Zbirka izraza

hr Čavrljanje 1   »   uk Коротка розмова 1

20 [dvadeset]

Čavrljanje 1

Čavrljanje 1

20 [двадцять]

20 [dvadtsyatʹ]

Коротка розмова 1

[Korotka rozmova 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Raskomotite se! В-аш--ву-те-ь--р--н-ше! Влаштовуйтесь зручніше! В-а-т-в-й-е-ь з-у-н-ш-! ----------------------- Влаштовуйтесь зручніше! 0
V-a-ht-v-y--e-- z---h-is-e! Vlashtovuy-tesʹ zruchnishe! V-a-h-o-u-̆-e-ʹ z-u-h-i-h-! --------------------------- Vlashtovuy̆tesʹ zruchnishe!
Osjećajte se kao kod kuće! По-у-а-т-ся -к-у-о-а! Почувайтеся як удома! П-ч-в-й-е-я я- у-о-а- --------------------- Почувайтеся як удома! 0
Po---va--tesya -ak -d-ma! Pochuvay-tesya yak udoma! P-c-u-a-̆-e-y- y-k u-o-a- ------------------------- Pochuvay̆tesya yak udoma!
Što želite popiti? Щ---и -- --ті---ви-и--? Що би Ви хотіли випити? Щ- б- В- х-т-л- в-п-т-? ----------------------- Що би Ви хотіли випити? 0
Shc-- -y Vy --o-ily v-p-t-? Shcho by Vy khotily vypyty? S-c-o b- V- k-o-i-y v-p-t-? --------------------------- Shcho by Vy khotily vypyty?
Volite li glazbu? Ви лю---е -у-и--? Ви любите музику? В- л-б-т- м-з-к-? ----------------- Ви любите музику? 0
V----ubyt- ------? Vy lyubyte muzyku? V- l-u-y-e m-z-k-? ------------------ Vy lyubyte muzyku?
Volim klasičnu glazbu. Я-люб-ю кл-с---у-муз--у. Я люблю класичну музику. Я л-б-ю к-а-и-н- м-з-к-. ------------------------ Я люблю класичну музику. 0
YA-l-ubl-- ----y-h------yk-. YA lyublyu klasychnu muzyku. Y- l-u-l-u k-a-y-h-u m-z-k-. ---------------------------- YA lyublyu klasychnu muzyku.
Ovdje su moji CD-i. Т-----м----о-па---диск-. Тут є мої компакт-диски. Т-т є м-ї к-м-а-т-д-с-и- ------------------------ Тут є мої компакт-диски. 0
T-t -- mo-̈-k-m--k--dy---. Tut ye moi- kompakt-dysky. T-t y- m-i- k-m-a-t-d-s-y- -------------------------- Tut ye moï kompakt-dysky.
Svirate li neki instrument? Ч- гра-т- Ви-н--я--------н--ру--н-і? Чи граєте Ви на якомусь інструменті? Ч- г-а-т- В- н- я-о-у-ь і-с-р-м-н-і- ------------------------------------ Чи граєте Ви на якомусь інструменті? 0
C-y---a-e-e -y -a--akom-sʹ i--tr-me--i? Chy hrayete Vy na yakomusʹ instrumenti? C-y h-a-e-e V- n- y-k-m-s- i-s-r-m-n-i- --------------------------------------- Chy hrayete Vy na yakomusʹ instrumenti?
Ovdje je moja gitara. О-ь --- гі--р-. Ось моя гітара. О-ь м-я г-т-р-. --------------- Ось моя гітара. 0
Osʹ -oya--it-r-. Osʹ moya hitara. O-ʹ m-y- h-t-r-. ---------------- Osʹ moya hitara.
Pjevate li rado? Ви -хо-- ---ва---? Ви охоче співаєте? В- о-о-е с-і-а-т-? ------------------ Ви охоче співаєте? 0
V------c-e-s-iva---e? Vy okhoche spivayete? V- o-h-c-e s-i-a-e-e- --------------------- Vy okhoche spivayete?
Imate li djece? В- м--т- ----й? Ви маєте дітей? В- м-є-е д-т-й- --------------- Ви маєте дітей? 0
V---a--t------y-? Vy mayete ditey-? V- m-y-t- d-t-y-? ----------------- Vy mayete ditey̆?
Imate li psa? Ви--аєте ---а-у? Ви маєте собаку? В- м-є-е с-б-к-? ---------------- Ви маєте собаку? 0
Vy----et--sob-ku? Vy mayete sobaku? V- m-y-t- s-b-k-? ----------------- Vy mayete sobaku?
Imate li mačku? В- ма--е-к-ш--? Ви маєте кішку? В- м-є-е к-ш-у- --------------- Ви маєте кішку? 0
Vy-m----e -i---u? Vy mayete kishku? V- m-y-t- k-s-k-? ----------------- Vy mayete kishku?
Ovdje su moje knjige. Ось-м-ї---иги. Ось мої книги. О-ь м-ї к-и-и- -------------- Ось мої книги. 0
Osʹ ---- kn---. Osʹ moi- knyhy. O-ʹ m-i- k-y-y- --------------- Osʹ moï knyhy.
Upravo čitam ovu knjigu. Я-я---з--итаю-ц---ниг-. Я якраз читаю цю книгу. Я я-р-з ч-т-ю ц- к-и-у- ----------------------- Я якраз читаю цю книгу. 0
YA -a-ra- -hyta-u-tsy--kn-hu. YA yakraz chytayu tsyu knyhu. Y- y-k-a- c-y-a-u t-y- k-y-u- ----------------------------- YA yakraz chytayu tsyu knyhu.
Što rado čitate? Щ- В--о--че -и---т-? Що Ви охоче читаєте? Щ- В- о-о-е ч-т-є-е- -------------------- Що Ви охоче читаєте? 0
Shc-o-V---kh--h- -------t-? Shcho Vy okhoche chytayete? S-c-o V- o-h-c-e c-y-a-e-e- --------------------------- Shcho Vy okhoche chytayete?
Idete li rado na koncert? Чи Ви-охоче-х-д-т---- конц--т-? Чи Ви охоче ходите на концерти? Ч- В- о-о-е х-д-т- н- к-н-е-т-? ------------------------------- Чи Ви охоче ходите на концерти? 0
C----y okhoch- k-o--te--a kont-e-ty? Chy Vy okhoche khodyte na kontserty? C-y V- o-h-c-e k-o-y-e n- k-n-s-r-y- ------------------------------------ Chy Vy okhoche khodyte na kontserty?
Idete li rado u kazalište? Ч- В--охоче -одите-- т---р? Чи Ви охоче ходите в театр? Ч- В- о-о-е х-д-т- в т-а-р- --------------------------- Чи Ви охоче ходите в театр? 0
Ch--Vy-o----h--kh-dyt--- ----r? Chy Vy okhoche khodyte v teatr? C-y V- o-h-c-e k-o-y-e v t-a-r- ------------------------------- Chy Vy okhoche khodyte v teatr?
Idete li rado u operu? Ч--В---х-че хо--т--- ---р--й----т-? Чи Ви охоче ходите в оперний театр? Ч- В- о-о-е х-д-т- в о-е-н-й т-а-р- ----------------------------------- Чи Ви охоче ходите в оперний театр? 0
Ch- V--o-h-che-kh--y-e v ---r-y------tr? Chy Vy okhoche khodyte v opernyy- teatr? C-y V- o-h-c-e k-o-y-e v o-e-n-y- t-a-r- ---------------------------------------- Chy Vy okhoche khodyte v opernyy̆ teatr?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Materinji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam materinjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tomu su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono usporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-kromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je također jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju tatu nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se materinji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Dali si znao?
Talijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Talijanski je materisnki jezik za oko 70 milijuna ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali talijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije talijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore talijanski. Tamo se često talijanski pomiješao sa španjolskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost talijanskog je puno različitih narječja. Neki znanstvenici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis talijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je talijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik glazbe, dizajna i kulinarstva?