Knjiga fraza

bs U gradu   »   bn শহরে

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

২৫ [পঁচিশ]

25 [pam̐ciśa]

শহরে

[śaharē]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bengalski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. আ-ি-স্-ে-ন---েতে--া--৷ আ-- স------ য--- চ-- ৷ আ-ি স-ট-শ-ে য-ত- চ-ই ৷ ---------------------- আমি স্টেশনে যেতে চাই ৷ 0
āmi -ṭēś--ē y-tē---'i ā-- s------ y--- c--- ā-i s-ē-a-ē y-t- c-'- --------------------- āmi sṭēśanē yētē cā'i
Htio / htjela bih do aerodroma. আমি---মা--ন্-র----তে-চ-ই ৷ আ-- ব---------- য--- চ-- ৷ আ-ি ব-ম-ন-ন-দ-ে য-ত- চ-ই ৷ -------------------------- আমি বিমানবন্দরে যেতে চাই ৷ 0
ā-----m---b--da-- --t---ā'i ā-- b------------ y--- c--- ā-i b-m-n-b-n-a-ē y-t- c-'- --------------------------- āmi bimānabandarē yētē cā'i
Htio / htjela bih do centra grada. আ-ি--িট---েন্-া-ে-যে-ে--া--৷ আ-- স--- স------- য--- চ-- ৷ আ-ি স-ট- স-ন-ট-র- য-ত- চ-ই ৷ ---------------------------- আমি সিটি সেন্টারে যেতে চাই ৷ 0
āmi -----sēnṭ-rē ---- -ā-i ā-- s--- s------ y--- c--- ā-i s-ṭ- s-n-ā-ē y-t- c-'- -------------------------- āmi siṭi sēnṭārē yētē cā'i
Kako da dođem do željezničke stanice? আম--ক--া-- -্ট---ে-য--? আ-- ক----- স------ য--- আ-ি ক-ভ-ব- স-ট-শ-ে য-ব- ----------------------- আমি কীভাবে স্টেশনে যাব? 0
ām--k-bhā-ē sṭēś--- y-ba? ā-- k------ s------ y---- ā-i k-b-ā-ē s-ē-a-ē y-b-? ------------------------- āmi kībhābē sṭēśanē yāba?
Kako da dođem do aerodroma? আম---ী-া-ে------ব-্দ-ে-য-ব? আ-- ক----- ব---------- য--- আ-ি ক-ভ-ব- ব-ম-ন-ন-দ-ে য-ব- --------------------------- আমি কীভাবে বিমানবন্দরে যাব? 0
Āmi kīb-ābē---mā-a--nda------a? Ā-- k------ b------------ y---- Ā-i k-b-ā-ē b-m-n-b-n-a-ē y-b-? ------------------------------- Āmi kībhābē bimānabandarē yāba?
Kako da dođem do centra grada? আ-ি----া-ে--িট-----্-ার- যা-? আ-- ক----- স--- স------- য--- আ-ি ক-ভ-ব- স-ট- স-ন-ট-র- য-ব- ----------------------------- আমি কীভাবে সিটি সেন্টারে যাব? 0
Ām- -ī-h-----i---sēn-ār- -ā-a? Ā-- k------ s--- s------ y---- Ā-i k-b-ā-ē s-ṭ- s-n-ā-ē y-b-? ------------------------------ Āmi kībhābē siṭi sēnṭārē yāba?
Trebam taksi. আম---এ-টা--্---্স- চা--৷ আ--- এ--- ট------- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- ট-য-ক-স- চ-ই ৷ ------------------------ আমার একটা ট্যাক্সি চাই ৷ 0
Ā--ra -k----ṭ-āk-- c--i Ā---- ē---- ṭ----- c--- Ā-ā-a ē-a-ā ṭ-ā-s- c-'- ----------------------- Āmāra ēkaṭā ṭyāksi cā'i
Trebam plan grada. আম-র --র-র--কট- ------বা-মা-চ--্র---ই ৷ আ--- শ---- এ--- ম---- ব- ম------- চ-- ৷ আ-া- শ-র-র এ-ট- ম-য-প ব- ম-ন-ি-্- চ-ই ৷ --------------------------------------- আমার শহরের একটা ম্যাপ বা মানচিত্র চাই ৷ 0
ā-ār---ahar-r--ēkaṭā-----a--ā m-n-----a cā'i ā---- ś------- ē---- m---- b- m-------- c--- ā-ā-a ś-h-r-r- ē-a-ā m-ā-a b- m-n-c-t-a c-'- -------------------------------------------- āmāra śaharēra ēkaṭā myāpa bā mānacitra cā'i
Trebam hotel. আ-া- -ক---হ-টে- চা--৷ আ--- এ--- হ---- চ-- ৷ আ-া- এ-ট- হ-ট-ল চ-ই ৷ --------------------- আমার একটা হোটেল চাই ৷ 0
ām--- ē-a-- --ṭ----c--i ā---- ē---- h----- c--- ā-ā-a ē-a-ā h-ṭ-l- c-'- ----------------------- āmāra ēkaṭā hōṭēla cā'i
Htio / htjela bih iznajmiti auto. আমি ---- ---়- ---়া-ন-তে চা- ৷ আ-- এ--- গ---- ভ---- ন--- চ-- ৷ আ-ি এ-ট- গ-ড-ী ভ-ড-া ন-ত- চ-ই ৷ ------------------------------- আমি একটা গাড়ী ভাড়া নিতে চাই ৷ 0
āmi -k-ṭā----- -hā-- n-tē -ā-i ā-- ē---- g--- b---- n--- c--- ā-i ē-a-ā g-ṛ- b-ā-ā n-t- c-'- ------------------------------ āmi ēkaṭā gāṛī bhāṛā nitē cā'i
Ovdje je moja kreditna kartica. এ- আমা- ক---ড-- --র্ড ৷ এ- আ--- ক------ ক---- ৷ এ- আ-া- ক-র-ড-ট ক-র-ড ৷ ----------------------- এই আমার ক্রেডিট কার্ড ৷ 0
ē'- ----a-krē-iṭ- k--ḍa ē-- ā---- k------ k---- ē-i ā-ā-a k-ē-i-a k-r-a ----------------------- ē'i āmāra krēḍiṭa kārḍa
Ovdje je moja vozačka dozvola. এ- --া- লা----্স৤ এ- আ--- ল-------- এ- আ-া- ল-ই-ে-্-৤ ----------------- এই আমার লাইসেন্স৤ 0
ē'i āmā-a lā'is-nsa৤ ē-- ā---- l--------- ē-i ā-ā-a l-'-s-n-a- -------------------- ē'i āmāra lā'isēnsa৤
Šta se ima vidjeti u gradu? শ-রে-দ----র-ম--ক- --ে? শ--- দ----- ম- ক- আ--- শ-র- দ-খ-া- ম- ক- আ-ে- ---------------------- শহরে দেখবার মত কী আছে? 0
śaha-ē-dēk-a-āra m-ta -- --h-? ś----- d-------- m--- k- ā---- ś-h-r- d-k-a-ā-a m-t- k- ā-h-? ------------------------------ śaharē dēkhabāra mata kī āchē?
Idite u stari grad. আপনি পু--ন- -হ-ে-য-- ৷ আ--- প----- শ--- য-- ৷ আ-ন- প-র-ন- শ-র- য-ন ৷ ---------------------- আপনি পুরোনো শহরে যান ৷ 0
Āp--- ---ōn---a---- ---a Ā---- p----- ś----- y--- Ā-a-i p-r-n- ś-h-r- y-n- ------------------------ Āpani purōnō śaharē yāna
Napravite obilazak grada. আপনি শ-র -ুরে-----ে-য---৷ আ--- শ-- ঘ--- দ---- য-- ৷ আ-ন- শ-র ঘ-র- দ-খ-ে য-ন ৷ ------------------------- আপনি শহর ঘুরে দেখতে যান ৷ 0
ā--n- śahara--hurē dē-ha------a ā---- ś----- g---- d------ y--- ā-a-i ś-h-r- g-u-ē d-k-a-ē y-n- ------------------------------- āpani śahara ghurē dēkhatē yāna
Idite do luke. আপ-- ব-্-রে ----৷ আ--- ব----- য-- ৷ আ-ন- ব-্-র- য-ন ৷ ----------------- আপনি বন্দরে যান ৷ 0
ā--------d-rē-yā-a ā---- b------ y--- ā-a-i b-n-a-ē y-n- ------------------ āpani bandarē yāna
Napravite obilazak luke. আপন- ব-্দর ঘ--- ----ে-যান ৷ আ--- ব---- ঘ--- দ---- য-- ৷ আ-ন- ব-্-র ঘ-র- দ-খ-ে য-ন ৷ --------------------------- আপনি বন্দর ঘুরে দেখতে যান ৷ 0
ā--ni----d-r- ----ē--ēkh--ē-yā-a ā---- b------ g---- d------ y--- ā-a-i b-n-a-a g-u-ē d-k-a-ē y-n- -------------------------------- āpani bandara ghurē dēkhatē yāna
Koje još znamenitosti postoje? এছা--- --্য---ন---েখব-- জায়গ----ে? এ----- অ--- ক--- দ----- জ---- আ--- এ-া-়- অ-্- ক-ন- দ-খ-া- জ-য়-া আ-ে- ---------------------------------- এছাড়া অন্য কোনো দেখবার জায়গা আছে? 0
ē-h-ṛā --'-- k-------h-bā-- -āẏa-ā --hē? ē----- a---- k--- d-------- j----- ā---- ē-h-ṛ- a-'-a k-n- d-k-a-ā-a j-ẏ-g- ā-h-? ---------------------------------------- ēchāṛā an'ya kōnō dēkhabāra jāẏagā āchē?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!