Knjiga fraza

bs U školi   »   bn বিদ্যালয়ে / স্কুলে

4 [četiri]

U školi

U školi

৪ [চার]

4 [Cāra]

বিদ্যালয়ে / স্কুলে

[bidyālaẏē / skulē]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bengalski Igra Više
Gdje smo mi? আ----ক--ায়? আ--- ক----- আ-র- ক-থ-য়- ----------- আমরা কোথায়? 0
ā-ar- --thā--? ā---- k------- ā-a-ā k-t-ā-a- -------------- āmarā kōthāẏa?
Mi smo u školi. আম-- -ি-্---য়ে-৷ আ--- ব-------- ৷ আ-র- ব-দ-য-ল-ে ৷ ---------------- আমরা বিদ্যালয়ে ৷ 0
Ā-arā -i--ā---ē Ā---- b-------- Ā-a-ā b-d-ā-a-ē --------------- Āmarā bidyālaẏē
Imamo nastavu. আ---ের ----স--ছ--৷ আ----- ক---- আ-- ৷ আ-া-ে- ক-ল-স আ-ে ৷ ------------------ আমাদের ক্লাস আছে ৷ 0
ā--dēra -l--a -c-ē ā------ k---- ā--- ā-ā-ē-a k-ā-a ā-h- ------------------ āmādēra klāsa āchē
Ovo su učenici. ও-- ----- ৷ ও-- ছ---- ৷ ও-া ছ-ত-র ৷ ----------- ওরা ছাত্র ৷ 0
ōrā c----a ō-- c----- ō-ā c-ā-r- ---------- ōrā chātra
Ovo je učiteljica. উ-- শি--ষি-া-৷ উ-- শ------- ৷ উ-ি শ-ক-ষ-ক- ৷ -------------- উনি শিক্ষিকা ৷ 0
u-i-ś---ikā u-- ś------ u-i ś-k-i-ā ----------- uni śikṣikā
Ovo je razred. ও-া -্-াস-ঘর / শ---ণিক-্ষ ৷ ও-- ক---- ঘ- / শ--------- ৷ ও-া ক-ল-স ঘ- / শ-র-ণ-ক-্- ৷ --------------------------- ওটা ক্লাস ঘর / শ্রেণিকক্ষ ৷ 0
ō-- kl-s----ar- ---r--i----a ō-- k---- g---- / ś--------- ō-ā k-ā-a g-a-a / ś-ē-i-a-ṣ- ---------------------------- ōṭā klāsa ghara / śrēṇikakṣa
Šta radimo? আ--া--ী -রছ-? আ--- ক- ক---- আ-র- ক- ক-ছ-? ------------- আমরা কী করছি? 0
ām-rā -ī--ar-chi? ā---- k- k------- ā-a-ā k- k-r-c-i- ----------------- āmarā kī karachi?
Učimo. আম-া -িখ-- ৷ আ--- শ---- ৷ আ-র- শ-খ-ি ৷ ------------ আমরা শিখছি ৷ 0
Ā---ā -ik-achi Ā---- ś------- Ā-a-ā ś-k-a-h- -------------- Āmarā śikhachi
Učimo jezik. আমর--এ----ভ--া-শ-খ-- ৷ আ--- এ--- ভ--- শ---- ৷ আ-র- এ-ট- ভ-ষ- শ-খ-ি ৷ ---------------------- আমরা একটি ভাষা শিখছি ৷ 0
ā---ā-------b---ā-śi---chi ā---- ē---- b---- ś------- ā-a-ā ē-a-i b-ā-ā ś-k-a-h- -------------------------- āmarā ēkaṭi bhāṣā śikhachi
Učim engleski. আম- ইং---ী -ি-ছ- ৷ আ-- ই----- শ---- ৷ আ-ি ই-র-জ- শ-খ-ি ৷ ------------------ আমি ইংরেজী শিখছি ৷ 0
ā-i----ēj- ---ha-hi ā-- i----- ś------- ā-i i-r-j- ś-k-a-h- ------------------- āmi inrējī śikhachi
Učiš španski. ত--ি-স্-্-া--শ--ি-- ৷ ত--- স-------- শ--- ৷ ত-ম- স-প-য-ন-শ শ-খ- ৷ --------------------- তুমি স্প্যানিশ শিখছ ৷ 0
t-m- sp----śa-śi---c-a t--- s------- ś------- t-m- s-y-n-ś- ś-k-a-h- ---------------------- tumi spyāniśa śikhacha
On uči njemački. স- (ও) জা--মা---িখ---৷ স- (-- জ------ শ---- ৷ স- (-) জ-র-ম-ন শ-খ-ে ৷ ---------------------- সে (ও) জার্মান শিখছে ৷ 0
s- -----ārmān- -ik-a-hē s- (-- j------ ś------- s- (-) j-r-ā-a ś-k-a-h- ----------------------- sē (ō) jārmāna śikhachē
Učimo francuski. আমর---্-ে--চ শিখছি-৷ আ--- ফ------ শ---- ৷ আ-র- ফ-র-ঞ-চ শ-খ-ি ৷ -------------------- আমরা ফ্রেঞ্চ শিখছি ৷ 0
ā-ar--ph-ēñ-- śi---chi ā---- p------ ś------- ā-a-ā p-r-ñ-a ś-k-a-h- ---------------------- āmarā phrēñca śikhachi
Učite italijanski. ত-ম-া-স-াই---াল---- ---ছ-৷ ত---- স--- ই------- শ--- ৷ ত-ম-া স-া- ই-া-ি-া- শ-খ- ৷ -------------------------- তোমরা সবাই ইটালিয়ান শিখছ ৷ 0
t-mar--s-b--- ---liẏā-a ---ha--a t----- s----- i-------- ś------- t-m-r- s-b-'- i-ā-i-ā-a ś-k-a-h- -------------------------------- tōmarā sabā'i iṭāliẏāna śikhacha
Oni uče ruski. ত--- --র-)-রাশিয়া- -ি-ছে-৷ ত--- (---- র------ শ---- ৷ ত-র- (-র-) র-শ-য়-ন শ-খ-ে ৷ -------------------------- তারা (ওরা) রাশিয়ান শিখছে ৷ 0
tār- (-r-)--ā-i-ān---ikh---ē t--- (---- r------- ś------- t-r- (-r-) r-ś-ẏ-n- ś-k-a-h- ---------------------------- tārā (ōrā) rāśiẏāna śikhachē
Učiti jezike je interesantno. ভ--া -েখা-া ------া-ু--ব্-া-ার ৷ ভ--- শ----- এ--- দ---- ব------ ৷ ভ-ষ- শ-খ-ট- এ-ট- দ-র-ন ব-য-প-র ৷ -------------------------------- ভাষা শেখাটা একটা দারুন ব্যাপার ৷ 0
b--ṣā-ś-khāṭā--k-ṭ---ār-n- -y-pā-a b---- ś------ ē---- d----- b------ b-ā-ā ś-k-ā-ā ē-a-ā d-r-n- b-ā-ā-a ---------------------------------- bhāṣā śēkhāṭā ēkaṭā dāruna byāpāra
Želimo razumjeti ljude. আ-র-------কে -ুঝ-ে---ই ৷ আ--- ম------ ব---- চ-- ৷ আ-র- ম-ন-ষ-ে ব-ঝ-ে চ-ই ৷ ------------------------ আমরা মানুষকে বুঝতে চাই ৷ 0
ā---ā-mā--ṣ------j---ē-c--i ā---- m------- b------ c--- ā-a-ā m-n-ṣ-k- b-j-a-ē c-'- --------------------------- āmarā mānuṣakē bujhatē cā'i
Želimo razgovarati sa ljudima. আ-র---া--ষে---ঙ-গ- কথা বল-ে---ই-৷ আ--- ম------ স---- ক-- ব--- চ-- ৷ আ-র- ম-ন-ষ-র স-্-ে ক-া ব-ত- চ-ই ৷ --------------------------------- আমরা মানুষের সঙ্গে কথা বলতে চাই ৷ 0
ā-----mānu-ēr--s-ṅg--k------a--tē -ā-i ā---- m------- s---- k---- b----- c--- ā-a-ā m-n-ṣ-r- s-ṅ-ē k-t-ā b-l-t- c-'- -------------------------------------- āmarā mānuṣēra saṅgē kathā balatē cā'i

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dan maternjeg jezika

Volite li svoj maternji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. februara. To je Međunarodni dan maternjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici takođe spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i unapređivati. 21. februara se slavi jezička raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovini prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Istorija jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustvo i tradicija se takođe prenose jezikom. Stoga je maternji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. februara treba на све ово да mislimo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Takođerbi trebali razmisliti šta mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem maternjem jeziku, naravno!
Da li ste to znali?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 miliona ljudi bosanski je maternji jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezički fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopšte poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.