српски » бенгалски   У робној кући


52 [педесет и два]

У робној кући

-

৫২ [বাহান্ন]
52 [Bāhānna]

ডিপার্টমেন্ট স্টোরে
Ḍipārṭamēnṭa sṭōrē

52 [педесет и два]

У робној кући

-

৫২ [বাহান্ন]
52 [Bāhānna]

ডিপার্টমেন্ট স্টোরে
Ḍipārṭamēnṭa sṭōrē

Кликните да видите текст:   
српскиবাংলা
Идемо ли у робну кућу? আম-- ক- ড----------- স----- য--?
Ā---- k- ḍ----------- s---- y---?
Ја морам обавити куповину. আম-- ক--- ক------- ক---- আ-- ৷
Ā---- k---- k------- k------- ā--ē
Хоћу пуно тога да купим. আম- অ--- ক--- ক------- ক--- চ-- ৷
Ā-- a---- k---- k------- k----- c--i
   
Где су канцеларијски артикли? অফ-- স-------- জ-------- ক----?
A----- s--------- j---------- k------?
Требам коверте и папир за писма. আম-- খ-- এ-- চ--- ল---- ক--- চ-- ৷
Ā---- k---- ē--- c---- l------ k----- c--i
Требам хемијске оловке и фломастере. আম-- ক-- এ-- ম------ চ-- ৷
Ā---- k----- ē--- m------ c--i
   
Где је намештај? আস------- ক----?
Ā----------- k------?
Требам ормар и комоду. আম-- এ--- আ----- এ-- চ---- ড----- চ-- ৷
Ā---- ē---- ā------ ē--- c---- ḍ------ c--i
Требам писаћи сто и регал. আম-- এ--- ড---- এ-- ব- র---- ত-- চ-- ৷
Ā---- ē---- ḍ---- ē--- b--- r------ t--- c--i
   
Где су играчке? খে------- ক----?
K---------- k------?
Требам лутку и медведића. আম-- এ--- প---- এ-- ট--- ব---- চ-- ৷
Ā---- ē---- p----- ē--- ṭ--- b----- c--i
Требам фудбалску лопту и шах. আম-- এ--- ফ---- এ-- দ---- ব---- চ-- ৷
Ā---- ē---- p-------- ē--- d----- b---- c--i
   
Где је алат? যন------------ ক----?
Y------------- k------?
Требам чекић и клешта. আম-- এ--- হ------ এ-- এ- জ---- চ---- চ-- ৷
Ā---- ē---- h----- ē--- ē-- j--- c----- c--i
Требам бушилицу и одвијач. আম-- এ--- ড---- এ-- স------------ চ-- ৷
Ā---- ē---- ḍ---- ē--- s------------- c--i
   
Где је накит? গয়--- ব---- ক----?
G------- b------ k------?
Требам огрлицу и наруквицу. আম-- এ--- চ-- এ-- ব------- ব- চ---- চ-- ৷
Ā---- ē---- c--- ē--- b-------- b- c--- c--i
Требам прстен и наушнице. আম-- এ--- আ--- এ-- ক---- দ-- চ-- ৷
Ā---- ē---- ā--- ē--- k----- d--- c--i
   

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга.

Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Одгонетните језик!
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој ******ског. Вијетнамски је тонски језик.

То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У ******ском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је _______ изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!