Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   pl W hotelu – przyjazd

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [dwadzieścia siedem]

W hotelu – przyjazd

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski poljski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? Ma-- p---tw- w--ny --kó-? M--- p------ w---- p----- M-j- p-ń-t-o w-l-y p-k-j- ------------------------- Mają państwo wolny pokój? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Zare--r--w---m ---ar---r----ła---ok-j. Z------------- / Z------------- p----- Z-r-z-r-o-a-e- / Z-r-z-r-o-a-a- p-k-j- -------------------------------------- Zarezerwowałem / Zarezerwowałam pokój. 0
Moje ime je Miler. N-z---m-się --ll-r. N------ s-- M------ N-z-w-m s-ę M-l-e-. ------------------- Nazywam się Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. P--r---u-ę-p--ój -ed-----b--y. P--------- p---- j------------ P-t-z-b-j- p-k-j j-d-o-s-b-w-. ------------------------------ Potrzebuję pokój jednoosobowy. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Pot-ze-uję-pokój -wuo---ow-. P--------- p---- d---------- P-t-z-b-j- p-k-j d-u-s-b-w-. ---------------------------- Potrzebuję pokój dwuosobowy. 0
Koliko košta soba za jednu noć? I-- k--zt--- pok-- z---ed-- ---ę? I-- k------- p---- z- j---- d---- I-e k-s-t-j- p-k-j z- j-d-ą d-b-? --------------------------------- Ile kosztuje pokój za jedną dobę? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. C-ciał--m-- -hci-ła-ym----ój-z--a---nk-. C-------- / C--------- p---- z ł-------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-k-j z ł-z-e-k-. ---------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym pokój z łazienką. 0
Želim jednu sobu sa tušem. C--i-ł-y--- C---a-a-----okó----pry-zn-ce-. C-------- / C--------- p---- z p---------- C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-k-j z p-y-z-i-e-. ------------------------------------------ Chciałbym / Chciałabym pokój z prysznicem. 0
Mogu li vidjeti sobu? Cz- -o-ę-o-e-r--ć pokój? C-- m--- o------- p----- C-y m-g- o-e-r-e- p-k-j- ------------------------ Czy mogę obejrzeć pokój? 0
Ima li ovdje garaža? C-y jest-t-t-j---r--? C-- j--- t---- g----- C-y j-s- t-t-j g-r-ż- --------------------- Czy jest tutaj garaż? 0
Ima li ovdje sef? Cz---est ----j se--? C-- j--- t---- s---- C-y j-s- t-t-j s-j-? -------------------- Czy jest tutaj sejf? 0
Ima li ovdje faks? C-y--e-t tu----f-ks? C-- j--- t---- f---- C-y j-s- t-t-j f-k-? -------------------- Czy jest tutaj faks? 0
Dobro, uzeću sobu. Dobr--,--e-mę -e- -ok-j. D------ w---- t-- p----- D-b-z-, w-z-ę t-n p-k-j- ------------------------ Dobrze, wezmę ten pokój. 0
Ovdje su ključevi. T- -- k-ucze. T- s- k------ T- s- k-u-z-. ------------- Tu są klucze. 0
Ovdje je moj prtljag. T- j-s---ó---a-aż. T- j--- m-- b----- T- j-s- m-j b-g-ż- ------------------ Tu jest mój bagaż. 0
U koliko sati je doručak? O któ-ej----zin-e-j-----nia-a--e? O k----- g------- j--- ś--------- O k-ó-e- g-d-i-i- j-s- ś-i-d-n-e- --------------------------------- O której godzinie jest śniadanie? 0
U koliko sati je ručak? O-k-ór-j---dz-ni--jes---bi-d? O k----- g------- j--- o----- O k-ó-e- g-d-i-i- j-s- o-i-d- ----------------------------- O której godzinie jest obiad? 0
U koliko sati je večera? O --ó-ej --dzinie -----k--acja? O k----- g------- j--- k------- O k-ó-e- g-d-i-i- j-s- k-l-c-a- ------------------------------- O której godzinie jest kolacja? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…