Разговорник

bg Притежателни местоимения 2   »   sl Svojilni zaimki 2

67 [шейсет и седем]

Притежателни местоимения 2

Притежателни местоимения 2

67 [sedeminšestdeset]

Svojilni zaimki 2

Изберете как искате да видите превода:   
български словенски Играйте Повече
Очила o---a očala o-a-a ----- očala 0
Той забрави своите очила / очилата си. P--a-i--je svoj- oč---. Pozabil je svoja očala. P-z-b-l j- s-o-a o-a-a- ----------------------- Pozabil je svoja očala. 0
Къде ли са неговите очила / очилата му? Kje n-ki-i-a-s--ja o-a-a? Kje neki ima svoja očala? K-e n-k- i-a s-o-a o-a-a- ------------------------- Kje neki ima svoja očala? 0
Часовник ura ura u-a --- ura 0
Неговият часовник / часовникът му е повреден. N-e--v----a--e p-kv--je--. Njegova ura je pokvarjena. N-e-o-a u-a j- p-k-a-j-n-. -------------------------- Njegova ura je pokvarjena. 0
Часовникът виси на стената. U---vis- -a -teni. Ura visi na steni. U-a v-s- n- s-e-i- ------------------ Ura visi na steni. 0
Паспорт p-t---li-t potni list p-t-i l-s- ---------- potni list 0
Той загуби своя паспорт / паспорта си. O- je-i-g-bil--v-j po--i lis-. On je izgubil svoj potni list. O- j- i-g-b-l s-o- p-t-i l-s-. ------------------------------ On je izgubil svoj potni list. 0
Къде ли е неговият паспорт / паспортът му? Le-k-- im--sv----o-n- lis-? Le kje ima svoj potni list? L- k-e i-a s-o- p-t-i l-s-? --------------------------- Le kje ima svoj potni list? 0
те – техен / свои / си o-i – nj-h-v oni – njihov o-i – n-i-o- ------------ oni – njihov 0
Децата не могат да намерят своите родители / родителите си. Ot-oci--e morejo n--t- s------sta---v. Otroci ne morejo najti svojih staršev. O-r-c- n- m-r-j- n-j-i s-o-i- s-a-š-v- -------------------------------------- Otroci ne morejo najti svojih staršev. 0
Но ей там техните родители / родителите им идват! A---k- g-ej,--riha--jo---ih----s---š-! Ampak, glej, prihajajo njihovi starši! A-p-k- g-e-, p-i-a-a-o n-i-o-i s-a-š-! -------------------------------------- Ampak, glej, prihajajo njihovi starši! 0
Вие – Ваш / Ви v--–-v-š vi – vaš v- – v-š -------- vi – vaš 0
Как беше Вашето пътуване / пътуването Ви, господин Мюлер? K--o st---e-ime---na --t--anj---gospod -ül---? Kako ste se imeli na potovanju, gospod Müller? K-k- s-e s- i-e-i n- p-t-v-n-u- g-s-o- M-l-e-? ---------------------------------------------- Kako ste se imeli na potovanju, gospod Müller? 0
Къде е Вашата жена / жена Ви, господин Мюлер? Kje je-v-ša že-a---os-od-Mül-e-? Kje je vaša žena, gospod Müller? K-e j- v-š- ž-n-, g-s-o- M-l-e-? -------------------------------- Kje je vaša žena, gospod Müller? 0
Вие – Ваш / Ви o-- –-n--n ona – njen o-a – n-e- ---------- ona – njen 0
Как беше Вашето пътуване / пътуването Ви, госпожо Шмит? Ka-o-ste -e--m-l- -a-p--o--nj-, -ospa S---i--? Kako ste se imeli na potovanju, gospa Schmidt? K-k- s-e s- i-e-i n- p-t-v-n-u- g-s-a S-h-i-t- ---------------------------------------------- Kako ste se imeli na potovanju, gospa Schmidt? 0
Къде е Вашият мъж / мъжът Ви, госпожо Шмит? Kje-----aš m-ž- go-pa--c-m-d-? Kje je vaš mož, gospa Schmidt? K-e j- v-š m-ž- g-s-a S-h-i-t- ------------------------------ Kje je vaš mož, gospa Schmidt? 0

Генетична мутация прави говоренето възможно

Човекът е единственото живо същество на Земята, което може да говори. Това го отличава от животните и растенията. Разбира се, животните и растенията също общуват помежду си. Въпреки това, те не говорят сложен сричков език. Но защо човека може да говори? Някои физически характеристики са необходими, за да се случи това. Тези физически характеристики се откриват само при хората. Но все пак, това не означава непременно, че човек сам ги е развил. В еволюционната история нищо не се случва без причина. Някъде в този процес човекът започнал да говори. Ние все още не знаем кога точно се е случило това. Но нещо трябва да се е случило, което е дало реч на човека. Изследователите смятат, че за това е отговорна генетичната мутация. Антрополозите са сравнили генетичния материал на различни живи същества. Добре известно е, че специален ген влияе на речта. Хората, при които той е повреден имат проблеми с говора. Те не могат да се изразяват добре и им е трудно да разбират думите. Този ген е изследван при хора, маймуни и мишки. Той е много подобен при хората и шимпанзетата. Могат да бъдат идентифицирани само две малки разлики. Но тези разлики се проявяват в мозъка. В комбинация с други гени, те влияят на някои мозъчни дейности. По този начин хората могат да говорят, докато маймуните не могат. Въпреки това, загадката на човешкия език все още не е разгадана. Защото само генетичната мутация не е достатъчна, за да се появи речта. Изследователите имплантирали човешкия вариант на гена в мишки. Но това не ги направило способни да говорят... Само предизвикало огромна какафония от писукания!