Knjiga fraza

bs Brojevi   »   sr Бројеви

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

7 [седам]

7 [sedam]

Бројеви

[Brojevi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Ja brojim: Ј- б---и-: Ј- б------ Ј- б-о-и-: ---------- Ја бројим: 0
J-----ji-: J- b------ J- b-o-i-: ---------- Ja brojim:
jedan, dva, tri ј-д-н--д--- --и ј----- д--- т-- ј-д-н- д-а- т-и --------------- један, два, три 0
jed-n, -v-,--ri j----- d--- t-- j-d-n- d-a- t-i --------------- jedan, dva, tri
Ja brojim do tri. Ј---роји---- т-и. Ј- б----- д- т--- Ј- б-о-и- д- т-и- ----------------- Ја бројим до три. 0
J--b-o--m d--t--. J- b----- d- t--- J- b-o-i- d- t-i- ----------------- Ja brojim do tri.
Ja brojim dalje: Ј--бр-ј---д--е: Ј- б----- д---- Ј- б-о-и- д-љ-: --------------- Ја бројим даље: 0
Ja-b--jim--a-je: J- b----- d----- J- b-o-i- d-l-e- ---------------- Ja brojim dalje:
četiri, pet, šest, ч-ти-и--пет,-----, ч------ п--- ш---- ч-т-р-, п-т- ш-с-, ------------------ четири, пет, шест, 0
čet-r-- pe-- ---t, č------ p--- š---- č-t-r-, p-t- š-s-, ------------------ četiri, pet, šest,
sedam, osam, devet сед--,---а-,--евет с----- о---- д---- с-д-м- о-а-, д-в-т ------------------ седам, осам, девет 0
sedam,-osa-- d-vet s----- o---- d---- s-d-m- o-a-, d-v-t ------------------ sedam, osam, devet
Ja brojim. Ј--бр-јим. Ј- б------ Ј- б-о-и-. ---------- Ја бројим. 0
Ja -rojim. J- b------ J- b-o-i-. ---------- Ja brojim.
Ti brojiš. Т--б--јиш. Т- б------ Т- б-о-и-. ---------- Ти бројиш. 0
Ti-b----š. T- b------ T- b-o-i-. ---------- Ti brojiš.
On broji. Он --о-и. О- б----- О- б-о-и- --------- Он броји. 0
O--b-o--. O- b----- O- b-o-i- --------- On broji.
Jedan. Prvi. Јед-н. --ви. Ј----- П---- Ј-д-н- П-в-. ------------ Један. Први. 0
J-d-n.-P-vi. J----- P---- J-d-n- P-v-. ------------ Jedan. Prvi.
Dva. Drugi. Два.----ги. Д--- Д----- Д-а- Д-у-и- ----------- Два. Други. 0
D-a----ug-. D--- D----- D-a- D-u-i- ----------- Dva. Drugi.
Tri. Treći. Тр-. Трећ-. Т--- Т----- Т-и- Т-е-и- ----------- Три. Трећи. 0
T-i- --eć-. T--- T------ T-i- T-e-́-. ------------ Tri. Treći.
Četiri. Četvrti. Че-ири.--ет---и. Ч------ Ч------- Ч-т-р-. Ч-т-р-и- ---------------- Четири. Четврти. 0
Č-ti--- -etvr--. Č------ Č------- Č-t-r-. Č-t-r-i- ---------------- Četiri. Četvrti.
Pet. Peti. П------т-. П--- П---- П-т- П-т-. ---------- Пет. Пети. 0
P--- P-ti. P--- P---- P-t- P-t-. ---------- Pet. Peti.
Šest. Šesti. Ше--. -ес-и. Ш---- Ш----- Ш-с-. Ш-с-и- ------------ Шест. Шести. 0
Š-st- --s--. Š---- Š----- Š-s-. Š-s-i- ------------ Šest. Šesti.
Sedam. Sedmi. Сед-м- Се--и. С----- С----- С-д-м- С-д-и- ------------- Седам. Седми. 0
S----.----m-. S----- S----- S-d-m- S-d-i- ------------- Sedam. Sedmi.
Osam. Osmi. О-ам.-Осм-. О---- О---- О-а-. О-м-. ----------- Осам. Осми. 0
O--m----m-. O---- O---- O-a-. O-m-. ----------- Osam. Osmi.
Devet. Deveti. Дев--- -ев---. Д----- Д------ Д-в-т- Д-в-т-. -------------- Девет. Девети. 0
De------ev-t-. D----- D------ D-v-t- D-v-t-. -------------- Devet. Deveti.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...