Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   bn কিছু ভাল লাগা

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

৭০ [সত্তর]

70 [Sattara]

কিছু ভাল লাগা

[kichu bhāla lāgā]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bengalski Igra Više
Želite li pušiti? আ-ন---ি ধূম-------ে-চান? আ--- ক- ধ----- ক--- চ--- আ-ন- ক- ধ-ম-া- ক-ত- চ-ন- ------------------------ আপনি কি ধূমপান করতে চান? 0
āp-ni -i ---m-p--- k---t--c-n-? ā---- k- d-------- k----- c---- ā-a-i k- d-ū-a-ā-a k-r-t- c-n-? ------------------------------- āpani ki dhūmapāna karatē cāna?
Želite li plesati? আপন- -ি -াচ-ে -া-? আ--- ক- ন---- চ--- আ-ন- ক- ন-চ-ে চ-ন- ------------------ আপনি কি নাচতে চান? 0
Ā-a-- ki nā--t- -ān-? Ā---- k- n----- c---- Ā-a-i k- n-c-t- c-n-? --------------------- Āpani ki nācatē cāna?
Želite li šetati? আ-ন---ি --ড়-তে --- / n--U---†h‡Z-চান? আ--- ক- ব------ চ-- / n----- †--- চ--- আ-ন- ক- ব-ড-া-ে চ-ন / n-v-‡- †-‡- চ-ন- -------------------------------------- আপনি কি বেড়াতে চান / nuvU‡Z †h‡Z চান? 0
Āpani -i b-ṛ-tē cā-a / --vU-Z†----cān-? Ā---- k- b----- c--- / n--------- c---- Ā-a-i k- b-ṛ-t- c-n- / n-v-‡-†-‡- c-n-? --------------------------------------- Āpani ki bēṛātē cāna / nuvU‡Z†h‡Z cāna?
Ja želim pušiti. আমি --মপ-- --তে---ই ৷ আ-- ধ----- ক--- চ-- ৷ আ-ি ধ-ম-া- ক-ত- চ-ই ৷ --------------------- আমি ধূমপান করতে চাই ৷ 0
Ā-- d--m--ā-a k---tē-c-'i Ā-- d-------- k----- c--- Ā-i d-ū-a-ā-a k-r-t- c-'- ------------------------- Āmi dhūmapāna karatē cā'i
Želiš li cigaretu? তো-----ি --ট----গা--ট--া-? ত---- ক- এ--- স------ চ--- ত-ম-র ক- এ-ট- স-গ-র-ট চ-ই- -------------------------- তোমার কি একটা সিগারেট চাই? 0
tōmā-- -- -ka-ā-si-ā-ēṭa -ā-i? t----- k- ē---- s------- c---- t-m-r- k- ē-a-ā s-g-r-ṭ- c-'-? ------------------------------ tōmāra ki ēkaṭā sigārēṭa cā'i?
On želi vatru. স- -গু- চ-- ৷ স- আ--- চ-- ৷ স- আ-ু- চ-য় ৷ ------------- সে আগুন চায় ৷ 0
Sē--g-na--āẏa S- ā---- c--- S- ā-u-a c-ẏ- ------------- Sē āguna cāẏa
Ja želim nešto piti. আমি-ক-ছ- -ান করত- -া- ৷ আ-- ক--- প-- ক--- চ-- ৷ আ-ি ক-ছ- প-ন ক-ত- চ-ই ৷ ----------------------- আমি কিছু পান করতে চাই ৷ 0
ām- -i--u ---- ---at--cā-i ā-- k---- p--- k----- c--- ā-i k-c-u p-n- k-r-t- c-'- -------------------------- āmi kichu pāna karatē cā'i
Ja želim nešto jesti. আ---ক-ছ- --ত- -াই-৷ আ-- ক--- খ--- চ-- ৷ আ-ি ক-ছ- খ-ত- চ-ই ৷ ------------------- আমি কিছু খেতে চাই ৷ 0
ā---k-ch--k---- cā'i ā-- k---- k---- c--- ā-i k-c-u k-ē-ē c-'- -------------------- āmi kichu khētē cā'i
Ja se želim malo odmoriti. আ-ি-এ--- --াম-কর-- চা- ৷ আ-- এ--- আ--- ক--- চ-- ৷ আ-ি এ-ট- আ-া- ক-ত- চ-ই ৷ ------------------------ আমি একটু আরাম করতে চাই ৷ 0
ā-i---aṭ- -r-m- -arat---ā'i ā-- ē---- ā---- k----- c--- ā-i ē-a-u ā-ā-a k-r-t- c-'- --------------------------- āmi ēkaṭu ārāma karatē cā'i
Ja Vas želim nešto pitati. আম- -পনা-ে---ছ---ি----সা--রতে চাই ৷ আ-- আ----- ক--- জ------- ক--- চ-- ৷ আ-ি আ-ন-ক- ক-ছ- জ-জ-ঞ-স- ক-ত- চ-ই ৷ ----------------------------------- আমি আপনাকে কিছু জিজ্ঞাসা করতে চাই ৷ 0
ām--āp----ē ki-hu-j-------ka---- c-'i ā-- ā------ k---- j------ k----- c--- ā-i ā-a-ā-ē k-c-u j-j-ā-ā k-r-t- c-'- ------------------------------------- āmi āpanākē kichu jijñāsā karatē cā'i
Ja Vas želim za nešto zamoliti. আমি-আ-ন-র ---- কিছু-চাই ৷ আ-- আ---- ক--- ক--- চ-- ৷ আ-ি আ-ন-র ক-ছ- ক-ছ- চ-ই ৷ ------------------------- আমি আপনার কাছে কিছু চাই ৷ 0
ā-i----n-ra -ā-h--ki--- --'i ā-- ā------ k---- k---- c--- ā-i ā-a-ā-a k-c-ē k-c-u c-'- ---------------------------- āmi āpanāra kāchē kichu cā'i
Ja Vas želim na nešto pozvati. আ-----না-- -িমন-ত্রণ-ক--ে--াই। আ-- আ----- ন-------- ক--- চ--- আ-ি আ-ন-ক- ন-ম-্-্-ণ ক-ত- চ-ই- ------------------------------ আমি আপনাকে নিমন্ত্রণ করতে চাই। 0
ām----an-----imantra-a ---at- -ā-i. ā-- ā------ n--------- k----- c---- ā-i ā-a-ā-ē n-m-n-r-ṇ- k-r-t- c-'-. ----------------------------------- āmi āpanākē nimantraṇa karatē cā'i.
Šta želite, molim? আপনি--ী ---? আ--- ক- চ--- আ-ন- ক- চ-ন- ------------ আপনি কী চান? 0
Ā-an---ī --n-? Ā---- k- c---- Ā-a-i k- c-n-? -------------- Āpani kī cāna?
Želite li kafu? আ----কি-কফ- খে-ে-চ--? আ--- ক- ক-- খ--- চ--- আ-ন- ক- ক-ি খ-ত- চ-ন- --------------------- আপনি কি কফি খেতে চান? 0
Āp-n- -- -ap---k-ē-ē-----? Ā---- k- k---- k---- c---- Ā-a-i k- k-p-i k-ē-ē c-n-? -------------------------- Āpani ki kaphi khētē cāna?
Ili radije želite čaj? ন-কি-আপ---চা --তে চা-? ন--- আ--- চ- খ--- চ--- ন-ক- আ-ন- চ- খ-ত- চ-ন- ---------------------- নাকি আপনি চা খেতে চান? 0
Nā-i ---n- -----ē----ān-? N--- ā---- c- k---- c---- N-k- ā-a-i c- k-ē-ē c-n-? ------------------------- Nāki āpani cā khētē cāna?
Mi se želimo voziti kući. আম-------যেত--চা- ৷ আ--- ঘ-- য--- চ-- ৷ আ-র- ঘ-ে য-ত- চ-ই ৷ ------------------- আমরা ঘরে যেতে চাই ৷ 0
Āmarā---arē yētē-cā-i Ā---- g---- y--- c--- Ā-a-ā g-a-ē y-t- c-'- --------------------- Āmarā gharē yētē cā'i
Želite li vi taksi? তো----কি---যা--স- -াও? ত---- ক- ট------- চ--- ত-ম-া ক- ট-য-ক-স- চ-ও- ---------------------- তোমরা কি ট্যাক্সি চাও? 0
t--a-ā -- -yāksi---'-? t----- k- ṭ----- c---- t-m-r- k- ṭ-ā-s- c-'-? ---------------------- tōmarā ki ṭyāksi cā'ō?
Oni žele telefonirati. ত--া-/ --- -ক---ফোন-ক--ে-চান - -া-৤ ত--- / ও-- এ--- ফ-- ক--- চ-- / চ--- ত-র- / ও-া এ-ট- ফ-ন ক-ত- চ-ন / চ-য়- ----------------------------------- তারা / ওরা একটা ফোন করতে চান / চায়৤ 0
Tā-- --ōrā---a-- ----a-k-r-tē --n--/-cāẏa৤ T--- / ō-- ē---- p---- k----- c--- / c---- T-r- / ō-ā ē-a-ā p-ō-a k-r-t- c-n- / c-ẏ-৤ ------------------------------------------ Tārā / ōrā ēkaṭā phōna karatē cāna / cāẏa৤

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.