Zbirka izraza

hr U robnoj kući   »   mk Во трговски центар

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

52 [педесет и два]

52 [pyedyesyet i dva]

Во трговски центар

[Vo trguovski tzyentar]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Idemo li u jednu robnu kuću? Ќ--о---- ли во----овскиот -ент-р? Ќе одиме ли во трговскиот центар? Ќ- о-и-е л- в- т-г-в-к-о- ц-н-а-? --------------------------------- Ќе одиме ли во трговскиот центар? 0
K--e-od---e l---o trgu-vskio- -zye---r? Kjye odimye li vo trguovskiot tzyentar? K-y- o-i-y- l- v- t-g-o-s-i-t t-y-n-a-? --------------------------------------- Kjye odimye li vo trguovskiot tzyentar?
Moram obaviti kupnju. Ј-- м---м да ---ару-ам. Јас морам да пазарувам. Ј-с м-р-м д- п-з-р-в-м- ----------------------- Јас морам да пазарувам. 0
Јas mo-am----p----o---m. Јas moram da pazaroovam. Ј-s m-r-m d- p-z-r-o-a-. ------------------------ Јas moram da pazaroovam.
Hoću puno toga kupiti. С-кам----г--д- н-к--ам. Сакам многу да накупам. С-к-м м-о-у д- н-к-п-м- ----------------------- Сакам многу да накупам. 0
Sa-am ----u-- da -a-oop--. Sakam mnoguoo da nakoopam. S-k-m m-o-u-o d- n-k-o-a-. -------------------------- Sakam mnoguoo da nakoopam.
Gdje su uredski artikli? К-де--- -а-ц--ари---т- ---ери---и? Каде се канцелариските материјали? К-д- с- к-н-е-а-и-к-т- м-т-р-ј-л-? ---------------------------------- Каде се канцелариските материјали? 0
Ka-y- -y- -an-z--la-iski--e -a-yeriјa--? Kadye sye kantzyelariskitye matyeriјali? K-d-e s-e k-n-z-e-a-i-k-t-e m-t-e-i-a-i- ---------------------------------------- Kadye sye kantzyelariskitye matyeriјali?
Trebam omotnice i papir za pisma. М----еб-а- п---о------артиј--за-п----. Ми требаат пликови и хартија за писма. М- т-е-а-т п-и-о-и и х-р-и-а з- п-с-а- -------------------------------------- Ми требаат пликови и хартија за писма. 0
Mi try---a--pl-k-vi-- k-a--iјa z- p-s--. Mi tryebaat plikovi i khartiјa za pisma. M- t-y-b-a- p-i-o-i i k-a-t-ј- z- p-s-a- ---------------------------------------- Mi tryebaat plikovi i khartiјa za pisma.
Trebam kemijske i flomastere. М--т--б--т---н-а-а ---арке-и. Ми требаат пенкала и маркери. М- т-е-а-т п-н-а-а и м-р-е-и- ----------------------------- Ми требаат пенкала и маркери. 0
Mi---y-b--t pyenk-la i markyer-. Mi tryebaat pyenkala i markyeri. M- t-y-b-a- p-e-k-l- i m-r-y-r-. -------------------------------- Mi tryebaat pyenkala i markyeri.
Gdje je namještaj? К-де-е--еб--о-? Каде е мебелот? К-д- е м-б-л-т- --------------- Каде е мебелот? 0
K--ye--e -y-bye-ot? Kadye ye myebyelot? K-d-e y- m-e-y-l-t- ------------------- Kadye ye myebyelot?
Trebam ormar i komodu. М----еба е----ш--ф ---д-а -о-од-. Ми треба еден шкаф и една комода. М- т-е-а е-е- ш-а- и е-н- к-м-д-. --------------------------------- Ми треба еден шкаф и една комода. 0
Mi -ryeba -e--en s-k---i yedn--komoda. Mi tryeba yedyen shkaf i yedna komoda. M- t-y-b- y-d-e- s-k-f i y-d-a k-m-d-. -------------------------------------- Mi tryeba yedyen shkaf i yedna komoda.
Trebam pisaći stol i police. Ми---е-а-е--а -або--а маса - ед-- --г--. Ми треба една работна маса и еден регал. М- т-е-а е-н- р-б-т-а м-с- и е-е- р-г-л- ---------------------------------------- Ми треба една работна маса и еден регал. 0
M- t--eba-yedna r-b-tn- ---a-i -edy-n-r--g-al. Mi tryeba yedna rabotna masa i yedyen ryegual. M- t-y-b- y-d-a r-b-t-a m-s- i y-d-e- r-e-u-l- ---------------------------------------------- Mi tryeba yedna rabotna masa i yedyen ryegual.
Gdje su igračke? К-д- ---и-р---ите? Каде се играчките? К-д- с- и-р-ч-и-е- ------------------ Каде се играчките? 0
K-dye s----g--ac--i-ye? Kadye sye igurachkitye? K-d-e s-e i-u-a-h-i-y-? ----------------------- Kadye sye igurachkitye?
Trebam lutku i medvjedića. Ми т--б---д---ку----и-е-но-пл----- м-ч-. Ми треба една кукла и едно плишано мече. М- т-е-а е-н- к-к-а и е-н- п-и-а-о м-ч-. ---------------------------------------- Ми треба една кукла и едно плишано мече. 0
Mi-tryeba -edn---o---a-- yed-- -l--h--- m---h-e. Mi tryeba yedna kookla i yedno plishano myechye. M- t-y-b- y-d-a k-o-l- i y-d-o p-i-h-n- m-e-h-e- ------------------------------------------------ Mi tryeba yedna kookla i yedno plishano myechye.
Trebam nogometnu loptu i šah. Ми -р--- -ден ф-д-ал и--д-а -ахо-ска т-б-а. Ми треба еден фудбал и една шаховска табла. М- т-е-а е-е- ф-д-а- и е-н- ш-х-в-к- т-б-а- ------------------------------------------- Ми треба еден фудбал и една шаховска табла. 0
Mi -rye-a ye---- fo-dba- i ---n----a-h-v-ka-t---a. Mi tryeba yedyen foodbal i yedna shakhovska tabla. M- t-y-b- y-d-e- f-o-b-l i y-d-a s-a-h-v-k- t-b-a- -------------------------------------------------- Mi tryeba yedyen foodbal i yedna shakhovska tabla.
Gdje je alat? Ка---е ------? Каде е алатот? К-д- е а-а-о-? -------------- Каде е алатот? 0
Ka------ a-a--t? Kadye ye alatot? K-d-e y- a-a-o-? ---------------- Kadye ye alatot?
Trebam čekić i kliješta. Ми тр-б- ---н--ек-н и-е--- --ешта. Ми треба еден чекан и една клешта. М- т-е-а е-е- ч-к-н и е-н- к-е-т-. ---------------------------------- Ми треба еден чекан и една клешта. 0
M---ry-b---edy------e-an-- --d-- ---e--ta. Mi tryeba yedyen chyekan i yedna klyeshta. M- t-y-b- y-d-e- c-y-k-n i y-d-a k-y-s-t-. ------------------------------------------ Mi tryeba yedyen chyekan i yedna klyeshta.
Trebam bušilicu i odvijač. М----е-а -дн---уп---к- - е-ен---р---иг--. Ми треба една дупчалка и еден штрафцигер. М- т-е-а е-н- д-п-а-к- и е-е- ш-р-ф-и-е-. ----------------------------------------- Ми треба една дупчалка и еден штрафцигер. 0
Mi -r--b--yed---------al-a --ye-y-------aftzi----r. Mi tryeba yedna doopchalka i yedyen shtraftziguyer. M- t-y-b- y-d-a d-o-c-a-k- i y-d-e- s-t-a-t-i-u-e-. --------------------------------------------------- Mi tryeba yedna doopchalka i yedyen shtraftziguyer.
Gdje je nakit? Ка-е-е---к---т? Каде е накитот? К-д- е н-к-т-т- --------------- Каде е накитот? 0
K--ye ye -akit--? Kadye ye nakitot? K-d-e y- n-k-t-t- ----------------- Kadye ye nakitot?
Trebam lančić i narukvicu. М---р-б- -д-- -а--е и---на----акв---. Ми треба едно ланче и една нараквица. М- т-е-а е-н- л-н-е и е-н- н-р-к-и-а- ------------------------------------- Ми треба едно ланче и една нараквица. 0
Mi t-y-ba-y-d-o ---ch-e i y---- -arakvi-za. Mi tryeba yedno lanchye i yedna narakvitza. M- t-y-b- y-d-o l-n-h-e i y-d-a n-r-k-i-z-. ------------------------------------------- Mi tryeba yedno lanchye i yedna narakvitza.
Trebam prsten i naušnice. М--тре-а ---н -р---н-и--бет--. Ми треба еден прстен и обетки. М- т-е-а е-е- п-с-е- и о-е-к-. ------------------------------ Ми треба еден прстен и обетки. 0
Mi tr-eba--edye- -rst-e--i ----t--. Mi tryeba yedyen prstyen i obyetki. M- t-y-b- y-d-e- p-s-y-n i o-y-t-i- ----------------------------------- Mi tryeba yedyen prstyen i obyetki.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti kvocijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, primjerice, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Također bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Također imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičnim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polutka mozga. To područje kontrolira jezične procese. K tomu žene koriste obje polutke pri obradi jezika. Njihove dvije polutke mozga također bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezične obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti učinkovitije obrađivati jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena ovisi i o hormonima. Drugi pak kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Budući da se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobivaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje diljem svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Dali si znao?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 milijuna ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tomu je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!