Zbirka izraza

hr Razgledavanje grada   »   uk Екскурсія до міста

42 [četrdeset i dva]

Razgledavanje grada

Razgledavanje grada

42 [сорок два]

42 [sorok dva]

Екскурсія до міста

[Ekskursiya do mista]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Je li tržnica otvorena nedjeljom? Ч- відкри----p--о- -----ілі? Чи відкритий pинок щонеділі? Ч- в-д-р-т-й p-н-к щ-н-д-л-? ---------------------------- Чи відкритий pинок щонеділі? 0
C---vidk---y----ynok --c--n--ili? Chy vidkrytyy- pynok shchonedili? C-y v-d-r-t-y- p-n-k s-c-o-e-i-i- --------------------------------- Chy vidkrytyy̆ pynok shchonedili?
Je li sajam otvoren ponedjeljkom? Чи-відкрит-й--р---------онеділ-а Чи відкритий Ярмарок щопонеділка Ч- в-д-р-т-й Я-м-р-к щ-п-н-д-л-а -------------------------------- Чи відкритий Ярмарок щопонеділка 0
Chy-vid-ryt-y̆-Y-r-ar---sh-h-pon-d--ka Chy vidkrytyy- Yarmarok shchoponedilka C-y v-d-r-t-y- Y-r-a-o- s-c-o-o-e-i-k- -------------------------------------- Chy vidkrytyy̆ Yarmarok shchoponedilka
Je li izložba otvorena utorkom? Чи----кр--а --с--вк---ові---р-а? Чи відкрита виставка щовівтірка? Ч- в-д-р-т- в-с-а-к- щ-в-в-і-к-? -------------------------------- Чи відкрита виставка щовівтірка? 0
Ch---idk-yta -y-tavk- ---h-----irk-? Chy vidkryta vystavka shchovivtirka? C-y v-d-r-t- v-s-a-k- s-c-o-i-t-r-a- ------------------------------------ Chy vidkryta vystavka shchovivtirka?
Je li zoološki vrt otvoren srijedom? Ч------р---й з-о-а-- щосере--? Чи відкритий зоопарк щосереди? Ч- в-д-р-т-й з-о-а-к щ-с-р-д-? ------------------------------ Чи відкритий зоопарк щосереди? 0
Ch- vid-r-ty-̆------r- ----osere--? Chy vidkrytyy- zoopark shchoseredy? C-y v-d-r-t-y- z-o-a-k s-c-o-e-e-y- ----------------------------------- Chy vidkrytyy̆ zoopark shchoseredy?
Je li muzej otvoren četvrtkom? Ч- -і--р-т----у-ей----етве---? Чи відкритий музей щочетверга? Ч- в-д-р-т-й м-з-й щ-ч-т-е-г-? ------------------------------ Чи відкритий музей щочетверга? 0
Chy vi-kryt-y̆ --ze-̆---ch--h-tve--a? Chy vidkrytyy- muzey- shchochetverha? C-y v-d-r-t-y- m-z-y- s-c-o-h-t-e-h-? ------------------------------------- Chy vidkrytyy̆ muzey̆ shchochetverha?
Je li galerija otvorena petkom? Чи в--к-и-а гал---- щоп-я-н-ц-? Чи відкрита галерея щоп’ятниці? Ч- в-д-р-т- г-л-р-я щ-п-я-н-ц-? ------------------------------- Чи відкрита галерея щоп’ятниці? 0
Chy vidkr-----------a shc--p----n--s-? Chy vidkryta halereya shchop'yatnytsi? C-y v-d-r-t- h-l-r-y- s-c-o-'-a-n-t-i- -------------------------------------- Chy vidkryta halereya shchop'yatnytsi?
Smije li se fotografirati? Ч--мо--а -о--г----в--и? Чи можна фотографувати? Ч- м-ж-а ф-т-г-а-у-а-и- ----------------------- Чи можна фотографувати? 0
Ch----zhn---otoh-a--va-y? Chy mozhna fotohrafuvaty? C-y m-z-n- f-t-h-a-u-a-y- ------------------------- Chy mozhna fotohrafuvaty?
Mora li se platiti ulaz? Ч- -от-ібно --а-ити-з- ---д? Чи потрібно платити за вхід? Ч- п-т-і-н- п-а-и-и з- в-і-? ---------------------------- Чи потрібно платити за вхід? 0
Chy-p----b-----atyty-za vk-i-? Chy potribno platyty za vkhid? C-y p-t-i-n- p-a-y-y z- v-h-d- ------------------------------ Chy potribno platyty za vkhid?
Koliko košta ulaz? Скі-ь-- кош-ує в-ід? Скільки коштує вхід? С-і-ь-и к-ш-у- в-і-? -------------------- Скільки коштує вхід? 0
S----ky---s---y---kh--? Skilʹky koshtuye vkhid? S-i-ʹ-y k-s-t-y- v-h-d- ----------------------- Skilʹky koshtuye vkhid?
Ima li popust za grupe? Чи - -ни---------р-п? Чи є знижка для груп? Ч- є з-и-к- д-я г-у-? --------------------- Чи є знижка для груп? 0
Chy--- zny-----dl-a hr-p? Chy ye znyzhka dlya hrup? C-y y- z-y-h-a d-y- h-u-? ------------------------- Chy ye znyzhka dlya hrup?
Ima li popust za djecu? Ч--------ка---я --т-й? Чи є знижка для дітей? Ч- є з-и-к- д-я д-т-й- ---------------------- Чи є знижка для дітей? 0
Chy-y- ----hka --y- --te-̆? Chy ye znyzhka dlya ditey-? C-y y- z-y-h-a d-y- d-t-y-? --------------------------- Chy ye znyzhka dlya ditey̆?
Ima li popust za studente? Чи----нижка-д-я---уден--в? Чи є знижка для студентів? Ч- є з-и-к- д-я с-у-е-т-в- -------------------------- Чи є знижка для студентів? 0
C-y -e-z--zhk--dly----ud-nt-v? Chy ye znyzhka dlya studentiv? C-y y- z-y-h-a d-y- s-u-e-t-v- ------------------------------ Chy ye znyzhka dlya studentiv?
Kakva je to zgrada? Щ- ц- -- бу--в--? Що це за будівля? Щ- ц- з- б-д-в-я- ----------------- Що це за будівля? 0
S-cho-tse--- b-divl--? Shcho tse za budivlya? S-c-o t-e z- b-d-v-y-? ---------------------- Shcho tse za budivlya?
Koliko je stara ta zgrada? Скільки рокі- -і--б-д---і? Скільки років цій будівлі? С-і-ь-и р-к-в ц-й б-д-в-і- -------------------------- Скільки років цій будівлі? 0
S-i--ky r-k-v --i-̆ b---v-i? Skilʹky rokiv tsiy- budivli? S-i-ʹ-y r-k-v t-i-̆ b-d-v-i- ---------------------------- Skilʹky rokiv tsiy̆ budivli?
Tko je sagradio tu zgradu? Хто -об---в-- ц- б--і-л-? Хто побудував цю будівлю? Х-о п-б-д-в-в ц- б-д-в-ю- ------------------------- Хто побудував цю будівлю? 0
K-to -o-ud-vav-t--- bu--vlyu? Khto pobuduvav tsyu budivlyu? K-t- p-b-d-v-v t-y- b-d-v-y-? ----------------------------- Khto pobuduvav tsyu budivlyu?
Ja se interesiram za arhitekturu. Я-ці----юс--ар----кт-рою. Я цікавлюся архітектурою. Я ц-к-в-ю-я а-х-т-к-у-о-. ------------------------- Я цікавлюся архітектурою. 0
YA--si-avl-usya---k-it-k--royu. YA tsikavlyusya arkhitekturoyu. Y- t-i-a-l-u-y- a-k-i-e-t-r-y-. ------------------------------- YA tsikavlyusya arkhitekturoyu.
Ja se interesiram za umjetnost. Я----а---с- ---тецтв--. Я цікавлюся мистецтвом. Я ц-к-в-ю-я м-с-е-т-о-. ----------------------- Я цікавлюся мистецтвом. 0
YA-t-i--vl-usy- m--t--s--o-. YA tsikavlyusya mystetstvom. Y- t-i-a-l-u-y- m-s-e-s-v-m- ---------------------------- YA tsikavlyusya mystetstvom.
Ja se interesiram za slikarstvo. Я -іка-люся-ж--оп-со-. Я цікавлюся живописом. Я ц-к-в-ю-я ж-в-п-с-м- ---------------------- Я цікавлюся живописом. 0
Y---sika-lyus-a --yvo--s-m. YA tsikavlyusya zhyvopysom. Y- t-i-a-l-u-y- z-y-o-y-o-. --------------------------- YA tsikavlyusya zhyvopysom.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Brzi jezici, spori jezici

Na svijetu postoji 6.000 različitih jezika. No svi imaju istu funkciju. Oni nam pomažu u razmjeni informacija. To se u svakom jeziku odvija na različit način. Budući da svaki jezik ima svoja pravila. Brzina kojom govorimo se također razlikuje. Lingvisti su to potvrdili različitim istraživanjima. Pritom su kratki tekstovi bili prevedeni na više jezika. Te tekstove su naglas čitali izvorni govornici. Rezultat je bio nedvosmislen. Japanski i španjolski spadaju u najbrže jezike. U tim se jezicima izgovori gotovo 8 slogova u sekundi. Kinezi govore znatno sporije. Oni u sekundi izgovore samo do 5 slogova. Brzina ovisi o složenosti slogova. Ako su slogovi složeni, izgovor traje duže. Njemački jezik se, primjerice, sastoji od 3 zvuka po slogu. Stoga se relativno sporo govori. Međutim, brzo govorenje ne znači da se prenosi više informacija. Upravo suprotno! U brzo izgovorenim slogovima je sadržano tek malo informacija. Iako Japanci govore brzo, prenose malo sadržaja. S druge strane, “spori” kineski može izraziti puno s malo riječi. Engleski slogovi također sadrže puno informacija. Zanimljivo je: Istraženi jezici su gotovo jednako učinkoviti! To znači da tko sporije priča, više toga kaže. Dok je onom tko brzo govori potrebno puno više riječi. Naposljetku svi skoro istovremeno dolaze do cilja...
Dali si znao?
Slovenski spada u južnoslavenske jezike. To je materinski jezik oko 2 milijuna ljudi. Oni žive u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Austriji, Italiji i Madžarskoj. Dosta je sličan češkom i slovačkom. Ali veliki je utjecaj i srpskohrvatskog. Iako je Slovenija mala zemlja, tamo ima dosta različitih narječja. Razlog tome je što je na tom govornom području bilo mnoštvo povijesnih događaja. To se vidi po leksičkom fondu koji sadrži puno izraza iz stranih jezika. Slovenski koristi latinična slova. Gramatika poznaje šest padeža i tri roda. U izgovoru postoje dva službena glasovna sistema. Jedan od njih tačno razlikuje između visokih i niskih tonova. Još jedna posebnost ovog jezika je njegova arhaična struktura. Prema drugim jezicima su Slovenci oduvijek bili vrlo otvoreni. Zato se još više raduju kada se neko zanima za njihov jezik!