Zbirka izraza

hr U vlaku   »   uk У поїзді

34 [trideset i četiri]

U vlaku

U vlaku

34 [тридцять чотири]

34 [trydtsyatʹ chotyry]

У поїзді

[U poïzdi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Da li je to vlak za Berlin? Ц------г--о -ер----? Це потяг до Берліна? Ц- п-т-г д- Б-р-і-а- -------------------- Це потяг до Берліна? 0
T-- -ot--h -- -er----? Tse potyah do Berlina? T-e p-t-a- d- B-r-i-a- ---------------------- Tse potyah do Berlina?
Kada kreće vlak? Коли-від-р--ля--ь-я -----? Коли відправляється потяг? К-л- в-д-р-в-я-т-с- п-т-г- -------------------------- Коли відправляється потяг? 0
K--- -id--avl-aye----a --t-ah? Koly vidpravlyayetʹsya potyah? K-l- v-d-r-v-y-y-t-s-a p-t-a-? ------------------------------ Koly vidpravlyayetʹsya potyah?
Kada stiže vlak u Berlin? К-ли --и------пот-- -- Бе--і-а? Коли прибуває потяг до Берліна? К-л- п-и-у-а- п-т-г д- Б-р-і-а- ------------------------------- Коли прибуває потяг до Берліна? 0
K-l--pr--uvay----ty---------li--? Koly prybuvaye potyah do Berlina? K-l- p-y-u-a-e p-t-a- d- B-r-i-a- --------------------------------- Koly prybuvaye potyah do Berlina?
Oprostite, smijem li proći? П-оба-т---можна--рой--? Пробачте, можна пройти? П-о-а-т-, м-ж-а п-о-т-? ----------------------- Пробачте, можна пройти? 0
P--b--hte,--o-hn- proy---? Probachte, mozhna proy-ty? P-o-a-h-e- m-z-n- p-o-̆-y- -------------------------- Probachte, mozhna proy̆ty?
Mislim da je to moje mjesto. М--і--д---ь-я,--- –--оє--ісце. Мені здається, це – моє місце. М-н- з-а-т-с-, ц- – м-є м-с-е- ------------------------------ Мені здається, це – моє місце. 0
Meni--d-y-t-s-a, -se-– -oy- -is-se. Meni zdayetʹsya, tse – moye mistse. M-n- z-a-e-ʹ-y-, t-e – m-y- m-s-s-. ----------------------------------- Meni zdayetʹsya, tse – moye mistse.
Mislim da sjedite na mom mjestu. М--- з----ь-я---и-сидите-н--м-є-- м-сц-. Мені здається, Ви сидите на моєму місці. М-н- з-а-т-с-, В- с-д-т- н- м-є-у м-с-і- ---------------------------------------- Мені здається, Ви сидите на моєму місці. 0
Men- -d-y---s-a--V- -----e -a -----u mi-ts-. Meni zdayetʹsya, Vy sydyte na moyemu mistsi. M-n- z-a-e-ʹ-y-, V- s-d-t- n- m-y-m- m-s-s-. -------------------------------------------- Meni zdayetʹsya, Vy sydyte na moyemu mistsi.
Gdje su kola za spavanje? Де-с--ль-ий в---н? Де спальний вагон? Д- с-а-ь-и- в-г-н- ------------------ Де спальний вагон? 0
De-s-a-ʹnyy- ---o-? De spalʹnyy- vahon? D- s-a-ʹ-y-̆ v-h-n- ------------------- De spalʹnyy̆ vahon?
Kola za spavanje su na kraju vlaka. Сп--ь--й-----н - кі--- по---у. Спальний вагон у кінці потягу. С-а-ь-и- в-г-н у к-н-і п-т-г-. ------------------------------ Спальний вагон у кінці потягу. 0
S--lʹnyy- --h-n-- ki-t-- -ot---u. Spalʹnyy- vahon u kintsi potyahu. S-a-ʹ-y-̆ v-h-n u k-n-s- p-t-a-u- --------------------------------- Spalʹnyy̆ vahon u kintsi potyahu.
A gdje je restoran? – Na početku. А-д- -а-о--- --с-о-а-? - -- поча--- -о--да. А де вагон – ресторан? – На початку поїзда. А д- в-г-н – р-с-о-а-? – Н- п-ч-т-у п-ї-д-. ------------------------------------------- А де вагон – ресторан? – На початку поїзда. 0
A-de -aho- – -es---a------- p---a--u--oi--d-. A de vahon – restoran? – Na pochatku poi-zda. A d- v-h-n – r-s-o-a-? – N- p-c-a-k- p-i-z-a- --------------------------------------------- A de vahon – restoran? – Na pochatku poïzda.
Mogu li spavati dolje? М-жна-мені--п--и--а-ни--і--поли--? Можна мені спати на нижній полиці? М-ж-а м-н- с-а-и н- н-ж-і- п-л-ц-? ---------------------------------- Можна мені спати на нижній полиці? 0
M-zh------i-spat---a -yz--iy---oly-s-? Mozhna meni spaty na nyzhniy- polytsi? M-z-n- m-n- s-a-y n- n-z-n-y- p-l-t-i- -------------------------------------- Mozhna meni spaty na nyzhniy̆ polytsi?
Mogu li spavati u sredini? Мож-а -ен---п-т- пос---дин-? Можна мені спати посередині? М-ж-а м-н- с-а-и п-с-р-д-н-? ---------------------------- Можна мені спати посередині? 0
Mo-h-a--en--sp-ty------edy-i? Mozhna meni spaty poseredyni? M-z-n- m-n- s-a-y p-s-r-d-n-? ----------------------------- Mozhna meni spaty poseredyni?
Mogu li spavati gore? М--н- --н--спа-и на верхній -о--ц-? Можна мені спати на верхній полиці? М-ж-а м-н- с-а-и н- в-р-н-й п-л-ц-? ----------------------------------- Можна мені спати на верхній полиці? 0
M-z--a-m-ni-----y--- ver----y̆ -o---s-? Mozhna meni spaty na verkhniy- polytsi? M-z-n- m-n- s-a-y n- v-r-h-i-̆ p-l-t-i- --------------------------------------- Mozhna meni spaty na verkhniy̆ polytsi?
Kada smo na granici? К--- -и б--емо на-кор---і? Коли ми будемо на кордоні? К-л- м- б-д-м- н- к-р-о-і- -------------------------- Коли ми будемо на кордоні? 0
Ko-y my----emo -a k-r----? Koly my budemo na kordoni? K-l- m- b-d-m- n- k-r-o-i- -------------------------- Koly my budemo na kordoni?
Koliko traje vožnja do Berlina? Як-д--го ---ває -о-здка--о --рл-на? Як довго триває поїздка до Берліна? Я- д-в-о т-и-а- п-ї-д-а д- Б-р-і-а- ----------------------------------- Як довго триває поїздка до Берліна? 0
Y-k-d-v-o -ryva---p-i--d-- -o Ber-ina? Yak dovho tryvaye poi-zdka do Berlina? Y-k d-v-o t-y-a-e p-i-z-k- d- B-r-i-a- -------------------------------------- Yak dovho tryvaye poïzdka do Berlina?
Da li vlak kasni? Ч--п-тяг--апіз--єт---? Чи потяг запізнюється? Ч- п-т-г з-п-з-ю-т-с-? ---------------------- Чи потяг запізнюється? 0
Ch--po-y-- -----nyuy-tʹ-ya? Chy potyah zapiznyuyetʹsya? C-y p-t-a- z-p-z-y-y-t-s-a- --------------------------- Chy potyah zapiznyuyetʹsya?
Imate li nešto za čitati? Ч--м--те Ви-щ--- по-и-а-и? Чи маєте Ви щось почитати? Ч- м-є-е В- щ-с- п-ч-т-т-? -------------------------- Чи маєте Ви щось почитати? 0
C-y---ye-e--y---c-os--po-hytaty? Chy mayete Vy shchosʹ pochytaty? C-y m-y-t- V- s-c-o-ʹ p-c-y-a-y- -------------------------------- Chy mayete Vy shchosʹ pochytaty?
Može li se ovdje dobiti nešto za jesti i piti? Т-- -о--- -о-сти-та поп-ти? Тут можна поїсти та попити? Т-т м-ж-а п-ї-т- т- п-п-т-? --------------------------- Тут можна поїсти та попити? 0
Tut-m-z-n- po---t- t- p-p--y? Tut mozhna poi-sty ta popyty? T-t m-z-n- p-i-s-y t- p-p-t-? ----------------------------- Tut mozhna poïsty ta popyty?
Da li biste me molim probudili u 7 sati? Мо-е-е---н---оз-у--т-,--удь-лас--,-о 7-0----дині? Можете мене розбудити, будь-ласка, о 7.00 годині? М-ж-т- м-н- р-з-у-и-и- б-д---а-к-, о 7-0- г-д-н-? ------------------------------------------------- Можете мене розбудити, будь-ласка, о 7.00 годині? 0
M--h------n- r-z-u-y--,-b--ʹ-----a,-o --0- --d-n-? Mozhete mene rozbudyty, budʹ-laska, o 7.00 hodyni? M-z-e-e m-n- r-z-u-y-y- b-d---a-k-, o 7-0- h-d-n-? -------------------------------------------------- Mozhete mene rozbudyty, budʹ-laska, o 7.00 hodyni?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Bebe čitaju s usana!

Dok bebe uče govoriti, gledaju roditeljima u usta. Do tog otkrića su došli razvojni psiholozi. Bebe počinju čitati s usana s otprilike šest mjeseci. Tako uče kako oblikovati usta da bi proizvele zvuk. Djeca od jedne godine starosti razumiju već neke riječi. Od te godine počinju ponovno ljudima gledati u oči. Tako dobivaju mnogo važnih informacija. Po očima prepoznaju da li su im roditelji veseli ili žalosni. Na taj način se upoznavaju sa svijetom emocija. Zanimljivo je kad se s njima priča na stranom jeziku. Bebe tada opet počinju čitati s usana. Na taj način uče formirati strane zvukove. Kad bebama govorimo, trebali bi ih uvijek gledati u oči. Osim toga, bebama je potreban dijalog za razvijanje jezika. Naime, roditelji često ponavljaju to što bebe govore. Na taj način bebe dobivaju povratnu infomaciju. To je jako važno za malu djecu. Tada znaju da ih se razumjelo. Takva potvrda za bebe predstavlja motivaciju. Zato im je i dalje zabavno učiti govoriti. Dakle, bebama nije dovoljno samo puštati zvučne snimke. Istraživanja dokazuju da bebe zaista mogu čitati s usana. U eksperimentalnim ispitivanjima maloj djeci su bile prikazivane video snimke bez tona. Te video snimke snimane su na materinjem jeziku beba te na stranom jeziku. Bebe su duže gledale video snimke na svom jeziku. Također su pritom bile pozornije. Međutim, prve riječi beba iste su u cijelom svijetu. Mama i tata – lako se izgovaraju na svim jezicima!
Dali si znao?
Poljski spada u zapadnoslavenske jezike. To je materinski jezik za više od 45 milijuna ljudi. Oni uglavnom žive u Poljskoj i u mnogim zemljama Istočne Europe. Poljski iseljenici su svoj jezik prenijeli i na druge kontinente. Tako u cijelom svijetu ima oko 60 milijuna ljudi koji govore poljski. Poslije ruskog je to slavenski jezik s najviše govornika. Poljski je u uskom srodstvu s češkim i slovačkim. Moderni poljski književni jezik se razvio iz različitih dijalekata. Danas skoro da nema dijalekata pošto većina Poljaka koristi standardni jezik. Poljska abeceda koristi latinična slova i ima 35 slova. Uvijek se naglašava predzadnji slog jedne riječi. Gramatika razlikuje sedam padeža i tri roda. Skoro svaki kraj riječi se deklinira ili konjugira. Poljski time ne spada baš u najlakše jezike… Ali uskoro će postati jedan od najvažnijih jezika Europe!