Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   uk Коротка розмова 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [двадцять один]

21 [dvadtsyatʹ odyn]

Коротка розмова 2

[Korotka rozmova 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Odakle ste? З-ідки В-? Звідки Ви? З-і-к- В-? ---------- Звідки Ви? 0
Z-id-y V-? Zvidky Vy? Z-i-k- V-? ---------- Zvidky Vy?
Iz Basela. З-Б-зел-. З Базелю. З Б-з-л-. --------- З Базелю. 0
Z Ba-e-yu. Z Bazelyu. Z B-z-l-u- ---------- Z Bazelyu.
Basel je u Švicarskoj. Баз-ль-р-зт---ван-й-------цар--. Базель розташований у Швейцарії. Б-з-л- р-з-а-о-а-и- у Ш-е-ц-р-ї- -------------------------------- Базель розташований у Швейцарії. 0
Ba------oz-a---va-y---u -hv-y---a--ï. Bazelʹ roztashovanyy- u Shvey-tsarii-. B-z-l- r-z-a-h-v-n-y- u S-v-y-t-a-i-̈- -------------------------------------- Bazelʹ roztashovanyy̆ u Shvey̆tsariï.
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Д---о-ьте в--р-к--ен-уват--Вам па-а М-л-ер-. Дозвольте відрекомендувати Вам пана Мюллера. Д-з-о-ь-е в-д-е-о-е-д-в-т- В-м п-н- М-л-е-а- -------------------------------------------- Дозвольте відрекомендувати Вам пана Мюллера. 0
Doz--lʹte v---e---end----y-Va-----a M---le--. Dozvolʹte vidrekomenduvaty Vam pana Myullera. D-z-o-ʹ-e v-d-e-o-e-d-v-t- V-m p-n- M-u-l-r-. --------------------------------------------- Dozvolʹte vidrekomenduvaty Vam pana Myullera.
On je stranac. Він – -н--е-е-ь. Він – іноземець. В-н – і-о-е-е-ь- ---------------- Він – іноземець. 0
V-n-–-inozem---ʹ. Vin – inozemetsʹ. V-n – i-o-e-e-s-. ----------------- Vin – inozemetsʹ.
On govori više jezika. В-- -----вл-є к---ко-----ва-и. Він розмовляє кількома мовами. В-н р-з-о-л-є к-л-к-м- м-в-м-. ------------------------------ Він розмовляє кількома мовами. 0
V-- --z-ov-ya-e --lʹ-om---o-amy. Vin rozmovlyaye kilʹkoma movamy. V-n r-z-o-l-a-e k-l-k-m- m-v-m-. -------------------------------- Vin rozmovlyaye kilʹkoma movamy.
Jeste li prvi put ovdje? Ч---- -перш---у-? Чи Ви вперше тут? Ч- В- в-е-ш- т-т- ----------------- Чи Ви вперше тут? 0
Ch- Vy-v---she -ut? Chy Vy vpershe tut? C-y V- v-e-s-e t-t- ------------------- Chy Vy vpershe tut?
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Ні--я--у--- була--у--м----о-- -оку. Ні, я був / була тут минулого року. Н-, я б-в / б-л- т-т м-н-л-г- р-к-. ----------------------------------- Ні, я був / була тут минулого року. 0
N-, -a--u- - b--- t-- m-n---h- ---u. Ni, ya buv / bula tut mynuloho roku. N-, y- b-v / b-l- t-t m-n-l-h- r-k-. ------------------------------------ Ni, ya buv / bula tut mynuloho roku.
Ali samo jedan tjedan. Ал----л-ки т-жден-. Але тільки тиждень. А-е т-л-к- т-ж-е-ь- ------------------- Але тільки тиждень. 0
Al- -ilʹ---t--h---ʹ. Ale tilʹky tyzhdenʹ. A-e t-l-k- t-z-d-n-. -------------------- Ale tilʹky tyzhdenʹ.
Kako Vam se dopada kod nas? Чи по----є-----ва- у ---? Чи подобається вам у нас? Ч- п-д-б-є-ь-я в-м у н-с- ------------------------- Чи подобається вам у нас? 0
Chy-----bay--ʹ--a v---- ---? Chy podobayetʹsya vam u nas? C-y p-d-b-y-t-s-a v-m u n-s- ---------------------------- Chy podobayetʹsya vam u nas?
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. Дуж- -обре---ю-и -ри--н-. Дуже добре. Люди приємні. Д-ж- д-б-е- Л-д- п-и-м-і- ------------------------- Дуже добре. Люди приємні. 0
Du--- do-r-.-L--dy-p-----ni. Duzhe dobre. Lyudy pryyemni. D-z-e d-b-e- L-u-y p-y-e-n-. ---------------------------- Duzhe dobre. Lyudy pryyemni.
I krajolik mi se također dopada. І---------т---од--ає-ь---м-н----ко-. І місцевість подобається мені також. І м-с-е-і-т- п-д-б-є-ь-я м-н- т-к-ж- ------------------------------------ І місцевість подобається мені також. 0
I-m-s--e-i--ʹ po-ob-----sy- m-ni-ta---h. I mistsevistʹ podobayetʹsya meni takozh. I m-s-s-v-s-ʹ p-d-b-y-t-s-a m-n- t-k-z-. ---------------------------------------- I mistsevistʹ podobayetʹsya meni takozh.
Šta ste po zanimanju? Хт- -и ---п--ф-с--ю? Хто Ви за професією? Х-о В- з- п-о-е-і-ю- -------------------- Хто Ви за професією? 0
K-to--y-z---r---si--yu? Khto Vy za profesiyeyu? K-t- V- z- p-o-e-i-e-u- ----------------------- Khto Vy za profesiyeyu?
Ja sam prevoditelj. Я--е-е-лада-. Я перекладач. Я п-р-к-а-а-. ------------- Я перекладач. 0
YA pe------a-h. YA perekladach. Y- p-r-k-a-a-h- --------------- YA perekladach.
Prevodim knjige. Я--е-екл-д-ю кни-и. Я перекладаю книги. Я п-р-к-а-а- к-и-и- ------------------- Я перекладаю книги. 0
Y- p-rekl--ayu-knyh-. YA perekladayu knyhy. Y- p-r-k-a-a-u k-y-y- --------------------- YA perekladayu knyhy.
Jeste li sami ovdje? В- -ут -ам-? Ви тут самі? В- т-т с-м-? ------------ Ви тут самі? 0
V- -u--s--i? Vy tut sami? V- t-t s-m-? ------------ Vy tut sami?
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. Ні- --я-ж-н---/-мі- ч----ік т-----ту-. Ні, моя жінка / мій чоловік також тут. Н-, м-я ж-н-а / м-й ч-л-в-к т-к-ж т-т- -------------------------------------- Ні, моя жінка / мій чоловік також тут. 0
N-----ya-zhi-k- - ---- ch-l--i--ta-oz- t--. Ni, moya zhinka / miy- cholovik takozh tut. N-, m-y- z-i-k- / m-y- c-o-o-i- t-k-z- t-t- ------------------------------------------- Ni, moya zhinka / miy̆ cholovik takozh tut.
А tamo su moje dvoje djece. Т-м -а-----во---ої- --тей. Там також двоє моїх дітей. Т-м т-к-ж д-о- м-ї- д-т-й- -------------------------- Там також двоє моїх дітей. 0
Tam--a-ozh-dv--e ---̈-- d-te-̆. Tam takozh dvoye moi-kh ditey-. T-m t-k-z- d-o-e m-i-k- d-t-y-. ------------------------------- Tam takozh dvoye moïkh ditey̆.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!