Knjiga fraza

bs U školi   »   ar ‫في المدرسة‬

4 [četiri]

U školi

U školi

‫4 [أربعة]‬

4 [arabeata]

‫في المدرسة‬

[fi almudarsat]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
Gdje smo mi? ‫-ين--ح-؟‬ ‫--- ن---- ‫-ي- ن-ن-‬ ---------- ‫أين نحن؟‬ 0
ayn -ahn? a-- n---- a-n n-h-? --------- ayn nahn?
Mi smo u školi. ‫-حن--- ا-م----.‬ ‫--- ف- ا-------- ‫-ح- ف- ا-م-ر-ة-‬ ----------------- ‫نحن في المدرسة.‬ 0
n------ -l--dr-s--a. n--- f- a----------- n-a- f- a-m-d-a-a-a- -------------------- nhan fi almudrasata.
Imamo nastavu. ‫ع--ن- -رس-‬ ‫----- د---- ‫-ن-ن- د-س-‬ ------------ ‫عندنا درس.‬ 0
e-d-na-dars-. e----- d----- e-d-n- d-r-a- ------------- endana darsa.
Ovo su učenici. ‫ه--ا- ه----ت---يذ.‬ ‫----- ه- ا--------- ‫-ؤ-ا- ه- ا-ت-ا-ي-.- -------------------- ‫هؤلاء هم التلاميذ.‬ 0
hwul----um al-a------. h----- h-- a---------- h-u-a- h-m a-t-l-m-d-. ---------------------- hwula' hum altalamidh.
Ovo je učiteljica. ‫-ذه-ه- ا--ُ-لم-.‬ ‫--- ه- ا--------- ‫-ذ- ه- ا-م-ع-م-.- ------------------ ‫هذه هي المُعلمة.‬ 0
hdhih -i al-ue-m. h---- h- a------- h-h-h h- a-m-e-m- ----------------- hdhih hi almuelm.
Ovo je razred. ‫ه---هو-ا-ص--‬ ‫--- ه- ا----- ‫-ذ- ه- ا-ص-.- -------------- ‫هذا هو الصف.‬ 0
h-h- hu -l-a--. h--- h- a------ h-h- h- a-s-f-. --------------- hdha hu alsafa.
Šta radimo? ‫--ذ---نف--؟‬ ‫---- س------ ‫-ا-ا س-ف-ل-‬ ------------- ‫ماذا سنفعل؟‬ 0
m-dha s---iel? m---- s------- m-d-a s-n-i-l- -------------- madha sanfiel?
Učimo. ‫--ن---ع--.‬ ‫--- ن------ ‫-ح- ن-ع-م-‬ ------------ ‫نحن نتعلم.‬ 0
n-i----t-ela-. n--- n-------- n-i- n-t-e-a-. -------------- nhin nataelam.
Učimo jezik. ‫إ-نا ---لم--غ-.‬ ‫---- ن---- ل---- ‫-ن-ا ن-ع-م ل-ة-‬ ----------------- ‫إننا نتعلم لغة.‬ 0
'i-n--- -a-ael-m-l-gh-t-. '------ n------- l------- '-i-a-a n-t-e-a- l-g-a-a- ------------------------- 'iinana nataelam lighata.
Učim engleski. ‫-ن--أتع-- ا--ن-لي-ي--‬ ‫--- أ---- ا----------- ‫-ن- أ-ع-م ا-إ-ج-ي-ي-.- ----------------------- ‫أنا أتعلم الإنجليزية.‬ 0
a--a -ata-al---al-ii-jaliz-at-. a--- '-------- a--------------- a-a- '-t-e-l-m a-'-i-j-l-z-a-a- ------------------------------- anaa 'ataealam al'iinjaliziata.
Učiš španski. ‫-نت تتعل- -لأس--ني--‬ ‫--- ت---- ا---------- ‫-ن- ت-ع-م ا-أ-ب-ن-ة-‬ ---------------------- ‫أنت تتعلم الأسبانية.‬ 0
a-t-tata-a--m ---as-a-iat-. a-- t-------- a------------ a-t t-t-e-l-m a-'-s-a-i-t-. --------------------------- ant tataealam al'asbaniata.
On uči njemački. ‫-و ي---- ا---م-ن-ة.‬ ‫-- ي---- ا---------- ‫-و ي-ع-م ا-أ-م-ن-ة-‬ --------------------- ‫هو يتعلم الألمانية.‬ 0
h--ya-a-al-m a-'-lmani--a. h- y-------- a------------ h- y-t-e-l-m a-'-l-a-i-t-. -------------------------- hw yataealam al'almaniata.
Učimo francuski. ‫نحن --ع-- ا--ر-سية-‬ ‫--- ن---- ا--------- ‫-ح- ن-ع-م ا-ف-ن-ي-.- --------------------- ‫نحن نتعلم الفرنسية.‬ 0
nh-- -a-a-la- --f--a------. n--- n------- a------------ n-i- n-t-e-a- a-f-r-n-i-t-. --------------------------- nhin nataelam alfaransiata.
Učite italijanski. ‫أ-تم--تع--و- - -نتن تتعل-------طالي--‬ ‫---- ت------ / أ--- ت----- ا---------- ‫-ن-م ت-ع-م-ن / أ-ت- ت-ع-م- ا-إ-ط-ل-ة-‬ --------------------------------------- ‫أنتم تتعلمون / أنتن تتعلمن الإيطالية.‬ 0
a-t-- tata-alamun ----ntun -at-e--mun -l'iit--i--a. a---- t---------- / '----- t--------- a------------ a-t-m t-t-e-l-m-n / '-n-u- t-t-e-l-u- a-'-i-a-i-t-. --------------------------------------------------- antum tataealamun / 'antun tataealmun al'iitaliata.
Oni uče ruski. ‫ه- --علمون / -نّ --ع--ن-ا--وسي--‬ ‫-- ي------ / ه-- ت----- ا-------- ‫-م ي-ع-م-ن / ه-ّ ت-ع-م- ا-ر-س-ة-‬ ---------------------------------- ‫هم يتعلمون / هنّ تتعلمن الروسية.‬ 0
hm y---eal---n-/--- ---e-l-u- alru-s-a--. h- y---------- / h- t-------- a---------- h- y-t-e-l-m-n / h- t-t-i-m-n a-r-w-i-t-. ----------------------------------------- hm yataealamun / hn tateilmun alruwsiata.
Učiti jezike je interesantno. ‫-علم----غ-ت --ير------مام.‬ ‫---- ا----- م--- ل--------- ‫-ع-م ا-ل-ا- م-ي- ل-إ-ت-ا-.- ---------------------------- ‫تعلم اللغات مثير للإهتمام.‬ 0
t-e--a- --lug-at-m-th---l-----h--m-m. t------ a------- m----- l------------ t-e-l-m a-l-g-a- m-t-i- l-l-i-h-i-a-. ------------------------------------- taeilam allughat muthir lil'iihtimam.
Želimo razumjeti ljude. ‫نريد--- --ف-هم مع الن---‬ ‫---- أ- ن----- م- ا------ ‫-ر-د أ- ن-ف-ه- م- ا-ن-س-‬ -------------------------- ‫نريد أن نتفاهم مع الناس.‬ 0
nr-d -a--na-fa-um -ae -ln--s. n--- '-- n------- m-- a------ n-i- '-n n-t-a-u- m-e a-n-a-. ----------------------------- nrid 'an natfahum mae alnaas.
Želimo razgovarati sa ljudima. ‫نري--أن نت-لم م---لن--.‬ ‫---- أ- ن---- م- ا------ ‫-ر-د أ- ن-ك-م م- ا-ن-س-‬ ------------------------- ‫نريد أن نتكلم مع الناس.‬ 0
nr-- ----nat--a-am mae-al-aas. n--- '-- n-------- m-- a------ n-i- '-n n-t-k-l-m m-e a-n-a-. ------------------------------ nrid 'an natakalam mae alnaas.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dan maternjeg jezika

Volite li svoj maternji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. februara. To je Međunarodni dan maternjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici takođe spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i unapređivati. 21. februara se slavi jezička raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovini prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Istorija jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustvo i tradicija se takođe prenose jezikom. Stoga je maternji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. februara treba на све ово да mislimo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Takođerbi trebali razmisliti šta mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem maternjem jeziku, naravno!
Da li ste to znali?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 miliona ljudi bosanski je maternji jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezički fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopšte poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.