Knjiga fraza

bs U školi   »   mr शाळेत

4 [četiri]

U školi

U školi

४ [चार]

4 [Cāra]

शाळेत

[śāḷēta]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski marati Igra Više
Gdje smo mi? आ-- ----त-)--ुठ----ो-? आ-- (------ क--- आ---- आ-ण (-त-त-) क-ठ- आ-ो-? ---------------------- आपण (आत्ता) कुठे आहोत? 0
āp-ṇ---āt-ā) -uṭh--āhōta? ā---- (----- k---- ā----- ā-a-a (-t-ā- k-ṭ-ē ā-ō-a- ------------------------- āpaṇa (āttā) kuṭhē āhōta?
Mi smo u školi. आ-ण -र्- / आम-ही सर्----------श--ेत --ोत. आ-- स--- / आ---- स--- (------ श---- आ---- आ-ण स-्- / आ-्-ी स-्- (-त-त-) श-ळ-त आ-ो-. ----------------------------------------- आपण सर्व / आम्ही सर्व (आत्ता) शाळेत आहोत. 0
Āp----s-r--/---h--s---- ---t-)-ś-ḷē-- ā----. Ā---- s----- ā--- s---- (----- ś----- ā----- Ā-a-a s-r-a- ā-h- s-r-a (-t-ā- ś-ḷ-t- ā-ō-a- -------------------------------------------- Āpaṇa sarva/ āmhī sarva (āttā) śāḷēta āhōta.
Imamo nastavu. आम्हा-- ------ह-. आ------ श--- आ--- आ-्-ा-ा श-ळ- आ-े- ----------------- आम्हाला शाळा आहे. 0
Āmh--ā-śāḷā----. Ā----- ś--- ā--- Ā-h-l- ś-ḷ- ā-ē- ---------------- Āmhālā śāḷā āhē.
Ovo su učenici. त---ाळ-त----ुले-आ--त. त- श------ म--- आ---- त- श-ळ-त-ल म-ल- आ-े-. --------------------- ती शाळेतील मुले आहेत. 0
T--śāḷ-tī-- m--ē ----a. T- ś------- m--- ā----- T- ś-ḷ-t-l- m-l- ā-ē-a- ----------------------- Tī śāḷētīla mulē āhēta.
Ovo je učiteljica. त- शि-----/--ी शिक-षिक--आहे. त- श----- / त- श------- आ--- त- श-क-ष- / त- श-क-ष-क- आ-े- ---------------------------- तो शिक्षक / ती शिक्षिका आहे. 0
T- śik-a--/-t--śi---kā ā--. T- ś------- t- ś------ ā--- T- ś-k-a-a- t- ś-k-i-ā ā-ē- --------------------------- Tō śikṣaka/ tī śikṣikā āhē.
Ovo je razred. त---ा---ा --्---हे. त- श----- व--- आ--- त- श-ळ-च- व-्- आ-े- ------------------- तो शाळेचा वर्ग आहे. 0
Tō ś-ḷ-cā---r-- -hē. T- ś----- v---- ā--- T- ś-ḷ-c- v-r-a ā-ē- -------------------- Tō śāḷēcā varga āhē.
Šta radimo? आम--ी-क-य -र- आ---? आ---- क-- क-- आ---- आ-्-ी क-य क-त आ-ो-? ------------------- आम्ही काय करत आहोत? 0
Ām-ī----a--ara-- -h---? Ā--- k--- k----- ā----- Ā-h- k-y- k-r-t- ā-ō-a- ----------------------- Āmhī kāya karata āhōta?
Učimo. आ-्-ी-शि-त आ-ो-. आ---- श--- आ---- आ-्-ी श-क- आ-ो-. ---------------- आम्ही शिकत आहोत. 0
Āmh----ka----h-t-. Ā--- ś----- ā----- Ā-h- ś-k-t- ā-ō-a- ------------------ Āmhī śikata āhōta.
Učimo jezik. आ--ह- ए--भ-षा-शिकत आ-ोत. आ---- ए- भ--- श--- आ---- आ-्-ी ए- भ-ष- श-क- आ-ो-. ------------------------ आम्ही एक भाषा शिकत आहोत. 0
Ā-hī -k- bh-ṣā---k-----hōt-. Ā--- ē-- b---- ś----- ā----- Ā-h- ē-a b-ā-ā ś-k-t- ā-ō-a- ---------------------------- Āmhī ēka bhāṣā śikata āhōta.
Učim engleski. मी----्-जी -ि-- -हे. म- इ------ श--- आ--- म- इ-ग-र-ी श-क- आ-े- -------------------- मी इंग्रजी शिकत आहे. 0
Mī-iṅgr--ī -i-ata---ē. M- i------ ś----- ā--- M- i-g-a-ī ś-k-t- ā-ē- ---------------------- Mī iṅgrajī śikata āhē.
Učiš španski. तू----------िकत ---स. त- स------ श--- आ---- त- स-प-न-श श-क- आ-े-. --------------------- तू स्पॅनिश शिकत आहेस. 0
T- sp--iśa----a-- āh-sa. T- s------ ś----- ā----- T- s-ĕ-i-a ś-k-t- ā-ē-a- ------------------------ Tū spĕniśa śikata āhēsa.
On uči njemački. त- ज--म- श-कत----. त- ज---- श--- आ--- त- ज-्-न श-क- आ-े- ------------------ तो जर्मन शिकत आहे. 0
T- jar---a--i--t---h-. T- j------ ś----- ā--- T- j-r-a-a ś-k-t- ā-ē- ---------------------- Tō jarmana śikata āhē.
Učimo francuski. आम--ी-फ--े-च---क--आह-त. आ---- फ----- श--- आ---- आ-्-ी फ-र-ं- श-क- आ-ो-. ----------------------- आम्ही फ्रेंच शिकत आहोत. 0
Ā-hī p-r----- ś-k-t---hō-a. Ā--- p------- ś----- ā----- Ā-h- p-r-n-c- ś-k-t- ā-ō-a- --------------------------- Āmhī phrēn̄ca śikata āhōta.
Učite italijanski. त-म्-ी----वजण-इ--लि-न----त--ह-त. त----- स----- इ------ श--- आ---- त-म-ह- स-्-ज- इ-ा-ि-न श-क- आ-ा-. -------------------------------- तुम्ही सर्वजण इटालियन शिकत आहात. 0
Tum------va---a-iṭ----a---śi-a---āhā-a. T---- s-------- i-------- ś----- ā----- T-m-ī s-r-a-a-a i-ā-i-a-a ś-k-t- ā-ā-a- --------------------------------------- Tumhī sarvajaṇa iṭāliyana śikata āhāta.
Oni uče ruski. ते रश----श--- ---त. त- र---- श--- आ---- त- र-ि-न श-क- आ-े-. ------------------- ते रशियन शिकत आहेत. 0
Tē -a-iy--- ś-k-t- ---ta. T- r------- ś----- ā----- T- r-ś-y-n- ś-k-t- ā-ē-a- ------------------------- Tē raśiyana śikata āhēta.
Učiti jezike je interesantno. भ--- शिक-े ---रं-क --े. भ--- श---- म------ आ--- भ-ष- श-क-े म-ो-ं-क आ-े- ----------------------- भाषा शिकणे मनोरंजक आहे. 0
Bhāṣ-----a-- -a---a----ka ā--. B---- ś----- m----------- ā--- B-ā-ā ś-k-ṇ- m-n-r-n-j-k- ā-ē- ------------------------------ Bhāṣā śikaṇē manōran̄jaka āhē.
Želimo razumjeti ljude. आ--ह-ल--ल-कज----सम--------य-े ---. आ------ ल------ स---- घ------ आ--- आ-्-ा-ा ल-क-ी-न स-ज-न घ-य-य-े आ-े- ---------------------------------- आम्हाला लोकजीवन समजून घ्यायचे आहे. 0
Ā--ālā--ō--j-van--sam----a--hy-y--ē-āhē. Ā----- l--------- s------- g------- ā--- Ā-h-l- l-k-j-v-n- s-m-j-n- g-y-y-c- ā-ē- ---------------------------------------- Āmhālā lōkajīvana samajūna ghyāyacē āhē.
Želimo razgovarati sa ljudima. आम्-ा-ा -ोक---- -ो-ायच--आह-. आ------ ल------ ब------ आ--- आ-्-ा-ा ल-क-ं-ी ब-ल-य-े आ-े- ---------------------------- आम्हाला लोकांशी बोलायचे आहे. 0
Āmh-l- ---ānś- b-lāya-ē -h-. Ā----- l------ b------- ā--- Ā-h-l- l-k-n-ī b-l-y-c- ā-ē- ---------------------------- Āmhālā lōkānśī bōlāyacē āhē.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dan maternjeg jezika

Volite li svoj maternji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. februara. To je Međunarodni dan maternjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici takođe spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i unapređivati. 21. februara se slavi jezička raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovini prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Istorija jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustvo i tradicija se takođe prenose jezikom. Stoga je maternji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. februara treba на све ово да mislimo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Takođerbi trebali razmisliti šta mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem maternjem jeziku, naravno!
Da li ste to znali?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 miliona ljudi bosanski je maternji jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezički fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopšte poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.