Рјечник

sr Делови тела   »   bn শরীরের বিভিন্ন অঙ্গ প্রত্যঙ্গ

58 [педесет и осам]

Делови тела

Делови тела

৫৮ [আটান্ন]

58 [āṭānna]

শরীরের বিভিন্ন অঙ্গ প্রত্যঙ্গ

[śarīrēra bibhinna aṅga pratyaṅga]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Ја цртам мушкарца. আম-----ন মান-ষে- ------কছ--৷ আ-- এ--- ম------ ছ-- আ---- ৷ আ-ি এ-জ- ম-ন-ষ-র ছ-ি আ-ক-ি ৷ ---------------------------- আমি একজন মানুষের ছবি আঁকছি ৷ 0
ā---ē-------m--u---a---ab--ā-----hi ā-- ē------ m------- c---- ā------- ā-i ē-a-a-a m-n-ṣ-r- c-a-i ā-̐-a-h- ----------------------------------- āmi ēkajana mānuṣēra chabi ām̐kachi
Прво главу. সব--য়- -গ--মা-- ৷ স----- আ-- ম--- ৷ স-চ-য়- আ-ে ম-থ- ৷ ----------------- সবচেয়ে আগে মাথা ৷ 0
sab-c--ē---ē -ā-hā s------- ā-- m---- s-b-c-ẏ- ā-ē m-t-ā ------------------ sabacēẏē āgē māthā
Мушкарац носи шешир. মানুষট----টি--ু-ি প-------৷ ম------ এ--- ট--- প-- আ-- ৷ ম-ন-ষ-ি এ-ট- ট-প- প-ে আ-ে ৷ --------------------------- মানুষটি একটি টুপি পরে আছে ৷ 0
m--u--ṭi-ēkaṭi ṭ--- ---ē -c-ē m------- ē---- ṭ--- p--- ā--- m-n-ṣ-ṭ- ē-a-i ṭ-p- p-r- ā-h- ----------------------------- mānuṣaṭi ēkaṭi ṭupi parē āchē
Коса се не види. তার--ুল----া-য-য় না-৷ ত-- চ-- দ--- য-- ন- ৷ ত-র চ-ল দ-খ- য-য় ন- ৷ --------------------- তার চুল দেখা যায় না ৷ 0
tāra-c--a--ēkh-----a nā t--- c--- d---- y--- n- t-r- c-l- d-k-ā y-ẏ- n- ----------------------- tāra cula dēkhā yāẏa nā
Уши се такође не виде. তা-----ও দেখা --য় -- ৷ ত-- ক--- দ--- য-- ন- ৷ ত-র ক-ন- দ-খ- য-য় ন- ৷ ---------------------- তার কানও দেখা যায় না ৷ 0
t-r- kāna'- ---h- y--a -ā t--- k----- d---- y--- n- t-r- k-n-'- d-k-ā y-ẏ- n- ------------------------- tāra kāna'ō dēkhā yāẏa nā
Леђа се такође не виде. তা- -ি-ট-ও-দে-- য-- না-৷ ত-- প----- দ--- য-- ন- ৷ ত-র প-ঠ-া- দ-খ- য-য় ন- ৷ ------------------------ তার পিঠটাও দেখা যায় না ৷ 0
tā-a-pi-h---'ō-d-k---yāẏ--nā t--- p-------- d---- y--- n- t-r- p-ṭ-a-ā-ō d-k-ā y-ẏ- n- ---------------------------- tāra piṭhaṭā'ō dēkhā yāẏa nā
Ја цртам очи и уста. আ-- -োখ---ং-----আঁকছ- ৷ আ-- চ-- এ-- ম-- আ---- ৷ আ-ি চ-খ এ-ং ম-খ আ-ক-ি ৷ ----------------------- আমি চোখ এবং মুখ আঁকছি ৷ 0
ā-i c---a--baṁ muk-- -----c-i ā-- c---- ē--- m---- ā------- ā-i c-k-a ē-a- m-k-a ā-̐-a-h- ----------------------------- āmi cōkha ēbaṁ mukha ām̐kachi
Мушкарац плеше и смеје се. ল--টি---চছ- এ----াস---৷ ল---- ন---- এ-- হ---- ৷ ল-ক-ি ন-চ-ে এ-ং হ-স-ে ৷ ----------------------- লোকটি নাচছে এবং হাসছে ৷ 0
lōk-ṭ- n-c---ē-ē--- ----chē l----- n------ ē--- h------ l-k-ṭ- n-c-c-ē ē-a- h-s-c-ē --------------------------- lōkaṭi nācachē ēbaṁ hāsachē
Мушкарац има дуг нос. লোকটা- ল-্-া --ক---- ৷ ল----- ল---- ন-- আ-- ৷ ল-ক-া- ল-্-া ন-ক আ-ে ৷ ---------------------- লোকটার লম্বা নাক আছে ৷ 0
l--aṭ--a-lamb--n-----chē l------- l---- n--- ā--- l-k-ṭ-r- l-m-ā n-k- ā-h- ------------------------ lōkaṭāra lambā nāka āchē
Он носи штап у рукама. স---া---াত---কটা----ি--রে আ-ে-৷ স- ত-- হ--- এ--- ছ--- ধ-- আ-- ৷ স- ত-র হ-ত- এ-ট- ছ-়- ধ-ে আ-ে ৷ ------------------------------- সে তার হাতে একটা ছড়ি ধরে আছে ৷ 0
s---āra--āt- ē--ṭā cha-i-d-ar---chē s- t--- h--- ē---- c---- d---- ā--- s- t-r- h-t- ē-a-ā c-a-i d-a-ē ā-h- ----------------------------------- sē tāra hātē ēkaṭā chaṛi dharē āchē
Он такође носи шал око врата. সে ত-- গলা--ও -কট--স--া-্- -ড-ি-ে -ছে ৷ স- ত-- গ----- এ--- স------ জ----- আ-- ৷ স- ত-র গ-া-ে- এ-ট- স-ক-র-ফ জ-়-য়- আ-ে ৷ --------------------------------------- সে তার গলাতেও একটা স্কার্ফ জড়িয়ে আছে ৷ 0
sē-t-ra g-l-tē----k--ā--kārpha-jaṛ----ā--ē s- t--- g------- ē---- s------ j----- ā--- s- t-r- g-l-t-'- ē-a-ā s-ā-p-a j-ṛ-ẏ- ā-h- ------------------------------------------ sē tāra galātē'ō ēkaṭā skārpha jaṛiẏē āchē
Зима је и хладно је. এ-ন শী- ----এ-ং --ণ্ড-র স-- ৷ এ-- শ-- ক-- এ-- ঠ------ স-- ৷ এ-ন শ-ত ক-ল এ-ং ঠ-ণ-ড-র স-য় ৷ ----------------------------- এখন শীত কাল এবং ঠাণ্ডার সময় ৷ 0
ē--a-a -ī------a --aṁ--h-ṇ-ā-- sam--a ē----- ś--- k--- ē--- ṭ------- s----- ē-h-n- ś-t- k-l- ē-a- ṭ-ā-ḍ-r- s-m-ẏ- ------------------------------------- ēkhana śīta kāla ēbaṁ ṭhāṇḍāra samaẏa
Руке су снажне. হ---দ--ো -জ-ুত-৷ হ-- দ--- ম---- ৷ হ-ত দ-ট- ম-ব-ত ৷ ---------------- হাত দুটো মজবুত ৷ 0
hā-a-d-ṭ--maj---ta h--- d--- m------- h-t- d-ṭ- m-j-b-t- ------------------ hāta duṭō majabuta
Ноге су такође снажне. পা দুটোও মজবু--৷ প- দ---- ম---- ৷ প- দ-ট-ও ম-ব-ত ৷ ---------------- পা দুটোও মজবুত ৷ 0
pā--u-ō-ō--a--buta p- d----- m------- p- d-ṭ-'- m-j-b-t- ------------------ pā duṭō'ō majabuta
Мушкарац је од снега. মান---ি-ব-ফ-দ----ত--- ৷ ম------ ব-- দ--- ত--- ৷ ম-ন-ষ-ি ব-ফ দ-য়- ত-র- ৷ ----------------------- মানুষটি বরফ দিয়ে তৈরী ৷ 0
m---ṣa-i bar---a d--ē--ai-ī m------- b------ d--- t---- m-n-ṣ-ṭ- b-r-p-a d-ẏ- t-i-ī --------------------------- mānuṣaṭi barapha diẏē tairī
Он не носи панталоне и мантил. সে-------ট আর---ট ----টা- পরে নেই ৷ স- প------ আ- ক-- ক------ প-- ন-- ৷ স- প-য-ন-ট আ- ক-ট ক-ন-ট-ই প-ে ন-ই ৷ ----------------------------------- সে প্যান্ট আর কোট কোনোটাই পরে নেই ৷ 0
s- -y-----āra-kō-- -ō--ṭ-'- --r--nē-i s- p----- ā-- k--- k------- p--- n--- s- p-ā-ṭ- ā-a k-ṭ- k-n-ṭ-'- p-r- n-'- ------------------------------------- sē pyānṭa āra kōṭa kōnōṭā'i parē nē'i
Али мушкарац се не смрзава. ক---ত--মানুষট-র--াণ্----াগছে-না-৷ ক----- ম------- ঠ----- ল---- ন- ৷ ক-ন-ত- ম-ন-ষ-া- ঠ-ণ-ড- ল-গ-ে ন- ৷ --------------------------------- কিন্তু মানুষটার ঠাণ্ডা লাগছে না ৷ 0
ki-t--mā-uṣaṭāra ṭ-āṇḍā lā-a--ē nā k---- m--------- ṭ----- l------ n- k-n-u m-n-ṣ-ṭ-r- ṭ-ā-ḍ- l-g-c-ē n- ---------------------------------- kintu mānuṣaṭāra ṭhāṇḍā lāgachē nā
Он је Снешко Белић. সে--ক-- -িম ---ব-- ত-ষা- মানব ৷ স- এ--- হ-- ম--- / ত---- ম--- ৷ স- এ-জ- হ-ম ম-ন- / ত-ষ-র ম-ন- ৷ ------------------------------- সে একজন হিম মানব / তুষার মানব ৷ 0
sē-ē-aj--a-him-------- / t---r---ā-aba s- ē------ h--- m----- / t----- m----- s- ē-a-a-a h-m- m-n-b- / t-ṣ-r- m-n-b- -------------------------------------- sē ēkajana hima mānaba / tuṣāra mānaba

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик наших предака

Лингвисти могу да анализирају модерне језике. При томе се користе различити методи. Али, како су људи говорили пре неколико хиљада гидина? На ово питање много је теже дати одговор. Ипак се научници већ годинама баве тражењем одговора на ово питање. Они желе да сазнају како се раније говорило. Да би ово установили, они покушавају да реконструишу старе језичке форме. Недавно су амерички научници дошли до једног узбудљивог открића. Анализирали су преко 2000 језика. Посебна пажња била је посвећена анализи реченичне структуре језика. Резултат до којег су дошли био је врло занимљив. Скоро половина језика има структуру С-О-Г. Принцип је, дакле, субјекат-објекат-глагол. Ова шема присутна је у преко 700 језика. Око 60 језика има структуру Г-С-О. Само 40 има структуру Г-О-С. 120 језика имају мешовити облик. О-Г-С и О-С-Г је релативно ретко заступљена структура. Већина анализираних језика функционише по принципу С-О-Г. Добар пример су персијски, јапански и турски језик. Већина живих језика, с друге стране, има структуру С-Г-О. Оваква реченична структура доминира индоевропским језицима данашњице. Научници су мишљења да се раније користио принцип С-О-Г. Сви језици су се заснивали на овом систему. А онда су се језици разгранали. Још увек није објашњено како је дошло до тога. Ипак, ова варијација у реченичној структури морала је имати разлог. Јер у еволуцији само оно што је у предности преживљава.