Knjiga fraza

bs U školi   »   uk В школі

4 [četiri]

U školi

U školi

4 [чотири]

4 [chotyry]

В школі

[V shkoli]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Gdje smo mi? Де -и? Д- м-- Д- м-? ------ Де ми? 0
D--my? D- m-- D- m-? ------ De my?
Mi smo u školi. М--- ш--л-. М- в ш----- М- в ш-о-і- ----------- Ми в школі. 0
M- ----kol-. M- v s------ M- v s-k-l-. ------------ My v shkoli.
Imamo nastavu. М----є-- ур---. М- м---- у----- М- м-є-о у-о-и- --------------- Ми маємо уроки. 0
M- m--e----rok-. M- m----- u----- M- m-y-m- u-o-y- ---------------- My mayemo uroky.
Ovo su učenici. Це-у-ні. Ц- у---- Ц- у-н-. -------- Це учні. 0
T-e-uc--i. T-- u----- T-e u-h-i- ---------- Tse uchni.
Ovo je učiteljica. Ц--в-ительк-. Ц- в--------- Ц- в-и-е-ь-а- ------------- Це вчителька. 0
T-- v-h--e-ʹ-a. T-- v---------- T-e v-h-t-l-k-. --------------- Tse vchytelʹka.
Ovo je razred. Ц--кл-с. Ц- к---- Ц- к-а-. -------- Це клас. 0
Ts- -las. T-- k---- T-e k-a-. --------- Tse klas.
Šta radimo? Щ- м--ро----? Щ- м- р------ Щ- м- р-б-м-? ------------- Що ми робимо? 0
S-c-o my-ro----? S---- m- r------ S-c-o m- r-b-m-? ---------------- Shcho my robymo?
Učimo. М--в-и--с-. М- в------- М- в-и-о-я- ----------- Ми вчимося. 0
My-vc-ymosya. M- v--------- M- v-h-m-s-a- ------------- My vchymosya.
Učimo jezik. М- -ив----о --ву. М- в------- м---- М- в-в-а-м- м-в-. ----------------- Ми вивчаємо мову. 0
My---vch-y-m--mo--. M- v--------- m---- M- v-v-h-y-m- m-v-. ------------------- My vyvchayemo movu.
Učim engleski. Я----чаю а-г----ьк--м-ву. Я в----- а--------- м---- Я в-в-а- а-г-і-с-к- м-в-. ------------------------- Я вивчаю англійську мову. 0
YA-vy-cha-u -----y̆sʹk- m---. Y- v------- a---------- m---- Y- v-v-h-y- a-h-i-̆-ʹ-u m-v-. ----------------------------- YA vyvchayu anhliy̆sʹku movu.
Učiš španski. Ти-в-в--єш --па-с--- --в-. Т- в------ і-------- м---- Т- в-в-а-ш і-п-н-ь-у м-в-. -------------------------- Ти вивчаєш іспанську мову. 0
T- vyv--ay--- -s-a---k- m---. T- v--------- i-------- m---- T- v-v-h-y-s- i-p-n-ʹ-u m-v-. ----------------------------- Ty vyvchayesh ispansʹku movu.
On uči njemački. В-н -и---є -і-е-ь-у мо-у. В-- в----- н------- м---- В-н в-в-а- н-м-ц-к- м-в-. ------------------------- Він вивчає німецьку мову. 0
V-- -yv-h--e nimets-k- m-v-. V-- v------- n-------- m---- V-n v-v-h-y- n-m-t-ʹ-u m-v-. ---------------------------- Vin vyvchaye nimetsʹku movu.
Učimo francuski. М- -и-ч-є-о-фран-уз--- м---. М- в------- ф--------- м---- М- в-в-а-м- ф-а-ц-з-к- м-в-. ---------------------------- Ми вивчаємо французьку мову. 0
M- -yv--a-------an-----ku--ov-. M- v--------- f---------- m---- M- v-v-h-y-m- f-a-t-u-ʹ-u m-v-. ------------------------------- My vyvchayemo frantsuzʹku movu.
Učite italijanski. Ви вив-аєте ---лійсь-- -о-у. В- в------- і--------- м---- В- в-в-а-т- і-а-і-с-к- м-в-. ---------------------------- Ви вивчаєте італійську мову. 0
V- v-vc-a--t--i-a-iy------mo-u. V- v--------- i---------- m---- V- v-v-h-y-t- i-a-i-̆-ʹ-u m-v-. ------------------------------- Vy vyvchayete italiy̆sʹku movu.
Oni uče ruski. В-ни-вивча-ть ро-і-с-к--м--у. В--- в------- р-------- м---- В-н- в-в-а-т- р-с-й-ь-у м-в-. ----------------------------- Вони вивчають російську мову. 0
Vony--y-cha-utʹ-r-siy-sʹku-m--u. V--- v--------- r--------- m---- V-n- v-v-h-y-t- r-s-y-s-k- m-v-. -------------------------------- Vony vyvchayutʹ rosiy̆sʹku movu.
Učiti jezike je interesantno. Вив---и м-ви --к--о. В------ м--- ц------ В-в-а-и м-в- ц-к-в-. -------------------- Вивчати мови цікаво. 0
Vyv----y -o-y ---kavo. V------- m--- t------- V-v-h-t- m-v- t-i-a-o- ---------------------- Vyvchaty movy tsikavo.
Želimo razumjeti ljude. Ми -оче-о р-зу-іти -ю--й. М- х----- р------- л----- М- х-ч-м- р-з-м-т- л-д-й- ------------------------- Ми хочемо розуміти людей. 0
M--k-o--e-o -o---i-y l-u-e-̆. M- k------- r------- l------- M- k-o-h-m- r-z-m-t- l-u-e-̆- ----------------------------- My khochemo rozumity lyudey̆.
Želimo razgovarati sa ljudima. М- -о-е---с--------ися з---дь--. М- х----- с----------- з л------ М- х-ч-м- с-і-к-в-т-с- з л-д-м-. -------------------------------- Ми хочемо спілкуватися з людьми. 0
My----chemo s-i---vat----------dʹm-. M- k------- s------------ z l------- M- k-o-h-m- s-i-k-v-t-s-a z l-u-ʹ-y- ------------------------------------ My khochemo spilkuvatysya z lyudʹmy.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dan maternjeg jezika

Volite li svoj maternji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. februara. To je Međunarodni dan maternjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici takođe spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i unapređivati. 21. februara se slavi jezička raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovini prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Istorija jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustvo i tradicija se takođe prenose jezikom. Stoga je maternji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. februara treba на све ово да mislimo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Takođerbi trebali razmisliti šta mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem maternjem jeziku, naravno!
Da li ste to znali?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 miliona ljudi bosanski je maternji jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezički fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopšte poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.