Zbirka izraza

hr U taksiju   »   mk Во такси

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [триесет и осум]

38 [triyesyet i osoom]

Во такси

[Vo taksi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Ве мо-ам -о-ик-јте -дно -а--и. Ве молам повикајте едно такси. В- м-л-м п-в-к-ј-е е-н- т-к-и- ------------------------------ Ве молам повикајте едно такси. 0
Vye-m-l-m -o---aј-y---e-no ta-si. Vye molam povikaјtye yedno taksi. V-e m-l-m p-v-k-ј-y- y-d-o t-k-i- --------------------------------- Vye molam povikaјtye yedno taksi.
Koliko košta do željezničkog kolodvora? К--ку--ин---о жел--нич--та --а-и-а? Колку чини до железничката станица? К-л-у ч-н- д- ж-л-з-и-к-т- с-а-и-а- ----------------------------------- Колку чини до железничката станица? 0
K--koo c-i-i-do-ʐyelye-nich-ata -tani--a? Kolkoo chini do ʐyelyeznichkata stanitza? K-l-o- c-i-i d- ʐ-e-y-z-i-h-a-a s-a-i-z-? ----------------------------------------- Kolkoo chini do ʐyelyeznichkata stanitza?
Koliko košta do zračne luke? К-л---ч-ни-д- а-----омо-? Колку чини до аеродромот? К-л-у ч-н- д- а-р-д-о-о-? ------------------------- Колку чини до аеродромот? 0
Kolko---h--i -o-aye-o-r-mo-? Kolkoo chini do ayerodromot? K-l-o- c-i-i d- a-e-o-r-m-t- ---------------------------- Kolkoo chini do ayerodromot?
Pravo, molim. П-а-о нап-е-----л--. Право напред, молам. П-а-о н-п-е-, м-л-м- -------------------- Право напред, молам. 0
P-av- -a---------lam. Pravo napryed, molam. P-a-o n-p-y-d- m-l-m- --------------------- Pravo napryed, molam.
Ovdje desno, molim. Ов----есн-, м--ам. Овде десно, молам. О-д- д-с-о- м-л-м- ------------------ Овде десно, молам. 0
Ovdy- -ye---- mol--. Ovdye dyesno, molam. O-d-e d-e-n-, m-l-m- -------------------- Ovdye dyesno, molam.
Tamo na uglu lijevo, molim. Та-- н- аг---- -а -ев-,-м---м. Таму на аголот на лево, молам. Т-м- н- а-о-о- н- л-в-, м-л-м- ------------------------------ Таму на аголот на лево, молам. 0
T---o--a a-uo--t -- lye--- -o-am. Tamoo na aguolot na lyevo, molam. T-m-o n- a-u-l-t n- l-e-o- m-l-m- --------------------------------- Tamoo na aguolot na lyevo, molam.
Meni se žuri. Б---м. Брзам. Б-з-м- ------ Брзам. 0
Brz--. Brzam. B-z-m- ------ Brzam.
Ја imam vremena. Ј------м -ре-е. Јас имам време. Ј-с и-а- в-е-е- --------------- Јас имам време. 0
Ј-s -m-m vrye--e. Јas imam vryemye. Ј-s i-a- v-y-m-e- ----------------- Јas imam vryemye.
Molim Vas vozite sporije. В- мо--м----ете------е--. Ве молам возете пополека. В- м-л-м в-з-т- п-п-л-к-. ------------------------- Ве молам возете пополека. 0
Vye---la- v-zy--ye pop-ly---. Vye molam vozyetye popolyeka. V-e m-l-m v-z-e-y- p-p-l-e-a- ----------------------------- Vye molam vozyetye popolyeka.
Stanite ovdje, molim. Зас-а-е-- ---е м-ла-. Застанете овде молам. З-с-а-е-е о-д- м-л-м- --------------------- Застанете овде молам. 0
Zas-a-yety---v-ye --l--. Zastanyetye ovdye molam. Z-s-a-y-t-e o-d-e m-l-m- ------------------------ Zastanyetye ovdye molam.
Sačekajte trenutak, molim Vas. Поч-кајте е-е-----ент--е --ла-. Почекајте еден момент Ве молам. П-ч-к-ј-е е-е- м-м-н- В- м-л-м- ------------------------------- Почекајте еден момент Ве молам. 0
Pochy-k----e-y---e-----ye-t-Vye-m----. Pochyekaјtye yedyen momyent Vye molam. P-c-y-k-ј-y- y-d-e- m-m-e-t V-e m-l-m- -------------------------------------- Pochyekaјtye yedyen momyent Vye molam.
Odmah se vraćam. Ј-с-в-д--ш ќе----вр-т--. Јас веднаш ќе се вратам. Ј-с в-д-а- ќ- с- в-а-а-. ------------------------ Јас веднаш ќе се вратам. 0
Јa- -y-d------jye --e-vra--m. Јas vyednash kjye sye vratam. Ј-s v-e-n-s- k-y- s-e v-a-a-. ----------------------------- Јas vyednash kjye sye vratam.
Dajte mi račun molim. Д----е ми ед-- приз-а---- В--м-ла-. Дадете ми една признаница Ве молам. Д-д-т- м- е-н- п-и-н-н-ц- В- м-л-м- ----------------------------------- Дадете ми една признаница Ве молам. 0
D--y--ye m- yedn---ri--an---a---- -ol--. Dadyetye mi yedna priznanitza Vye molam. D-d-e-y- m- y-d-a p-i-n-n-t-a V-e m-l-m- ---------------------------------------- Dadyetye mi yedna priznanitza Vye molam.
Nemam sitno. Ја--н-м-- с---и па--. Јас немам ситни пари. Ј-с н-м-м с-т-и п-р-. --------------------- Јас немам ситни пари. 0
Јa-----m-- ----i--a--. Јas nyemam sitni pari. Ј-s n-e-a- s-t-i p-r-. ---------------------- Јas nyemam sitni pari.
U redu je, ostatak je za Vas. В-к- - до--о- о-т-т---т е--а -а-. Вака е добро, остатокот е за Вас. В-к- е д-б-о- о-т-т-к-т е з- В-с- --------------------------------- Вака е добро, остатокот е за Вас. 0
Vaka y---o---, --t---kot -e -a--a-. Vaka ye dobro, ostatokot ye za Vas. V-k- y- d-b-o- o-t-t-k-t y- z- V-s- ----------------------------------- Vaka ye dobro, ostatokot ye za Vas.
Odvezite me na ovu adresu. В--е-е -е-н--ов-а -д--са. Возете ме на оваа адреса. В-з-т- м- н- о-а- а-р-с-. ------------------------- Возете ме на оваа адреса. 0
V---et-e m-e--- ---a--dry-s-. Vozyetye mye na ovaa adryesa. V-z-e-y- m-e n- o-a- a-r-e-a- ----------------------------- Vozyetye mye na ovaa adryesa.
Odvezite me do mog hotela. В---те -е--------т----ел. Возете ме до мојот хотел. В-з-т- м- д- м-ј-т х-т-л- ------------------------- Возете ме до мојот хотел. 0
V----t-- my- -o m---t -h--yel. Vozyetye mye do moјot khotyel. V-z-e-y- m-e d- m-ј-t k-o-y-l- ------------------------------ Vozyetye mye do moјot khotyel.
Odvezite me do plaže. Воз-те -- -- -лажа--. Возете ме на плажата. В-з-т- м- н- п-а-а-а- --------------------- Возете ме на плажата. 0
V--y-t-e--ye -a----ʐa-a. Vozyetye mye na plaʐata. V-z-e-y- m-e n- p-a-a-a- ------------------------ Vozyetye mye na plaʐata.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?