--tyc--y. O- n-- b-- s----------- l--- n-------------- O- n-e b-ł s-m-a-y-z-y- l-c- n-e-y-p-t-c-n-. -------------------------------------------- On nie był sympatyczny, lecz niesympatyczny. 0

Kako djeca ispravno uče govoriti

Čim se čovjek rodi počinje s drugima komunicirati. Bebe plaču kad nešto žele. S nekoliko mjeseci mogu već govoriti jednostavne riječi. Rečenice s tri riječi govore s gotovo dvije godine. Na početak govorenja kod djece se ne može utjecati. Međutim, može se utjecati na kvalitet njihovog učenja maternjeg jezika! Zato valja razmotriti nekoliko stvari. Najvažnije prije svega je da dijete uvijek ima motivaciju za učenje. Mora uvidjeti da svojim govorom nešto postiže. Djeca se raduju osmijehu kao pozitivnoj povratnoj informaciji. Veća djeca traže dijalog sa svojom okolinom. Usmjeravaju se na jezik ljudi u svojoj blizini. Stoga je važna jezička razina roditelja i odgojitelja. Djeca takođe moraju naučiti da je jezik dragocijen! Međutim, pritom bi se uvijek trebala zabavljati. Čitanje naglas pokazuje djeci koliko jezik može biti uzbudljiv. Roditelji bi se što više trebali baviti svojom djecom. Kada dijete doživi mnogo stvari, želi o tome pričati. Djeci koja odrastaju dvojezično potrebna su čvrsta pravila. Moraju naučiti koji jezik se s kime govori. Na taj način njihov mozak uči da razlikuje dva jezika. Kad djeca krenu u školu, njihov jezik se mijenja. Uče novi kolokvijalni govor. Tada je važno da roditelji obrate pažnju kako njihovo dijete govori. Istraživanja pokazuju da se prvi jezik zauvijek utisne u mozak. Ono što naučimo kao djeca prati nas cijeli život. Ko kao dijete dobro nauči svoj maternji jezik, kasnije od toga profitira. Ta osoba nove stvari uči brže i bolje – ne samo strane jezike...