Knjiga fraza

bs U gradu   »   pl W mieście

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [dwadzieścia pięć]

W mieście

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski poljski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. C-ciałby- --C---ała-y---ost-ć-się--a -w-----. C-------- / C--------- d----- s-- n- d------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- d-s-a- s-ę n- d-o-z-c- --------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym dostać się na dworzec. 0
Htio / htjela bih do aerodroma. Ch-ia-b---/-C-c-a-a--- --st---s-ę -a--o-n-sko. C-------- / C--------- d----- s-- n- l-------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- d-s-a- s-ę n- l-t-i-k-. ---------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym dostać się na lotnisko. 0
Htio / htjela bih do centra grada. C-----b-- /-C----łaby--d------s-- d- ----r-m--iasta. C-------- / C--------- d----- s-- d- c------ m------ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- d-s-a- s-ę d- c-n-r-m m-a-t-. ---------------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym dostać się do centrum miasta. 0
Kako da dođem do željezničke stanice? Jak-do-r- -o -worc-? J-- d---- d- d------ J-k d-t-ę d- d-o-c-? -------------------- Jak dotrę do dworca? 0
Kako da dođem do aerodroma? J-k-d---- -- l-t-is-o. J-- d---- n- l-------- J-k d-t-ę n- l-t-i-k-. ---------------------- Jak dotrę na lotnisko. 0
Kako da dođem do centra grada? J-k-d-t---do--e--r-m -iast-? J-- d---- d- c------ m------ J-k d-t-ę d- c-n-r-m m-a-t-? ---------------------------- Jak dotrę do centrum miasta? 0
Trebam taksi. Pot-ze-na ---j--t tak-ó--a. P-------- m- j--- t-------- P-t-z-b-a m- j-s- t-k-ó-k-. --------------------------- Potrzebna mi jest taksówka. 0
Trebam plan grada. P--r---n--mi -e---p----mi-s--. P-------- m- j--- p--- m------ P-t-z-b-y m- j-s- p-a- m-a-t-. ------------------------------ Potrzebny mi jest plan miasta. 0
Trebam hotel. Po-rze----m---e-t hot-l. P-------- m- j--- h----- P-t-z-b-y m- j-s- h-t-l- ------------------------ Potrzebny mi jest hotel. 0
Htio / htjela bih iznajmiti auto. C--iał--m----h--ał---m--ypoży---ć --m-ch-d. C-------- / C--------- w--------- s-------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- w-p-ż-c-y- s-m-c-ó-. ------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym wypożyczyć samochód. 0
Ovdje je moja kreditna kartica. T--jest m--- ---t---red--o--. T- j--- m--- k---- k--------- T- j-s- m-j- k-r-a k-e-y-o-a- ----------------------------- Tu jest moja karta kredytowa. 0
Ovdje je moja vozačka dozvola. Tu-j--- ---e-p-------z--. T- j--- m--- p---- j----- T- j-s- m-j- p-a-o j-z-y- ------------------------- Tu jest moje prawo jazdy. 0
Šta se ima vidjeti u gradu? Co --------ejr--- w--y- -ieś-i-? C- m---- o------- w t-- m------- C- m-ż-a o-e-r-e- w t-m m-e-c-e- -------------------------------- Co można obejrzeć w tym mieście? 0
Idite u stari grad. P----- -ój-ć n- -ta--wkę. --N--c----n / p--i -dzi- ---st-rówk-. P----- p---- n- s-------- / N---- p-- / p--- i---- n- s-------- P-o-z- p-j-ć n- s-a-ó-k-. / N-e-h p-n / p-n- i-z-e n- s-a-ó-k-. --------------------------------------------------------------- Proszę pójść na starówkę. / Niech pan / pani idzie na starówkę. 0
Napravite obilazak grada. Pro--ę w--r---s-- n----z---żd--- -o--ie--i-. P----- w----- s-- n- p---------- p- m------- P-o-z- w-b-a- s-ę n- p-z-j-ż-ż-ę p- m-e-c-e- -------------------------------------------- Proszę wybrać się na przejażdżkę po mieście. 0
Idite do luke. Pro-z- -ójść ---po-t-.---N-ec- -a- ---a-i--dzi---o p---u. P----- p---- d- p----- / N---- p-- / p--- i---- d- p----- P-o-z- p-j-ć d- p-r-u- / N-e-h p-n / p-n- i-z-e d- p-r-u- --------------------------------------------------------- Proszę pójść do portu. / Niech pan / pani idzie do portu. 0
Napravite obilazak luke. P---z------a---i--------ej-żdż-ę po --rcie. P----- w----- s-- n- p---------- p- p------ P-o-z- w-b-a- s-ę n- p-z-j-ż-ż-ę p- p-r-i-. ------------------------------------------- Proszę wybrać się na przejażdżkę po porcie. 0
Koje još znamenitosti postoje? C- warto--e--cz---------ć? C- w---- j------ z-------- C- w-r-o j-s-c-e z-b-c-y-? -------------------------- Co warto jeszcze zobaczyć? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!