Dicționar de expresii

ro Adjective 2   »   sr Придеви 2

79 [şaptezeci şi nouă]

Adjective 2

Adjective 2

79 [седамдесет и девет]

79 [sedamdeset i devet]

Придеви 2

[Pridevi 2]

Alegeți cum doriți să vedeți traducerea:   
Română Sârbă Joaca Mai mult
Eu port o rochie albastră. Ја-и-ам--- с--и ----- х-љ---. Ја имам на себи плаву хаљину. Ј- и-а- н- с-б- п-а-у х-љ-н-. ----------------------------- Ја имам на себи плаву хаљину. 0
J- -mam-na---bi p-avu-h---inu. Ja imam na sebi plavu haljinu. J- i-a- n- s-b- p-a-u h-l-i-u- ------------------------------ Ja imam na sebi plavu haljinu.
Eu port o rochie roşie. Ј--им---н--се-и-ц-ве-- ------. Ја имам на себи црвену хаљину. Ј- и-а- н- с-б- ц-в-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи црвену хаљину. 0
Ja -m-m -a seb- --ven- hal----. Ja imam na sebi crvenu haljinu. J- i-a- n- s-b- c-v-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi crvenu haljinu.
Eu port o rochie verde. Ја---ам на-с--- --ле-у-х-љин-. Ја имам на себи зелену хаљину. Ј- и-а- н- с-б- з-л-н- х-љ-н-. ------------------------------ Ја имам на себи зелену хаљину. 0
J---ma---- -e-----l-n- -a---nu. Ja imam na sebi zelenu haljinu. J- i-a- n- s-b- z-l-n- h-l-i-u- ------------------------------- Ja imam na sebi zelenu haljinu.
Cumpăr o poşetă neagră. Ја----уј-м---ну-т--бу. Ја купујем црну торбу. Ј- к-п-ј-м ц-н- т-р-у- ---------------------- Ја купујем црну торбу. 0
J---u-uj---cr-u-tor--. Ja kupujem crnu torbu. J- k-p-j-m c-n- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem crnu torbu.
Cumpăr o poşetă maro. Ј--ку-у--м сме-у --рб-. Ја купујем смеђу торбу. Ј- к-п-ј-м с-е-у т-р-у- ----------------------- Ја купујем смеђу торбу. 0
Ja-kupu-e-----đu torb-. Ja kupujem smeđu torbu. J- k-p-j-m s-e-u t-r-u- ----------------------- Ja kupujem smeđu torbu.
Cumpăr o poşetă albă. Ја к-пу-ем------т----. Ја купујем белу торбу. Ј- к-п-ј-м б-л- т-р-у- ---------------------- Ја купујем белу торбу. 0
J- -upuje--b-lu ----u. Ja kupujem belu torbu. J- k-p-j-m b-l- t-r-u- ---------------------- Ja kupujem belu torbu.
Îmi trebuie o maşină nouă. Ја -реб----о-- а--о. Ја требам ново ауто. Ј- т-е-а- н-в- а-т-. -------------------- Ја требам ново ауто. 0
Ja-t-eb-m -o-o a--o. Ja trebam novo auto. J- t-e-a- n-v- a-t-. -------------------- Ja trebam novo auto.
Îmi trebuie o maşină rapidă. Ја треб-м---зо-ауто. Ја требам брзо ауто. Ј- т-е-а- б-з- а-т-. -------------------- Ја требам брзо ауто. 0
Ja t-ebam b--o ----. Ja trebam brzo auto. J- t-e-a- b-z- a-t-. -------------------- Ja trebam brzo auto.
Îmi trebuie o maşină confortabilă. Ја-тр-ба--уд--а- -ут-. Ја требам удобан ауто. Ј- т-е-а- у-о-а- а-т-. ---------------------- Ја требам удобан ауто. 0
Ja tr--a- -doban ----. Ja trebam udoban auto. J- t-e-a- u-o-a- a-t-. ---------------------- Ja trebam udoban auto.
Acolo sus locuieşte o femeie bătrână. Т-----о-- ст--у-е -едн---та-а--е-а. Тамо горе станује једна стара жена. Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а с-а-а ж-н-. ----------------------------------- Тамо горе станује једна стара жена. 0
Tamo go-e --anuj- j-d---star- ž-na. Tamo gore stanuje jedna stara žena. T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a s-a-a ž-n-. ----------------------------------- Tamo gore stanuje jedna stara žena.
Acolo sus locuieşte o femeie grasă. Т-м- -ор--ст-------една д-бе-а жена. Тамо горе станује једна дебела жена. Т-м- г-р- с-а-у-е ј-д-а д-б-л- ж-н-. ------------------------------------ Тамо горе станује једна дебела жена. 0
Tam---o---s-----e-j-dna d-be-a --n-. Tamo gore stanuje jedna debela žena. T-m- g-r- s-a-u-e j-d-a d-b-l- ž-n-. ------------------------------------ Tamo gore stanuje jedna debela žena.
Acolo jos locuieşte o femeie curioasă. Т-мо до---с-анује--една ра-оз--ла ж-н-. Тамо доле станује једна радознала жена. Т-м- д-л- с-а-у-е ј-д-а р-д-з-а-а ж-н-. --------------------------------------- Тамо доле станује једна радознала жена. 0
Ta-o--ol---ta-----j--na ---ozna-a -ena. Tamo dole stanuje jedna radoznala žena. T-m- d-l- s-a-u-e j-d-a r-d-z-a-a ž-n-. --------------------------------------- Tamo dole stanuje jedna radoznala žena.
Musafirii noştri au fost persoane drăguţe. На-и----ти -у бил- ---г---у-и. Наши гости су били драги људи. Н-ш- г-с-и с- б-л- д-а-и љ-д-. ------------------------------ Наши гости су били драги људи. 0
N-š- --st---u---l---r-gi-lju-i. Naši gosti su bili dragi ljudi. N-š- g-s-i s- b-l- d-a-i l-u-i- ------------------------------- Naši gosti su bili dragi ljudi.
Musafirii noştri au fost persoane politicoase. Н-ш--г-с-и с---или -у-т--ни ---и. Наши гости су били културни људи. Н-ш- г-с-и с- б-л- к-л-у-н- љ-д-. --------------------------------- Наши гости су били културни људи. 0
N-ši g-s-- -- -ili ---t--ni l--di. Naši gosti su bili kulturni ljudi. N-š- g-s-i s- b-l- k-l-u-n- l-u-i- ---------------------------------- Naši gosti su bili kulturni ljudi.
Musafirii noştri au fost persoane interesante. Наш- -о----с--били --тер-сантни --д-. Наши гости су били интересантни људи. Н-ш- г-с-и с- б-л- и-т-р-с-н-н- љ-д-. ------------------------------------- Наши гости су били интересантни људи. 0
N-ši --s-- s----l--inte--sa-t-- --u--. Naši gosti su bili interesantni ljudi. N-š- g-s-i s- b-l- i-t-r-s-n-n- l-u-i- -------------------------------------- Naši gosti su bili interesantni ljudi.
Eu am copii cuminţi. Ј- и-----р-г----ц-. Ја имам драгу децу. Ј- и-а- д-а-у д-ц-. ------------------- Ја имам драгу децу. 0
Ja i--- dra----e--. Ja imam dragu decu. J- i-a- d-a-u d-c-. ------------------- Ja imam dragu decu.
Dar vecinii au copii obraznici. А-и ---------мају-б--об-аз-у-----. Али комшије имају безобразну децу. А-и к-м-и-е и-а-у б-з-б-а-н- д-ц-. ---------------------------------- Али комшије имају безобразну децу. 0
Ali -omš-je -m--u----o-r-znu-decu. Ali komšije imaju bezobraznu decu. A-i k-m-i-e i-a-u b-z-b-a-n- d-c-. ---------------------------------- Ali komšije imaju bezobraznu decu.
Copiii dumneavoastră sunt cuminţi? Ј-су-л- --ша--еца добр-? Јесу ли Ваша деца добра? Ј-с- л- В-ш- д-ц- д-б-а- ------------------------ Јесу ли Ваша деца добра? 0
J--u-l- ---- de-a -o---? Jesu li Vaša deca dobra? J-s- l- V-š- d-c- d-b-a- ------------------------ Jesu li Vaša deca dobra?

Descarcă MP3 (.fermoar fişiere)

Nu a fost găsit niciun videoclip!

O limbă, numeroase varietăţi

Chiar dacă vorbim doar o limbă, vorbim de fapt mai multe limbi. Deoarece nicio limbă nu este un sistem închis în sine. Fiecare limbă are diferite manifestări. Limba este un sistem viu. Locutorii se adaptează mereu interlocutorilor săi. Aşadar, oamenii dau varietate limbii pe care o vorbesc. Aceste varietăţi se manifestă sub toate formele. Spre exemplu, fiecare limbă are o istorie. Ea se modifică şi va continua să se modifice. Acest lucru poate fi recunoscut în faptul că persoanele în vârsta nu vorbesc ca cele tinere. Există şi multe dialecte diferite în majoritatea limbilor. Dar mulţi vorbitori regionali ştiu să se adapteze mediului. Ei folosesc limbajul standard în anumite situaţii precise. Diferite grupuri sociale au limbi diferite. Limbajul tinerilor sau al vânătorilor sunt exemple în acest sens. Majoritatea oamenilor vorbesc diferit la serviciu decât acasă. Mulţi oameni folosesc un limbaj specializat la serviciu. Diferenţele se observă şi în limbajul oral, dar şi în cel scris. Limba vorbită este de obicei mult mai simplă decât cea scrisă. Această diferenţă poate fi mare. Este cazul în care limba scrisă nu se schimbă pe parcursul timpului. Astfel, locutorii trebuie să inveţe să folosească limba scrisă. Deseori, limbajul femeilor este şi el diferit de cel al bărbaţilor. În societăţile occidentale, această diferenţă nu este prea mare. Dar există ţări în care femeile vorbesc foarte diferit faţă de bărbaţi. În unele culturi, politeţea are propriile sale forme lingvistice. Deci nu este atât de simplu să vorbeşti! Trebuie să fim atenţi la mai multe lucruri în acelaşi timp...