短语手册

zh 认识，相识   »   mk Запознавање

3[三]

认识，相识

认识，相识

3 [три]

3 [tri]

Запознавање

[Zapoznavaњye]

选择您想要查看翻译的方式：   
中文（简体） 马其顿语 播放 更多
你好 /喂 ！ Здр---! Здраво! З-р-в-! ------- Здраво! 0
Z--a-o! Zdravo! Z-r-v-! ------- Zdravo!
你好 ！ Д---р-д--! Добар ден! Д-б-р д-н- ---------- Добар ден! 0
D-ba--dye-! Dobar dyen! D-b-r d-e-! ----------- Dobar dyen!
你 好 吗 /最近 怎么 样 ? Ка---си? Како си? К-к- с-? -------- Како си? 0
K--o -i? Kako si? K-k- s-? -------- Kako si?
您 来自 欧洲 吗 ? Д-а-а-е л---д-Ев-о-а? Доаѓате ли од Европа? Д-а-а-е л- о- Е-р-п-? --------------------- Доаѓате ли од Европа? 0
Doaѓa----li od-Ye-r-pa? Doaѓatye li od Yevropa? D-a-a-y- l- o- Y-v-o-a- ----------------------- Doaѓatye li od Yevropa?
您 来自 美国 吗 ? Д-а-а-е-л- ---Ам-р-ка? Доаѓате ли од Америка? Д-а-а-е л- о- А-е-и-а- ---------------------- Доаѓате ли од Америка? 0
D-aѓa-y- li o- -m-e-i-a? Doaѓatye li od Amyerika? D-a-a-y- l- o- A-y-r-k-? ------------------------ Doaѓatye li od Amyerika?
您 来自 亚洲 吗 ? До---те -- од А--ја? Доаѓате ли од Азија? Д-а-а-е л- о- А-и-а- -------------------- Доаѓате ли од Азија? 0
D-aѓat-- -i -- Az---? Doaѓatye li od Aziјa? D-a-a-y- l- o- A-i-a- --------------------- Doaѓatye li od Aziјa?
您 住在 哪一个 宾馆 ? В--кој-хотел -и--е--? Во кој хотел живеете? В- к-ј х-т-л ж-в-е-е- --------------------- Во кој хотел живеете? 0
V--k-ј k-o-y-l ʐ-vy-y-tye? Vo koј khotyel ʐivyeyetye? V- k-ј k-o-y-l ʐ-v-e-e-y-? -------------------------- Vo koј khotyel ʐivyeyetye?
您 在 这里 已经 多久 了 ? Ко-ку---л-о с-е ---е --де? Колку долго сте веќе овде? К-л-у д-л-о с-е в-ќ- о-д-? -------------------------- Колку долго сте веќе овде? 0
K---o--d-lg-----y----ekj-e-o-dy-? Kolkoo dolguo stye vyekjye ovdye? K-l-o- d-l-u- s-y- v-e-j-e o-d-e- --------------------------------- Kolkoo dolguo stye vyekjye ovdye?
您 要 停留 多久 ? К-лку -олг- -с---у-ат-? Колку долго останувате? К-л-у д-л-о о-т-н-в-т-? ----------------------- Колку долго останувате? 0
K--koo -----o --ta---va-ye? Kolkoo dolguo ostanoovatye? K-l-o- d-l-u- o-t-n-o-a-y-? --------------------------- Kolkoo dolguo ostanoovatye?
您 喜欢 这里 吗 ? В- с- д-паѓ---и-овде? Ви се допаѓа ли овде? В- с- д-п-ѓ- л- о-д-? --------------------- Ви се допаѓа ли овде? 0
V--s----opaѓ- -i-ovd--? Vi sye dopaѓa li ovdye? V- s-e d-p-ѓ- l- o-d-e- ----------------------- Vi sye dopaѓa li ovdye?
您 在 这里 度假 吗 ？ Дали--т- о-д-------мор? Дали сте овде на одмор? Д-л- с-е о-д- н- о-м-р- ----------------------- Дали сте овде на одмор? 0
D--- --ye --dy- -a----o-? Dali stye ovdye na odmor? D-l- s-y- o-d-e n- o-m-r- ------------------------- Dali stye ovdye na odmor?
欢迎 您 到 我这儿 来 ！ П-се--т- м-! Посетете ме! П-с-т-т- м-! ------------ Посетете ме! 0
P-s-et---y- -ye! Posyetyetye mye! P-s-e-y-t-e m-e- ---------------- Posyetyetye mye!
这是 我的 住址 。 Е---ј- м-ј-та-а-р--а. Еве ја мојата адреса. Е-е ј- м-ј-т- а-р-с-. --------------------- Еве ја мојата адреса. 0
Yevye-јa -oј--- adr-esa. Yevye јa moјata adryesa. Y-v-e ј- m-ј-t- a-r-e-a- ------------------------ Yevye јa moјata adryesa.
我们 明天 见面 吗 ? Ќе с- --диме--- ---е? Ќе се видиме ли утре? Ќ- с- в-д-м- л- у-р-? --------------------- Ќе се видиме ли утре? 0
K--- sy----di--e-li-----ye? Kjye sye vidimye li ootrye? K-y- s-e v-d-m-e l- o-t-y-? --------------------------- Kjye sye vidimye li ootrye?
我 很 抱歉, 我 已 有 安排 了 。 Ж----и--, -ма- в--е-не--о-ис-ла-и-а--. Жал ми е, имам веќе нешто испланирано. Ж-л м- е- и-а- в-ќ- н-ш-о и-п-а-и-а-о- -------------------------------------- Жал ми е, имам веќе нешто испланирано. 0
ʐa-----ye, i--- ---k-y----e---- i-pla--rano. ʐal mi ye, imam vyekjye nyeshto isplanirano. ʐ-l m- y-, i-a- v-e-j-e n-e-h-o i-p-a-i-a-o- -------------------------------------------- ʐal mi ye, imam vyekjye nyeshto isplanirano.
再见 ！ Ча-! Чао! Ч-о- ---- Чао! 0
C-a-! Chao! C-a-! ----- Chao!
再见 ！ Д-вид-в-њ-! Довидување! Д-в-д-в-њ-! ----------- Довидување! 0
D--ido------! Dovidoovaњye! D-v-d-o-a-y-! ------------- Dovidoovaњye!
一会儿 见 ！ Д- н-с-оро! До наскоро! Д- н-с-о-о- ----------- До наскоро! 0
Do n-sk---! Do naskoro! D- n-s-o-o- ----------- Do naskoro!

下载 MP3 (.zip 文件)

未找到视频！

字母

我们可以通过语言来相互沟通。 我们告诉别人我们的所思所感。 书面文字同样具有这样的功能。 大部分语言都有自己的文字。 文字由字符构成。 这些字符可以以不同的形式出现。 许多文字以注音符号构成。 这些文字的注音符号被称之为字母。 一个字母就是一个图形字符的规则性组合。 这些字符又通过特定的组合规则组构词语。 每个字符都有一个固定的读音。 ‘Alphabet’这个单词起源于希腊语。 希腊语里的前二个字母分别叫作‘Alpha’和‘Beta’。 历史上曾经有过许多不一样的字母。 早在三千多年前人类就已经在使用文字符号。 文字符号在古代是神秘的象征。 只有极少数人才知道它们的真正含义。 后来这些字符失去了它们的象征特性。 今天的字母已经没有任何意思。 它们只有在与其它字母组合时才能产生涵义。 而像汉语的象形文字则是以另外一种形式在起作用。 象形文字就像一幅画，蕴含着画面所指向的涵义。 当我们书写时，我们的思维也在编码。 我们运用文字符号记录我们的知识。 我们的大脑学会了如何对字母进行解码。 字符构成了词汇，词汇构成了思想。 因此一篇文章可以流传千年而不衰。 并且仍然能够被读者所理解…