Knjiga fraza

bs Osjećaji   »   pl Uczucia

56 [pedeset i šest]

Osjećaji

Osjećaji

56 [pięćdziesiąt sześć]

Uczucia

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski poljski Igra Više
Biti raspoložen mieć och--ę m--- o----- m-e- o-h-t- ----------- mieć ochotę 0
Raspoloženi smo. M-my--c-o-ę. M--- o------ M-m- o-h-t-. ------------ Mamy ochotę. 0
Nismo raspoloženi. Nie ---y-o----y. N-- m--- o------ N-e m-m- o-h-t-. ---------------- Nie mamy ochoty. 0
Bojati se bać się b-- s-- b-ć s-ę ------- bać się 0
Ja se bojim. Bo-- s-ę. B--- s--- B-j- s-ę- --------- Boję się. 0
Ja se ne bojim. N-e--o-ę s-ę. N-- b--- s--- N-e b-j- s-ę- ------------- Nie boję się. 0
Imati vremena m-eć c-as m--- c--- m-e- c-a- --------- mieć czas 0
On ima vremena. O- m----as. O- m- c---- O- m- c-a-. ----------- On ma czas. 0
On nema vremena. O- n-- -- -zas-. O- n-- m- c----- O- n-e m- c-a-u- ---------------- On nie ma czasu. 0
Dosađivati se nu-zi--się n----- s-- n-d-i- s-ę ---------- nudzić się 0
Ona se dosađuje. O-a-s-ę-----i. O-- s-- n----- O-a s-ę n-d-i- -------------- Ona się nudzi. 0
Ona se ne dosađuje. O-a s-ę --e-n--z-. O-- s-- n-- n----- O-a s-ę n-e n-d-i- ------------------ Ona się nie nudzi. 0
Biti gladan b-ć--ł-dn-m b-- g------ b-ć g-o-n-m ----------- być głodnym 0
Jeste li gladni? J--teś-----łod-i? J-------- g------ J-s-e-c-e g-o-n-? ----------------- Jesteście głodni? 0
Vi niste gladni? N-------e---e---od-i? N-- j-------- g------ N-e j-s-e-c-e g-o-n-? --------------------- Nie jesteście głodni? 0
Biti žedan b-- -pr--n---ym b-- s---------- b-ć s-r-g-i-n-m --------------- być spragnionym 0
Oni su žedni. Im----e-si- pi-. I- c--- s-- p--- I- c-c- s-ę p-ć- ---------------- Im chce się pić. 0
Oni nisu žedni. Im n----h----i--p--. I- n-- c--- s-- p--- I- n-e c-c- s-ę p-ć- -------------------- Im nie chce się pić. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Tajni jezici

Uz pomoć jezika drugima želimo izraziti svoje misli i osjećaje. Razumijevanje je, dakle, najbitnija svrha jezika. No ponekad ljudi ne žele da ih svi razumiju. Stoga izmisle tajne jezike. Ljudi su stoljećima fascinirani tajnim jezicima. Julije Cezar je, na primjer, imao svoj vlastiti tajni jezik. Slao je kodirane poruke u sva područja svog carstva. Njegovi neprijatelji nisu mogli čitati kodirane poruke. Tajni jezici predstavljaju zaštićenu komunikaciju. Od drugih se razlikujemo po tajnim jezicima. To je znak da pripadamo ekskluzivnoj grupi. Postoje razni razlozi zašto se koriste tajni jezici. Ljubavnici neprekidno šalju kodirana pisma jedno drugom. Određene poslovne grupe takođe imaju svoj vlastiti jezik. Tako postoje jezici za mađioničare, lopove i poslovne ljude. Međutim, najčešće se tajni jezici koriste u političke svrhe. Tajni jezici se razvijaju u skoro svakom ratu. Vojska i tajne službe imaju stručnjake za tajne jezike. Nauka koja proučava kodiranje naziva se kriptologija. Moderni kodovi se temelje na složenim matematičkim formulama. Njih je jako teško dešifrirati. Bez kodiranih jezika naš život više ne bi bio zamisliv. Kodirani podaci se danas koriste svugdje. Kreditne kartice i e-mailovi – sve funkcionira preko kodova. Djeci su posebno zanimljivi tajni jezici. Obožavaju sa svojim prijateljima izmjenjivati tajne poruke. Tajni jezici čak pogoduju razvoju djece... Potiču kreativnost i osjećaj za jezik!