Dicționar de expresii

ro „a avea nevoie – a vrea”   »   sr требати – хтети

69 [şaizeci şi nouă]

„a avea nevoie – a vrea”

„a avea nevoie – a vrea”

69 [шездесет и девет]

69 [šezdeset i devet]

требати – хтети

[trebati – hteti]

Alegeți cum doriți să vedeți traducerea:   
Română Sârbă Joaca Mai mult
Am nevoie de un pat. Ја-----а- ----ет. Ја требам кревет. Ј- т-е-а- к-е-е-. ----------------- Ја требам кревет. 0
J----eb-m----vet. Ja trebam krevet. J- t-e-a- k-e-e-. ----------------- Ja trebam krevet.
Vreau să dorm. Ј- х----с-а--ти. Ја хоћу спавати. Ј- х-ћ- с-а-а-и- ---------------- Ја хоћу спавати. 0
Ja ho-́u--p----i. Ja hoc-u spavati. J- h-c-u s-a-a-i- ----------------- Ja hoću spavati.
Aveţi aici un pat? Им---- овде-кре-ет? Има ли овде кревет? И-а л- о-д- к-е-е-? ------------------- Има ли овде кревет? 0
Ima-l- o--e kr-ve-? Ima li ovde krevet? I-a l- o-d- k-e-e-? ------------------- Ima li ovde krevet?
Am nevoie de o lampă. Ја -ребам -а-п-. Ја требам лампу. Ј- т-е-а- л-м-у- ---------------- Ја требам лампу. 0
J--t-eba--l---u. Ja trebam lampu. J- t-e-a- l-m-u- ---------------- Ja trebam lampu.
Vreau să citesc. Ј--х-ћу --т--и. Ја хоћу читати. Ј- х-ћ- ч-т-т-. --------------- Ја хоћу читати. 0
J---oc-------ti. Ja hoc-u čitati. J- h-c-u č-t-t-. ---------------- Ja hoću čitati.
Aveţi aici o lampă? И---л-----е л----? Има ли овде лампа? И-а л- о-д- л-м-а- ------------------ Има ли овде лампа? 0
Ima -i-o-de lam-a? Ima li ovde lampa? I-a l- o-d- l-m-a- ------------------ Ima li ovde lampa?
Am nevoie de un telefon. Ј--т-е-ам --лефо-. Ја требам телефон. Ј- т-е-а- т-л-ф-н- ------------------ Ја требам телефон. 0
Ja--r--am tel--on. Ja trebam telefon. J- t-e-a- t-l-f-n- ------------------ Ja trebam telefon.
Vreau să dau un telefon. Ј- ж-лим -е--------ти. Ја желим телефонирати. Ј- ж-л-м т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Ја желим телефонирати. 0
Ja---l-- --l--on-r--i. Ja želim telefonirati. J- ž-l-m t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Ja želim telefonirati.
Aveţi aici un telefon? И-- -- о--е-те-еф--? Има ли овде телефон? И-а л- о-д- т-л-ф-н- -------------------- Има ли овде телефон? 0
Im-----ovd- -el-f--? Ima li ovde telefon? I-a l- o-d- t-l-f-n- -------------------- Ima li ovde telefon?
Am nevoie de o cameră foto. Ј---р-б-м --дну-----р-. Ја требам једну камеру. Ј- т-е-а- ј-д-у к-м-р-. ----------------------- Ја требам једну камеру. 0
J- t--b-- je-nu-k-m--u. Ja trebam jednu kameru. J- t-e-a- j-d-u k-m-r-. ----------------------- Ja trebam jednu kameru.
Vreau să fotografiez. Ј- ---у --т--ра--с--и. Ја хоћу фотографисати. Ј- х-ћ- ф-т-г-а-и-а-и- ---------------------- Ја хоћу фотографисати. 0
J- h--́----to-ra-i-a-i. Ja hoc-u fotografisati. J- h-c-u f-t-g-a-i-a-i- ----------------------- Ja hoću fotografisati.
Aveţi aici o cameră foto? И-а-л- о--е -----а? Има ли овде камера? И-а л- о-д- к-м-р-? ------------------- Има ли овде камера? 0
I-- -i o-d- -ame-a? Ima li ovde kamera? I-a l- o-d- k-m-r-? ------------------- Ima li ovde kamera?
Am nevoie de un calculator. Ја тре-а--ком---т-р. Ја требам компјутер. Ј- т-е-а- к-м-ј-т-р- -------------------- Ја требам компјутер. 0
Ja--reb-m----p-u---. Ja trebam kompjuter. J- t-e-a- k-m-j-t-r- -------------------- Ja trebam kompjuter.
Vreau să trimit un E-Mail. Ја -о-у -- -----ем е---и-. Ја хоћу да пошаљем е-маил. Ј- х-ћ- д- п-ш-љ-м е-м-и-. -------------------------- Ја хоћу да пошаљем е-маил. 0
J---oć- -a poš--je- ---ai-. Ja hoc-u da pošaljem e-mail. J- h-c-u d- p-š-l-e- e-m-i-. ---------------------------- Ja hoću da pošaljem e-mail.
Aveţi aici un calculator? Им--ли -вд- ком-ј--е-? Има ли овде компјутер? И-а л- о-д- к-м-ј-т-р- ---------------------- Има ли овде компјутер? 0
Im---i -vd- --mp--t--? Ima li ovde kompjuter? I-a l- o-d- k-m-j-t-r- ---------------------- Ima li ovde kompjuter?
Îmi trebuie un pix. Ја-т--б-- --м-јс-у--л--ку. Ја требам хемијску оловку. Ј- т-е-а- х-м-ј-к- о-о-к-. -------------------------- Ја требам хемијску оловку. 0
Ja --e--- h-m---ku ----ku. Ja trebam hemijsku olovku. J- t-e-a- h-m-j-k- o-o-k-. -------------------------- Ja trebam hemijsku olovku.
Vreau să scriu ceva. Ј--хо-у--------м-неш-о. Ја хоћу да пишем нешто. Ј- х-ћ- д- п-ш-м н-ш-о- ----------------------- Ја хоћу да пишем нешто. 0
Ja-h--́---- ---em------. Ja hoc-u da pišem nešto. J- h-c-u d- p-š-m n-š-o- ------------------------ Ja hoću da pišem nešto.
Aveţi aici o foaie de hârtie şi un pix? И-а-ли -в-- л----па-------хеми---а--л-вка? Има ли овде лист папира и хемијска оловка? И-а л- о-д- л-с- п-п-р- и х-м-ј-к- о-о-к-? ------------------------------------------ Има ли овде лист папира и хемијска оловка? 0
Ima-li-ovde---st p---r- i-h-mi-s-a -lov-a? Ima li ovde list papira i hemijska olovka? I-a l- o-d- l-s- p-p-r- i h-m-j-k- o-o-k-? ------------------------------------------ Ima li ovde list papira i hemijska olovka?

Descarcă MP3 (.fermoar fişiere)

Nu a fost găsit niciun videoclip!

Traducerile automate

Când vrem să traducem texte, trebuie să plătim uneori mulţi bani. Interpreţii şi traducătorii profesionişti sunt foarte scumpi. În ciuda acestui lucru, devine tot mai important să înţelegem alte limbi. Informaticienii şi lingviştii-informaticieni vor să rezolve această problemă. Ei lucrează de multă vreme la dezvoltarea instrumentelor de traducere. Între timp, există multe programe de acest gen. Dar traducerile automate sunt de cele mai multe ori de proastă calitate. Dar nu este vina programatorilor. Limbile au construcţii foarte complexe. Pe de altă parte, computerele au la bază principii matematice simple. De aceea nu pot procesa mereu limba în mod corect. Un program de traduceri ar trebui să înveţe o limbă în totalitate. Pentru a face asta, experţii ar trebui sa-l înveţe milioane de cuvinte şi reguli. Practic este imposibil. E mai uşor să socotească. La asta este el bun. Computerul poate calcula frecvenţa anumitor combinaţii. Spre exemplu, el recunoaşte cuvintele care se folosesc împreună. Pentru asta, trebuie să-i dăm texte în limbi diferite. Astfel, el învaţă ce este tipic fiecărei limbi în parte. Această metodă statistică va îmbunătăţi traducerile automate. Oricum, computerele nu pot înlocui omul. Nicio maşină nu poate imita limbajul creierului uman. Traducătorii şi interpreţii mai au încă mult de lucru. În viitor, textele simple vor putea fi traduse de calculator. Dar cântecele, poezia şi literatura au nevoie de un element viu. Ele au viaţă doar prin limbajul uman. Şi este foarte bine aşa...