Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice 2   »   mk Присвојни заменки 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Posvojne zamjenice 2

67 [шеесет и седум]

67 [shyeyesyet i syedoom]

Присвојни заменки 2

[Prisvoјni zamyenki 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
naočale очила очила о-и-а ----- очила 0
o----a ochila o-h-l- ------ ochila
On je zaboravio svoje naočale. Тој г----борави----и-е--ч-л-. Тој ги заборави своите очила. Т-ј г- з-б-р-в- с-о-т- о-и-а- ----------------------------- Тој ги заборави своите очила. 0
Toј--u---a-or-v- s-o-tye--chil-. Toј gui zaboravi svoitye ochila. T-ј g-i z-b-r-v- s-o-t-e o-h-l-. -------------------------------- Toј gui zaboravi svoitye ochila.
Ma gdje su mu naočale? Кад- -е нег-ви-е-очила? Каде се неговите очила? К-д- с- н-г-в-т- о-и-а- ----------------------- Каде се неговите очила? 0
K------y--nyegu--it-- -----a? Kadye sye nyeguovitye ochila? K-d-e s-e n-e-u-v-t-e o-h-l-? ----------------------------- Kadye sye nyeguovitye ochila?
sat ча-о--ик часовник ч-с-в-и- -------- часовник 0
chasov-ik chasovnik c-a-o-n-k --------- chasovnik
Njegov sat je pokvaren. Н---в-о- ч--о-н-- е --сипан. Неговиот часовник е расипан. Н-г-в-о- ч-с-в-и- е р-с-п-н- ---------------------------- Неговиот часовник е расипан. 0
N--guo--o- -h-so---k-y- -a---an. Nyeguoviot chasovnik ye rasipan. N-e-u-v-o- c-a-o-n-k y- r-s-p-n- -------------------------------- Nyeguoviot chasovnik ye rasipan.
Sat visi na zidu. Ча--вн-кот - ---ач-н-н- ѕидот. Часовникот е закачен на ѕидот. Ч-с-в-и-о- е з-к-ч-н н- ѕ-д-т- ------------------------------ Часовникот е закачен на ѕидот. 0
Chas---ik-t-ye ------y-- n- dzid-t. Chasovnikot ye zakachyen na dzidot. C-a-o-n-k-t y- z-k-c-y-n n- d-i-o-. ----------------------------------- Chasovnikot ye zakachyen na dzidot.
putovnica п-сош пасош п-с-ш ----- пасош 0
p--osh pasosh p-s-s- ------ pasosh
Izgubio je svoju putovnicu. Т-- го----уб--с-о-от--асо-. Тој го загуби својот пасош. Т-ј г- з-г-б- с-о-о- п-с-ш- --------------------------- Тој го загуби својот пасош. 0
Toј -u- ----o------oјo---as-sh. Toј guo zaguoobi svoјot pasosh. T-ј g-o z-g-o-b- s-o-o- p-s-s-. ------------------------------- Toј guo zaguoobi svoјot pasosh.
Gdje je onda njegova putovnica? Ка-е е-н-г-ви-т -асош? Каде е неговиот пасош? К-д- е н-г-в-о- п-с-ш- ---------------------- Каде е неговиот пасош? 0
Ka--e--- ny-g-ovio- pa----? Kadye ye nyeguoviot pasosh? K-d-e y- n-e-u-v-o- p-s-s-? --------------------------- Kadye ye nyeguoviot pasosh?
oni – njihov / njihova / njihovo т-----ни-ен тие – нивен т-е – н-в-н ----------- тие – нивен 0
ti-e – --v-en tiye – nivyen t-y- – n-v-e- ------------- tiye – nivyen
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Де-а---н--м--а- д--ги ----ат-с---те--оди-е--. Децата не можат да ги најдат своите родители. Д-ц-т- н- м-ж-т д- г- н-ј-а- с-о-т- р-д-т-л-. --------------------------------------------- Децата не можат да ги најдат своите родители. 0
Dye--a-a n-e --ʐat da -u- n---at--v--t---r--i-yeli. Dyetzata nye moʐat da gui naјdat svoitye rodityeli. D-e-z-t- n-e m-ʐ-t d- g-i n-ј-a- s-o-t-e r-d-t-e-i- --------------------------------------------------- Dyetzata nye moʐat da gui naјdat svoitye rodityeli.
Ali evo njihovi roditelji dolaze! Ама ев- -----аѓа-т--ив---е--о-ител-! Ама еве ги доаѓаат нивните родители! А-а е-е г- д-а-а-т н-в-и-е р-д-т-л-! ------------------------------------ Ама еве ги доаѓаат нивните родители! 0
Ama ye--------d-a---t --vni--e--od-tyeli! Ama yevye gui doaѓaat nivnitye rodityeli! A-a y-v-e g-i d-a-a-t n-v-i-y- r-d-t-e-i- ----------------------------------------- Ama yevye gui doaѓaat nivnitye rodityeli!
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Ви----Ваш Вие – Ваш В-е – В-ш --------- Вие – Ваш 0
Vi-e –-V--h Viye – Vash V-y- – V-s- ----------- Viye – Vash
Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Какв--б-ше -аше-------в---,---сп---не--и-е-? Какво беше Вашето патување, господине Милер? К-к-о б-ш- В-ш-т- п-т-в-њ-, г-с-о-и-е М-л-р- -------------------------------------------- Какво беше Вашето патување, господине Милер? 0
Kak---bye---e Va---et--p--oov--ye,-g-----di-ye--il-er? Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospodinye Milyer? K-k-o b-e-h-e V-s-y-t- p-t-o-a-y-, g-o-p-d-n-e M-l-e-? ------------------------------------------------------ Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospodinye Milyer?
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? К-д--е В----а--оп-уга- гос-----е-Мил-р? Каде е Вашата сопруга, господине Милер? К-д- е В-ш-т- с-п-у-а- г-с-о-и-е М-л-р- --------------------------------------- Каде е Вашата сопруга, господине Милер? 0
Ka-y--ye V-sha-a-s-pr-o-u-----o-pod-n---M--y-r? Kadye ye Vashata soproogua, guospodinye Milyer? K-d-e y- V-s-a-a s-p-o-g-a- g-o-p-d-n-e M-l-e-? ----------------------------------------------- Kadye ye Vashata soproogua, guospodinye Milyer?
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В-- –---ш Вие – Ваш В-е – В-ш --------- Вие – Ваш 0
V-ye-- -a-h Viye – Vash V-y- – V-s- ----------- Viye – Vash
Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? К---о--еш- -а--то--а-----е, го----о----т? Какво беше Вашето патување, госпоѓо Шмит? К-к-о б-ш- В-ш-т- п-т-в-њ-, г-с-о-о Ш-и-? ----------------------------------------- Какво беше Вашето патување, госпоѓо Шмит? 0
K-k-o-b-e-hye-Vas--e-o-p---ov--ye- --ospoѓo -hmit? Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospoѓo Shmit? K-k-o b-e-h-e V-s-y-t- p-t-o-a-y-, g-o-p-ѓ- S-m-t- -------------------------------------------------- Kakvo byeshye Vashyeto patoovaњye, guospoѓo Shmit?
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Кад--е --шиот--опр-г- --с-о-о Ш-ит? Каде е Вашиот сопруг, госпоѓо Шмит? К-д- е В-ш-о- с-п-у-, г-с-о-о Ш-и-? ----------------------------------- Каде е Вашиот сопруг, госпоѓо Шмит? 0
K-dye-y- Va---o--s---o---- g---po-o Sh--t? Kadye ye Vashiot soproogu, guospoѓo Shmit? K-d-e y- V-s-i-t s-p-o-g-, g-o-p-ѓ- S-m-t- ------------------------------------------ Kadye ye Vashiot soproogu, guospoѓo Shmit?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U povijesti evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to točno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanza je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Budući da genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!