Knjiga fraza

bs U školi   »   be У школе

4 [četiri]

U školi

U školi

4 [чатыры]

4 [chatyry]

У школе

[U shkole]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bjeloruski Igra Više
Gdje smo mi? Д-----? Д-- м-- Д-е м-? ------- Дзе мы? 0
Dze my? D-- m-- D-e m-? ------- Dze my?
Mi smo u školi. Мы-ў ш-оле. М- ў ш----- М- ў ш-о-е- ----------- Мы ў школе. 0
M- - sh---e. M- u s------ M- u s-k-l-. ------------ My u shkole.
Imamo nastavu. У--ас--а---к-. У н-- з------- У н-с з-н-т-і- -------------- У нас заняткі. 0
U ----zan-----. U n-- z-------- U n-s z-n-a-k-. --------------- U nas zanyatkі.
Ovo su učenici. Г--а-ву-ні. Г--- в----- Г-т- в-ч-і- ----------- Гэта вучні. 0
Geta---ch--. G--- v------ G-t- v-c-n-. ------------ Geta vuchnі.
Ovo je učiteljica. Гэт---ас----і--. Г--- н---------- Г-т- н-с-а-н-ц-. ---------------- Гэта настаўніца. 0
G--a -a--a---ts-. G--- n----------- G-t- n-s-a-n-t-a- ----------------- Geta nastaunіtsa.
Ovo je razred. Г--а --а-. Г--- к---- Г-т- к-а-. ---------- Гэта клас. 0
Ge-- kl-s. G--- k---- G-t- k-a-. ---------- Geta klas.
Šta radimo? Шт---- -----? Ш-- м- р----- Ш-о м- р-б-м- ------------- Што мы робім? 0
S-to ---ro-і-? S--- m- r----- S-t- m- r-b-m- -------------- Shto my robіm?
Učimo. Мы---ч-мся. М- в------- М- в-ч-м-я- ----------- Мы вучымся. 0
M---u---ms-a. M- v--------- M- v-c-y-s-a- ------------- My vuchymsya.
Učimo jezik. М--вывуч-е--мо-у. М- в------- м---- М- в-в-ч-е- м-в-. ----------------- Мы вывучаем мову. 0
My -yv-ch-e---o-u. M- v-------- m---- M- v-v-c-a-m m-v-. ------------------ My vyvuchaem movu.
Učim engleski. Я-вы-уча- --г--йс--ю-мов-. Я в------ а--------- м---- Я в-в-ч-ю а-г-і-с-у- м-в-. -------------------------- Я вывучаю англійскую мову. 0
Y- v-v--ha-u-a--------y-----u. Y- v-------- a---------- m---- Y- v-v-c-a-u a-g-і-s-u-u m-v-. ------------------------------ Ya vyvuchayu anglіyskuyu movu.
Učiš španski. Ты--ыву-аеш і-па-с--ю-м-в-. Т- в------- і-------- м---- Т- в-в-ч-е- і-п-н-к-ю м-в-. --------------------------- Ты вывучаеш іспанскую мову. 0
T- vyv-c--e---і-p-ns--y---o-u. T- v--------- і--------- m---- T- v-v-c-a-s- і-p-n-k-y- m-v-. ------------------------------ Ty vyvuchaesh іspanskuyu movu.
On uči njemački. Ён ------е-няме-к-ю-мов-. Ё- в------ н------- м---- Ё- в-в-ч-е н-м-ц-у- м-в-. ------------------------- Ён вывучае нямецкую мову. 0
E- -y-u---e---a---sku-- -o--. E- v------- n---------- m---- E- v-v-c-a- n-a-e-s-u-u m-v-. ----------------------------- En vyvuchae nyametskuyu movu.
Učimo francuski. Мы --в-ч----ф-а--у-ск-ю -ов-. М- в------- ф---------- м---- М- в-в-ч-е- ф-а-ц-з-к-ю м-в-. ----------------------------- Мы вывучаем французскую мову. 0
M--v-------- f--n-s-zs-u-u-mo-u. M- v-------- f------------ m---- M- v-v-c-a-m f-a-t-u-s-u-u m-v-. -------------------------------- My vyvuchaem frantsuzskuyu movu.
Učite italijanski. В- вывуча-ц---т-льян---- м-в-. В- в-------- і---------- м---- В- в-в-ч-е-е і-а-ь-н-к-ю м-в-. ------------------------------ Вы вывучаеце італьянскую мову. 0
V----vuc--et-e--t---y-----y- -ovu. V- v---------- і------------ m---- V- v-v-c-a-t-e і-a-’-a-s-u-u m-v-. ---------------------------------- Vy vyvuchaetse іtal’yanskuyu movu.
Oni uče ruski. Ян- вы-уч---ь-рус-ую м-в-. Я-- в-------- р----- м---- Я-ы в-в-ч-ю-ь р-с-у- м-в-. -------------------------- Яны вывучаюць рускую мову. 0
Yan---yvu-h--uts--r---uyu-mo-u. Y--- v----------- r------ m---- Y-n- v-v-c-a-u-s- r-s-u-u m-v-. ------------------------------- Yany vyvuchayuts’ ruskuyu movu.
Učiti jezike je interesantno. В-----ц--мо-ы ц-к---. В------- м--- ц------ В-в-ч-ц- м-в- ц-к-в-. --------------------- Вывучаць мовы цікава. 0
Vy--c-at---m--y-ts-k--a. V--------- m--- t------- V-v-c-a-s- m-v- t-і-a-a- ------------------------ Vyvuchats’ movy tsіkava.
Želimo razumjeti ljude. Мы-х-чам--а---е-ь--юдзе-. М- х---- р------- л------ М- х-ч-м р-з-м-ц- л-д-е-. ------------------------- Мы хочам разумець людзей. 0
My --oc-am --z-mets’ -y-dz--. M- k------ r-------- l------- M- k-o-h-m r-z-m-t-’ l-u-z-y- ----------------------------- My khocham razumets’ lyudzey.
Želimo razgovarati sa ljudima. М--хо----раз--ўл--ь --л-----і. М- х---- р--------- з л------- М- х-ч-м р-з-а-л-ц- з л-д-ь-і- ------------------------------ Мы хочам размаўляць з людзьмі. 0
My-kho---- raz--u--at-- --ly-d-’-і. M- k------ r----------- z l-------- M- k-o-h-m r-z-a-l-a-s- z l-u-z-m-. ----------------------------------- My khocham razmaulyats’ z lyudz’mі.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dan maternjeg jezika

Volite li svoj maternji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. februara. To je Međunarodni dan maternjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici takođe spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i unapređivati. 21. februara se slavi jezička raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovini prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Istorija jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustvo i tradicija se takođe prenose jezikom. Stoga je maternji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. februara treba на све ово да mislimo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Takođerbi trebali razmisliti šta mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem maternjem jeziku, naravno!
Da li ste to znali?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 miliona ljudi bosanski je maternji jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezički fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopšte poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.