Slovníček fráz

sk V hoteli – príchod   »   mk Во хотел – пристигнување

27 [dvadsaťsedem]

V hoteli – príchod

V hoteli – príchod

27 [дваесет и седум]

27 [dvayesyet i syedoom]

Во хотел – пристигнување

[Vo khotyel – pristigunoovaњye]

Vyberte, ako chcete vidieť preklad:   
slovenčina macedónčina Prehrať Viac
Máte voľnú izbu? И--т---- е-н----о--дна соб-? Имате ли една слободна соба? И-а-е л- е-н- с-о-о-н- с-б-? ---------------------------- Имате ли една слободна соба? 0
I----- ----e-n------odn- -oba? Imatye li yedna slobodna soba? I-a-y- l- y-d-a s-o-o-n- s-b-? ------------------------------ Imatye li yedna slobodna soba?
Rezervoval som si jednu izbu. Јас --зервир-----н-----а. Јас резервирав една соба. Ј-с р-з-р-и-а- е-н- с-б-. ------------------------- Јас резервирав една соба. 0
Јa- ry-zy--v-r-v----n--s---. Јas ryezyervirav yedna soba. Ј-s r-e-y-r-i-a- y-d-a s-b-. ---------------------------- Јas ryezyervirav yedna soba.
Moje meno je Müller. Мое---пр--им----М---р. Моето презиме е Милер. М-е-о п-е-и-е е М-л-р- ---------------------- Моето презиме е Милер. 0
Mo--to-prye----e--e M-lyer. Moyeto pryezimye ye Milyer. M-y-t- p-y-z-m-e y- M-l-e-. --------------------------- Moyeto pryezimye ye Milyer.
Potrebujem jednoposteľovú izbu. М- т-еба-ед-а --н-к-еветна-со--. Ми треба една еднокреветна соба. М- т-е-а е-н- е-н-к-е-е-н- с-б-. -------------------------------- Ми треба една еднокреветна соба. 0
Mi t---ba -e-n--y-d-o-rye-y-t-- -o-a. Mi tryeba yedna yednokryevyetna soba. M- t-y-b- y-d-a y-d-o-r-e-y-t-a s-b-. ------------------------------------- Mi tryeba yedna yednokryevyetna soba.
Potrebujem dvojposteľovú izbu. Ми----б--е--- -в-кр-в---а ----. Ми треба една двокреветна соба. М- т-е-а е-н- д-о-р-в-т-а с-б-. ------------------------------- Ми треба една двокреветна соба. 0
Mi---y--a--e----d-o-r----e-na -o-a. Mi tryeba yedna dvokryevyetna soba. M- t-y-b- y-d-a d-o-r-e-y-t-a s-b-. ----------------------------------- Mi tryeba yedna dvokryevyetna soba.
Koľko stojí izba na noc? Ко-ку --ни с----а ---едн---е---? Колку чини собата за една вечер? К-л-у ч-н- с-б-т- з- е-н- в-ч-р- -------------------------------- Колку чини собата за една вечер? 0
K--koo c-in- s-b--a za -e-na --ec--e-? Kolkoo chini sobata za yedna vyechyer? K-l-o- c-i-i s-b-t- z- y-d-a v-e-h-e-? -------------------------------------- Kolkoo chini sobata za yedna vyechyer?
Chcel by som izbu s kúpeľňou. Ј-- -- сак-- ---акала е-н-----а с--б-њ-. Јас би сакал / сакала една соба со бања. Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- с-б- с- б-њ-. ---------------------------------------- Јас би сакал / сакала една соба со бања. 0
Ј-s ---------/ ---a-- -e-n- --ba -o-b-њa. Јas bi sakal / sakala yedna soba so baњa. Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-b- s- b-њ-. ----------------------------------------- Јas bi sakal / sakala yedna soba so baњa.
Chcel by som izbu so sprchou. Ј-с би са-а--/------- едн--соба со----. Јас би сакал / сакала една соба со туш. Ј-с б- с-к-л / с-к-л- е-н- с-б- с- т-ш- --------------------------------------- Јас би сакал / сакала една соба со туш. 0
Ј-s------ka--- s-k-la-ye-na---b- -------h. Јas bi sakal / sakala yedna soba so toosh. Ј-s b- s-k-l / s-k-l- y-d-a s-b- s- t-o-h- ------------------------------------------ Јas bi sakal / sakala yedna soba so toosh.
Môžem vidieť tú izbu? Мо-а--л---а -- п---е-н-- с--ата? Можам ли да ја погледнам собата? М-ж-м л- д- ј- п-г-е-н-м с-б-т-? -------------------------------- Можам ли да ја погледнам собата? 0
M---- li -a -a--o-uly-dna--s--at-? Moʐam li da јa pogulyednam sobata? M-ʐ-m l- d- ј- p-g-l-e-n-m s-b-t-? ---------------------------------- Moʐam li da јa pogulyednam sobata?
Máte tu garáž? И-- -и ов-е-г-----? Има ли овде гаража? И-а л- о-д- г-р-ж-? ------------------- Има ли овде гаража? 0
I----i -vdy- ----aʐa? Ima li ovdye guaraʐa? I-a l- o-d-e g-a-a-a- --------------------- Ima li ovdye guaraʐa?
Máte tu trezor? Има -- о--- -еф? Има ли овде сеф? И-а л- о-д- с-ф- ---------------- Има ли овде сеф? 0
Im---i---------ef? Ima li ovdye syef? I-a l- o-d-e s-e-? ------------------ Ima li ovdye syef?
Máte tu fax? И-- л------ фак-? Има ли овде факс? И-а л- о-д- ф-к-? ----------------- Има ли овде факс? 0
Im---- ----e fa--? Ima li ovdye faks? I-a l- o-d-e f-k-? ------------------ Ima li ovdye faks?
Dobre, beriem tú izbu. Д--ро, ќ- ја з-м-м--о-а-а. Добро, ќе ја земам собата. Д-б-о- ќ- ј- з-м-м с-б-т-. -------------------------- Добро, ќе ја земам собата. 0
D-br-, k-ye јa---emam s--a--. Dobro, kjye јa zyemam sobata. D-b-o- k-y- ј- z-e-a- s-b-t-. ----------------------------- Dobro, kjye јa zyemam sobata.
Tu sú kľúče. Ев--г--к--ч--ит-. Еве ги клучевите. Е-е г- к-у-е-и-е- ----------------- Еве ги клучевите. 0
Y---e gui---ooc-yevi-ye. Yevye gui kloochyevitye. Y-v-e g-i k-o-c-y-v-t-e- ------------------------ Yevye gui kloochyevitye.
Tu je moja batožina. Е---го------ -а-а-. Еве го мојот багаж. Е-е г- м-ј-т б-г-ж- ------------------- Еве го мојот багаж. 0
Y-----guo-m-ј-- --g---. Yevye guo moјot baguaʐ. Y-v-e g-o m-ј-t b-g-a-. ----------------------- Yevye guo moјot baguaʐ.
Kedy sú raňajky? В----л------от е---ј-докот? Во колку часот е појадокот? В- к-л-у ч-с-т е п-ј-д-к-т- --------------------------- Во колку часот е појадокот? 0
Vo -o---o -has-t -e---ј-dok-t? Vo kolkoo chasot ye poјadokot? V- k-l-o- c-a-o- y- p-ј-d-k-t- ------------------------------ Vo kolkoo chasot ye poјadokot?
Kedy je obed? Во--о-ку -асо--- р--е-о-? Во колку часот е ручекот? В- к-л-у ч-с-т е р-ч-к-т- ------------------------- Во колку часот е ручекот? 0
V---o--oo--h-s---y--r--c--eko-? Vo kolkoo chasot ye roochyekot? V- k-l-o- c-a-o- y- r-o-h-e-o-? ------------------------------- Vo kolkoo chasot ye roochyekot?
Kedy je večera? В----лк- --со- --в-че-а--? Во колку часот е вечерата? В- к-л-у ч-с-т е в-ч-р-т-? -------------------------- Во колку часот е вечерата? 0
Vo k-l----ch--ot--- vy--hyer-ta? Vo kolkoo chasot ye vyechyerata? V- k-l-o- c-a-o- y- v-e-h-e-a-a- -------------------------------- Vo kolkoo chasot ye vyechyerata?

Stiahnuť MP3 (.zipované súbory)

Nenašlo sa žiadne video!

Prestávky sú pre úspech pri učení dôležité

Kto chce byť pri učení úspešný, mal by častejšie robiť prestávku! K tomuto záveru dospeli nové vedecké štúdie. Vedci v nich skúmali jednotlivé fázy učenia. Simulovali rôzne situácie učenia. Najlepšie prijímame informácie v malých dávkach. Znamená to, že by sme sa toho nemali učiť moc naraz. Medzi jednotlivými jednotkami učenia by sme si mali vždy urobiť prestávku. Náš úspech pri učení závisí totiž aj na biochemických procesoch. Tieto procesy prebiehajú v mozgu. Určujú náš optimálny rytmus učenia. Keď prijímame niečo nové, vylučuje náš mozog určité látky. Tieto látky ovplyvňujú aktivitu našich mozgových buniek. Veľmi dôležitú úlohu pritom hrajú predovšetkým dva rôzne enzýmy. K ich uvoľňovaniu dochádza pri učení nových vecí. Nie sú však vylučované naraz. Ich pôsobenie sa rozvíja v časovom odstupe. Najlepšie sa učíme, keď sú prítomné oba enzýmy naraz. A úspech je výrazne väčší, keď robíme častejšie prestávky. Je teda dobré meniť dĺžku jednotlivých fáz učenia. Ani dĺžka prestávky by nemala byť rovnaká. Ideálne je urobiť si najprv dve prestávky každých desať minút. Potom nasleduje jedna päťminútová prestávka. A potom ešte jedna prestávka v dĺžke 30 minút. O prestávkach si náš mozog nové poznatky dobre uloží. Počas prestávok by ste mali miesto, kde sa učíte, opustiť. Okrem toho je dobré, ak sa cez prestávku hýbete. Urobte si teda počas prestávky krátku vychádzku! A nemusíte mať zlé svedomie - veď sa zároveň učíte!