Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   bn রেস্টুরেন্ট ৩ – এ

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

৩১ [একত্রিশ]

31 [Ēkatriśa]

রেস্টুরেন্ট ৩ – এ

[rēsṭurēnṭa 3 – ē]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bengalski Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. আ-ার এ-----্----ট----াই-৷ আ--- এ--- স-------- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- স-ট-র-ট-র চ-ই ৷ ------------------------- আমার একটা স্টার্টার চাই ৷ 0
āmā-a ē-a-ā sṭ-r---- -ā-i ā---- ē---- s------- c--- ā-ā-a ē-a-ā s-ā-ṭ-r- c-'- ------------------------- āmāra ēkaṭā sṭārṭāra cā'i
Htio / htjela bih salatu. আ--- একটা--ালাদ---ই ৷ আ--- এ--- স---- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- স-ল-দ চ-ই ৷ --------------------- আমার একটা সালাদ চাই ৷ 0
āmā-a-ē-a----ā-ā-- c--i ā---- ē---- s----- c--- ā-ā-a ē-a-ā s-l-d- c-'- ----------------------- āmāra ēkaṭā sālāda cā'i
Htio / htjela bih supu. আ-ার-এক-া --য-প --ই-৷ আ--- এ--- স---- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- স-য-প চ-ই ৷ --------------------- আমার একটা স্যুপ চাই ৷ 0
āmā---ē-aṭ- --up- c--i ā---- ē---- s---- c--- ā-ā-a ē-a-ā s-u-a c-'- ---------------------- āmāra ēkaṭā syupa cā'i
Htio / htjela bih desert. আ-ার একট- -ে--র্- (মি--টান-ন)--া- ৷ আ--- এ--- ড------ (---------- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- ড-জ-র-ট (-ি-্-া-্-) চ-ই ৷ ----------------------------------- আমার একটা ডেজার্ট (মিষ্টান্ন) চাই ৷ 0
ām-r--ē---ā-ḍē-ārṭ--(-i-ṭān--) c-'i ā---- ē---- ḍ------ (--------- c--- ā-ā-a ē-a-ā ḍ-j-r-a (-i-ṭ-n-a- c-'- ----------------------------------- āmāra ēkaṭā ḍējārṭa (miṣṭānna) cā'i
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. আ-া- -ে---- ক-রী- -হ-এ--- আ---্----চা- ৷ আ--- ফ----- ক---- স- এ--- আ------- চ-- ৷ আ-া- ফ-ট-ন- ক-র-ম স- এ-ট- আ-স-্-ী- চ-ই ৷ ---------------------------------------- আমার ফেটানো ক্রীম সহ একটা আইসক্রীম চাই ৷ 0
āmā-a -h-ṭān- k-īma -a---ē-a-ā---isa-rī---c--i ā---- p------ k---- s--- ē---- ā--------- c--- ā-ā-a p-ē-ā-ō k-ī-a s-h- ē-a-ā ā-i-a-r-m- c-'- ---------------------------------------------- āmāra phēṭānō krīma saha ēkaṭā ā'isakrīma cā'i
Htio / htjela bih voće ili sir. আ-----ল-অথ----নির --ই-৷ আ--- ফ- অ--- প--- চ-- ৷ আ-া- ফ- অ-ব- প-ি- চ-ই ৷ ----------------------- আমার ফল অথবা পনির চাই ৷ 0
ā---a p-a---atha-ā---nir- c--i ā---- p---- a----- p----- c--- ā-ā-a p-a-a a-h-b- p-n-r- c-'- ------------------------------ āmāra phala athabā panira cā'i
Htjeli / htjele bismo doručkovati. আ-রা -ল--বা----ন--ত--খেতে ----৷ আ--- জ------ / ন---- খ--- চ-- ৷ আ-র- জ-খ-ব-র / ন-শ-া খ-ত- চ-ই ৷ ------------------------------- আমরা জলখাবার / নাশতা খেতে চাই ৷ 0
ā-arā-j--a-h--ā-a --nā---ā --ēt- -ā-i ā---- j---------- / n----- k---- c--- ā-a-ā j-l-k-ā-ā-a / n-ś-t- k-ē-ē c-'- ------------------------------------- āmarā jalakhābāra / nāśatā khētē cā'i
Htjeli / htjele bismo ručati. আম---দ---রে---াব-র খ-ত- -া--৷ আ--- দ------ খ---- খ--- চ-- ৷ আ-র- দ-প-র-র খ-ব-র খ-ত- চ-ই ৷ ----------------------------- আমরা দুপুরের খাবার খেতে চাই ৷ 0
ā--rā--u--r-r- -hābār---h-tē -ā-i ā---- d------- k------ k---- c--- ā-a-ā d-p-r-r- k-ā-ā-a k-ē-ē c-'- --------------------------------- āmarā dupurēra khābāra khētē cā'i
Htjeli / htjele bismo večerati. আ----র--ের--া-ার ---ে -াই-৷ আ--- র---- খ---- খ--- চ-- ৷ আ-র- র-ত-র খ-ব-র খ-ত- চ-ই ৷ --------------------------- আমরা রাতের খাবার খেতে চাই ৷ 0
ā--rā-rā---a-k----r-----t--c--i ā---- r----- k------ k---- c--- ā-a-ā r-t-r- k-ā-ā-a k-ē-ē c-'- ------------------------------- āmarā rātēra khābāra khētē cā'i
Šta biste htjeli / htjele za doručak? আপ-া- --খ-বা--র-/-নাশত- -ন্য -ী চ--? আ---- জ-------- / ন---- জ--- ক- চ--- আ-ন-র জ-খ-ব-র-র / ন-শ-া জ-্- ক- চ-ই- ------------------------------------ আপনার জলখাবারের / নাশতা জন্য কী চাই? 0
ā------ jal-k-----ēr-------atā ja-'y- kī cā-i? ā------ j------------ / n----- j----- k- c---- ā-a-ā-a j-l-k-ā-ā-ē-a / n-ś-t- j-n-y- k- c-'-? ---------------------------------------------- āpanāra jalakhābārēra / nāśatā jan'ya kī cā'i?
Zemičke s marmeladom i medom? জ-য-ম--বং--ধ---িয়ে রোল? জ---- এ-- ম-- দ--- র--- জ-য-ম এ-ং ম-ু দ-য়- র-ল- ----------------------- জ্যাম এবং মধু দিয়ে রোল? 0
Jy-ma-ēb-- -a-hu-di---r---? J---- ē--- m---- d--- r---- J-ā-a ē-a- m-d-u d-ẏ- r-l-? --------------------------- Jyāma ēbaṁ madhu diẏē rōla?
Tost s kobasicom i sirom? স-ে--এবং চীজ--পন--)-দিয়ে-টো-্-? স--- এ-- চ-- (----- দ--- ট----- স-ে- এ-ং চ-জ (-ন-র- দ-য়- ট-স-ট- ------------------------------- সসেজ এবং চীজ (পনির) দিয়ে টোস্ট? 0
S-s----ē-a- -ī-- -p-n--a) ---------a? S----- ē--- c--- (------- d--- ṭ----- S-s-j- ē-a- c-j- (-a-i-a- d-ẏ- ṭ-s-a- ------------------------------------- Sasēja ēbaṁ cīja (panira) diẏē ṭōsṭa?
Kuhano jaje? এক-- --দ---কর---ি-? এ--- স---- ক-- ড--- এ-ট- স-দ-ধ ক-া ড-ম- ------------------- একটা সিদ্ধ করা ডিম? 0
Ēkaṭā -id--ha -a-ā --m-? Ē---- s------ k--- ḍ---- Ē-a-ā s-d-d-a k-r- ḍ-m-? ------------------------ Ēkaṭā sid'dha karā ḍima?
Jaje na oko? একটা -াজ-----? এ--- ভ--- ড--- এ-ট- ভ-জ- ড-ম- -------------- একটা ভাজা ডিম? 0
Ēka-- b-ājā ḍima? Ē---- b---- ḍ---- Ē-a-ā b-ā-ā ḍ-m-? ----------------- Ēkaṭā bhājā ḍima?
Omlet? একটা-ও----? এ--- ও----- এ-ট- ও-ল-ট- ----------- একটা ওমলেট? 0
Ē---- ō--lēṭa? Ē---- ō------- Ē-a-ā ō-a-ē-a- -------------- Ēkaṭā ōmalēṭa?
Molim još jedan jogurt. দয়---র- -র---টা-দই-----৷ দ-- ক-- আ- এ--- দ- দ-- ৷ দ-া ক-ে আ- এ-ট- দ- দ-ন ৷ ------------------------ দয়া করে আর একটা দই দিন ৷ 0
D-ẏ- ---ē---a-ē---ā -a'i --na D--- k--- ā-- ē---- d--- d--- D-ẏ- k-r- ā-a ē-a-ā d-'- d-n- ----------------------------- Daẏā karē āra ēkaṭā da'i dina
Molim još soli i bibera. দয়--কর--এ----ন-- এবং-----ও --ন ৷ দ-- ক-- এ--- ন-- এ-- ম---- দ-- ৷ দ-া ক-ে এ-ট- ন-ন এ-ং ম-ি-ও দ-ন ৷ -------------------------------- দয়া করে একটু নুন এবং মরিচও দিন ৷ 0
d-ẏ--ka---ē-a-- n--a------m-r-c-'--d--a d--- k--- ē---- n--- ē--- m------- d--- d-ẏ- k-r- ē-a-u n-n- ē-a- m-r-c-'- d-n- --------------------------------------- daẏā karē ēkaṭu nuna ēbaṁ marica'ō dina
Molim još jednu čašu vode. দয়---রে আর -ক-গ-লাস -- / পা-- দি--৷ দ-- ক-- আ- এ- গ---- জ- / প--- দ-- ৷ দ-া ক-ে আ- এ- গ-ল-স জ- / প-ন- দ-ন ৷ ----------------------------------- দয়া করে আর এক গ্লাস জল / পানি দিন ৷ 0
daẏā k------a ēka---ā---j-l--/ ---i-di-a d--- k--- ā-- ē-- g---- j--- / p--- d--- d-ẏ- k-r- ā-a ē-a g-ā-a j-l- / p-n- d-n- ---------------------------------------- daẏā karē āra ēka glāsa jala / pāni dina

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!