Zbirka izraza

hr U taksiju   »   uk У таксі

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [тридцять вісім]

38 [trydtsyatʹ visim]

У таксі

[U taksi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Вик---те----д--ла--а,----с-. Викличте, будь-ласка, таксі. В-к-и-т-, б-д---а-к-, т-к-і- ---------------------------- Викличте, будь-ласка, таксі. 0
V-----h-e- -------s-------s-. Vyklychte, budʹ-laska, taksi. V-k-y-h-e- b-d---a-k-, t-k-i- ----------------------------- Vyklychte, budʹ-laska, taksi.
Koliko košta do željezničkog kolodvora? С-----и-кош-ує--о -окзалу? Скільки коштує до вокзалу? С-і-ь-и к-ш-у- д- в-к-а-у- -------------------------- Скільки коштує до вокзалу? 0
S-il-ky --s-t-ye do--ok--lu? Skilʹky koshtuye do vokzalu? S-i-ʹ-y k-s-t-y- d- v-k-a-u- ---------------------------- Skilʹky koshtuye do vokzalu?
Koliko košta do zračne luke? С-і--ки-ко--ує-до-а-р-п----? Скільки коштує до аеропорту? С-і-ь-и к-ш-у- д- а-р-п-р-у- ---------------------------- Скільки коштує до аеропорту? 0
Skil--- k-sh--ye do-ae-oport-? Skilʹky koshtuye do aeroportu? S-i-ʹ-y k-s-t-y- d- a-r-p-r-u- ------------------------------ Skilʹky koshtuye do aeroportu?
Pravo, molim. Б--ь--а-к-, -ря-о. Будь-ласка, прямо. Б-д---а-к-, п-я-о- ------------------ Будь-ласка, прямо. 0
B-d---aska,--ryamo. Budʹ-laska, pryamo. B-d---a-k-, p-y-m-. ------------------- Budʹ-laska, pryamo.
Ovdje desno, molim. Бу---л--к-- -у--пр--о--ч. Будь-ласка, тут праворуч. Б-д---а-к-, т-т п-а-о-у-. ------------------------- Будь-ласка, тут праворуч. 0
Bud--las-a,-tut p-a-o---h. Budʹ-laska, tut pravoruch. B-d---a-k-, t-t p-a-o-u-h- -------------------------- Budʹ-laska, tut pravoruch.
Tamo na uglu lijevo, molim. Б--ь--а---- т-- ----озі-лі--ру-. Будь-ласка, там на розі ліворуч. Б-д---а-к-, т-м н- р-з- л-в-р-ч- -------------------------------- Будь-ласка, там на розі ліворуч. 0
B--ʹ---s--, t-- na -------vo--c-. Budʹ-laska, tam na rozi livoruch. B-d---a-k-, t-m n- r-z- l-v-r-c-. --------------------------------- Budʹ-laska, tam na rozi livoruch.
Meni se žuri. Я -осп---ю. Я поспішаю. Я п-с-і-а-. ----------- Я поспішаю. 0
Y- --spis-a-u. YA pospishayu. Y- p-s-i-h-y-. -------------- YA pospishayu.
Ја imam vremena. Я-маю-ч-с. Я маю час. Я м-ю ч-с- ---------- Я маю час. 0
YA---y- c-as. YA mayu chas. Y- m-y- c-a-. ------------- YA mayu chas.
Molim Vas vozite sporije. Їдь-е, -----л-ск-,-п--і-----е. Їдьте, будь-ласка, повільніше. Ї-ь-е- б-д---а-к-, п-в-л-н-ш-. ------------------------------ Їдьте, будь-ласка, повільніше. 0
I-d-t-, -ud--l-s-a------l-nis-e. I-dʹte, budʹ-laska, povilʹnishe. I-d-t-, b-d---a-k-, p-v-l-n-s-e- -------------------------------- Ïdʹte, budʹ-laska, povilʹnishe.
Stanite ovdje, molim. З-п-н-ть-я т-т- бу-ь-ла-ка. Зупиніться тут, будь-ласка. З-п-н-т-с- т-т- б-д---а-к-. --------------------------- Зупиніться тут, будь-ласка. 0
Zup-n-t---a t-t,-b-dʹ-laska. Zupynitʹsya tut, budʹ-laska. Z-p-n-t-s-a t-t- b-d---a-k-. ---------------------------- Zupynitʹsya tut, budʹ-laska.
Sačekajte trenutak, molim Vas. З-ч-----е хвил--к---бу-ь-ла-к-. Зачекайте хвилинку, будь-ласка. З-ч-к-й-е х-и-и-к-, б-д---а-к-. ------------------------------- Зачекайте хвилинку, будь-ласка. 0
Z-ch---y̆t- -hvy-y---- --------k-. Zachekay-te khvylynku, budʹ-laska. Z-c-e-a-̆-e k-v-l-n-u- b-d---a-k-. ---------------------------------- Zachekay̆te khvylynku, budʹ-laska.
Odmah se vraćam. Я-------по-ер--с-. Я зараз повернуся. Я з-р-з п-в-р-у-я- ------------------ Я зараз повернуся. 0
YA -a-a--p-v---usya. YA zaraz povernusya. Y- z-r-z p-v-r-u-y-. -------------------- YA zaraz povernusya.
Dajte mi račun molim. Да-т- ------б-дь-л--ка--ч-к. Дайте мені, будь-ласка, чек. Д-й-е м-н-, б-д---а-к-, ч-к- ---------------------------- Дайте мені, будь-ласка, чек. 0
Day̆t- m---, --d-----k-- che-. Day-te meni, budʹ-laska, chek. D-y-t- m-n-, b-d---a-k-, c-e-. ------------------------------ Day̆te meni, budʹ-laska, chek.
Nemam sitno. В-мен--н--ає д-і--и- --ош-й. В мене немає дрібних грошей. В м-н- н-м-є д-і-н-х г-о-е-. ---------------------------- В мене немає дрібних грошей. 0
V --n- --m--e --i--y----r-----̆. V mene nemaye dribnykh hroshey-. V m-n- n-m-y- d-i-n-k- h-o-h-y-. -------------------------------- V mene nemaye dribnykh hroshey̆.
U redu je, ostatak je za Vas. Дос--тн-о, ---т- --я-в-с. Достатньо, решта для вас. Д-с-а-н-о- р-ш-а д-я в-с- ------------------------- Достатньо, решта для вас. 0
D-s-a---o--r-s-ta -l-a-v-s. Dostatnʹo, reshta dlya vas. D-s-a-n-o- r-s-t- d-y- v-s- --------------------------- Dostatnʹo, reshta dlya vas.
Odvezite me na ovu adresu. Від--з-т--м-не-за ц-є- адр--о-. Відвезіть мене за цією адресою. В-д-е-і-ь м-н- з- ц-є- а-р-с-ю- ------------------------------- Відвезіть мене за цією адресою. 0
V-d---itʹ--e-e--a ---y--- adre-o--. Vidvezitʹ mene za tsiyeyu adresoyu. V-d-e-i-ʹ m-n- z- t-i-e-u a-r-s-y-. ----------------------------------- Vidvezitʹ mene za tsiyeyu adresoyu.
Odvezite me do mog hotela. Від--з-ть м--е--о мо-- -от--ю. Відвезіть мене до мого готелю. В-д-е-і-ь м-н- д- м-г- г-т-л-. ------------------------------ Відвезіть мене до мого готелю. 0
V-d--z-tʹ--en--d---oho -otel-u. Vidvezitʹ mene do moho hotelyu. V-d-e-i-ʹ m-n- d- m-h- h-t-l-u- ------------------------------- Vidvezitʹ mene do moho hotelyu.
Odvezite me do plaže. В-две-і-ь-ме-е-н--п-яж. Відвезіть мене на пляж. В-д-е-і-ь м-н- н- п-я-. ----------------------- Відвезіть мене на пляж. 0
Vi--ez-t----ne n- pl--zh. Vidvezitʹ mene na plyazh. V-d-e-i-ʹ m-n- n- p-y-z-. ------------------------- Vidvezitʹ mene na plyazh.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?