Knjiga fraza

bs Brojevi   »   mr संख्या / आकडे

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

७ [सात]

7 [Sāta]

संख्या / आकडे

saṅkhyā/ ākaḍē

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski marati Igra Više
Ja brojim: म--मोज-----. मी मो__ आ__ म- म-ज- आ-े- ------------ मी मोजत आहे. 0
mī-m-ja---āh-. m_ m_____ ā___ m- m-j-t- ā-ē- -------------- mī mōjata āhē.
jedan, dva, tri ए-,-दोन- तीन ए__ दो__ ती_ ए-, द-न- त-न ------------ एक, दोन, तीन 0
Ē--- --n-- -īna Ē___ d____ t___ Ē-a- d-n-, t-n- --------------- Ēka, dōna, tīna
Ja brojim do tri. मी-ती-प---ंत--ोज--आ--. मी ती_____ मो__ आ__ म- त-न-र-य-त म-ज- आ-े- ---------------------- मी तीनपर्यंत मोजत आहे. 0
mī tīnap-r-an-a ---a-a āhē. m_ t___________ m_____ ā___ m- t-n-p-r-a-t- m-j-t- ā-ē- --------------------------- mī tīnaparyanta mōjata āhē.
Ja brojim dalje: मी-प-ढ- मो-त--हे. मी पु_ मो__ आ__ म- प-ढ- म-ज- आ-े- ----------------- मी पुढे मोजत आहे. 0
Mī--u-------at-----. M_ p____ m_____ ā___ M- p-ḍ-ē m-j-t- ā-ē- -------------------- Mī puḍhē mōjata āhē.
četiri, pet, šest, चा-,----- स-ा, चा__ पा__ स__ च-र- प-च- स-ा- -------------- चार, पाच, सहा, 0
C---- pāca--sa--, C____ p____ s____ C-r-, p-c-, s-h-, ----------------- Cāra, pāca, sahā,
sedam, osam, devet स--,------ऊ सा__ आ__ न_ स-त- आ-, न- ----------- सात, आठ, नऊ 0
s-t---ā------a-ū s____ ā____ n___ s-t-, ā-h-, n-'- ---------------- sāta, āṭha, na'ū
Ja brojim. म- मो---आह-. मी मो__ आ__ म- म-ज- आ-े- ------------ मी मोजत आहे. 0
m-----ata āh-. m_ m_____ ā___ m- m-j-t- ā-ē- -------------- mī mōjata āhē.
Ti brojiš. तू-म-ज- ----. तू मो__ आ___ त- म-ज- आ-े-. ------------- तू मोजत आहेस. 0
Tū -ōjata ā---a. T_ m_____ ā_____ T- m-j-t- ā-ē-a- ---------------- Tū mōjata āhēsa.
On broji. तो म--त-आहे. तो मो__ आ__ त- म-ज- आ-े- ------------ तो मोजत आहे. 0
T- m-jata-āhē. T_ m_____ ā___ T- m-j-t- ā-ē- -------------- Tō mōjata āhē.
Jedan. Prvi. ए-, -ह-ल- ------- / प---े ए__ प__ / प__ / प__ ए-, प-ि-ा / प-ि-ी / प-ि-े ------------------------- एक, पहिला / पहिली / पहिले 0
Ēk-,--ahilā/ p-h-----pa-i-ē Ē___ p______ p______ p_____ Ē-a- p-h-l-/ p-h-l-/ p-h-l- --------------------------- Ēka, pahilā/ pahilī/ pahilē
Dva. Drugi. दोन- -ु--- / -ुसर--- --सरे दो__ दु__ / दु__ / दु__ द-न- द-स-ा / द-स-ी / द-स-े -------------------------- दोन, दुसरा / दुसरी / दुसरे 0
dōn-, ----rā/-dus---/-dus--ē d____ d______ d______ d_____ d-n-, d-s-r-/ d-s-r-/ d-s-r- ---------------------------- dōna, dusarā/ dusarī/ dusarē
Tri. Treći. त--- ति--ा / -िस-- --त---े ती__ ति__ / ति__ / ति__ त-न- त-स-ा / त-स-ी / त-स-े -------------------------- तीन. तिसरा / तिसरी / तिसरे 0
tīna.---s-rā- -i-a--- -----ē t____ T______ t______ t_____ t-n-. T-s-r-/ t-s-r-/ t-s-r- ---------------------------- tīna. Tisarā/ tisarī/ tisarē
Četiri. Četvrti. चा-.--ौ-ा - च--ी-- ---े चा__ चौ_ / चौ_ / चौ_ च-र- च-थ- / च-थ- / च-थ- ----------------------- चार. चौथा / चौथी / चौथे 0
cāra----u--ā---a-th-/ cau-hē c____ C______ c______ c_____ c-r-. C-u-h-/ c-u-h-/ c-u-h- ---------------------------- cāra. Cauthā/ cauthī/ cauthē
Pet. Peti. प-च- ---व- - ----ी -----वे पा__ पा__ / पा__ / पा__ प-च- प-च-ा / प-च-ी / प-च-े -------------------------- पाच. पाचवा / पाचवी / पाचवे 0
p-ca---ā-av-- -ā----- pāc-vē p____ P______ p______ p_____ p-c-. P-c-v-/ p-c-v-/ p-c-v- ---------------------------- pāca. Pācavā/ pācavī/ pācavē
Šest. Šesti. स-ा,-सहाव- --स-ाव--/ -ह--े स__ स__ / स__ / स__ स-ा- स-ा-ा / स-ा-ी / स-ा-े -------------------------- सहा, सहावा / सहावी / सहावे 0
sa-ā,-sa-ā-ā/ --hā-ī- -----ē s____ s______ s______ s_____ s-h-, s-h-v-/ s-h-v-/ s-h-v- ---------------------------- sahā, sahāvā/ sahāvī/ sahāvē
Sedam. Sedmi. सा-. सा--ा / स-त-- /--ा--े सा__ सा__ / सा__ / सा__ स-त- स-त-ा / स-त-ी / स-त-े -------------------------- सात. सातवा / सातवी / सातवे 0
s--a.----a-ā/-s-ta-ī--sā--vē s____ S______ s______ s_____ s-t-. S-t-v-/ s-t-v-/ s-t-v- ---------------------------- sāta. Sātavā/ sātavī/ sātavē
Osam. Osmi. आठ--आठ-- --आ-वी / --वे आ__ आ__ / आ__ / आ__ आ-. आ-व- / आ-व- / आ-व- ---------------------- आठ. आठवा / आठवी / आठवे 0
ā-h-. --hav-- -ṭh-v-/-āṭ-a-ē ā____ Ā______ ā______ ā_____ ā-h-. Ā-h-v-/ ā-h-v-/ ā-h-v- ---------------------------- āṭha. Āṭhavā/ āṭhavī/ āṭhavē
Devet. Deveti. नऊ.--ववा-/ ---ी --न--े न__ न__ / न__ / न__ न-. न-व- / न-व- / न-व- ---------------------- नऊ. नववा / नववी / नववे 0
n--ū- Nav-v-- ---avī- n----ē n____ N______ n______ n_____ n-'-. N-v-v-/ n-v-v-/ n-v-v- ---------------------------- na'ū. Navavā/ navavī/ navavē

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + marati (1-100) MP3 marati (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...