Рјечник

sr У граду   »   bn শহরে

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

২৫ [পঁচিশ]

25 [pam̐ciśa]

শহরে

[śaharē]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. আম- স------ য--- চ-- ৷ আমি স্টেশনে যেতে চাই ৷ 0
ā-- s------ y--- c-'i ām- s------ y--- c--i āmi sṭēśanē yētē cā'i ā-i s-ē-a-ē y-t- c-'i -------------------'-
Хтео / хтела бих до аеродрома. আম- ব---------- য--- চ-- ৷ আমি বিমানবন্দরে যেতে চাই ৷ 0
ā-- b------------ y--- c-'i ām- b------------ y--- c--i āmi bimānabandarē yētē cā'i ā-i b-m-n-b-n-a-ē y-t- c-'i -------------------------'-
Хтео / хтела бих до центра града. আম- স--- স------- য--- চ-- ৷ আমি সিটি সেন্টারে যেতে চাই ৷ 0
ā-- s--- s------ y--- c-'i ām- s--- s------ y--- c--i āmi siṭi sēnṭārē yētē cā'i ā-i s-ṭ- s-n-ā-ē y-t- c-'i ------------------------'-
Како да идем до железничке станице? আম- ক----- স------ য--? আমি কীভাবে স্টেশনে যাব? 0
ā-- k------ s------ y---? ām- k------ s------ y---? āmi kībhābē sṭēśanē yāba? ā-i k-b-ā-ē s-ē-a-ē y-b-? ------------------------?
Како да идем до аеродрома? আম- ক----- ব---------- য--? আমি কীভাবে বিমানবন্দরে যাব? 0
Ā-- k------ b------------ y---? Ām- k------ b------------ y---? Āmi kībhābē bimānabandarē yāba? Ā-i k-b-ā-ē b-m-n-b-n-a-ē y-b-? ------------------------------?
Како да идем до центра града? আম- ক----- স--- স------- য--? আমি কীভাবে সিটি সেন্টারে যাব? 0
Ā-- k------ s--- s------ y---? Ām- k------ s--- s------ y---? Āmi kībhābē siṭi sēnṭārē yāba? Ā-i k-b-ā-ē s-ṭ- s-n-ā-ē y-b-? -----------------------------?
Требам такси. আম-- এ--- ট------- চ-- ৷ আমার একটা ট্যাক্সি চাই ৷ 0
Ā---- ē---- ṭ----- c-'i Ām--- ē---- ṭ----- c--i Āmāra ēkaṭā ṭyāksi cā'i Ā-ā-a ē-a-ā ṭ-ā-s- c-'i ---------------------'-
Требам план града. আম-- শ---- এ--- ম---- ব- ম------- চ-- ৷ আমার শহরের একটা ম্যাপ বা মানচিত্র চাই ৷ 0
ā---- ś------- ē---- m---- b- m-------- c-'i ām--- ś------- ē---- m---- b- m-------- c--i āmāra śaharēra ēkaṭā myāpa bā mānacitra cā'i ā-ā-a ś-h-r-r- ē-a-ā m-ā-a b- m-n-c-t-a c-'i ------------------------------------------'-
Требам хотел. আম-- এ--- হ---- চ-- ৷ আমার একটা হোটেল চাই ৷ 0
ā---- ē---- h----- c-'i ām--- ē---- h----- c--i āmāra ēkaṭā hōṭēla cā'i ā-ā-a ē-a-ā h-ṭ-l- c-'i ---------------------'-
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. আম- এ--- গ---- ভ---- ন--- চ-- ৷ আমি একটা গাড়ী ভাড়া নিতে চাই ৷ 0
ā-- ē---- g--- b---- n--- c-'i ām- ē---- g--- b---- n--- c--i āmi ēkaṭā gāṛī bhāṛā nitē cā'i ā-i ē-a-ā g-ṛ- b-ā-ā n-t- c-'i ----------------------------'-
Овде је моја кредитна картица. এই আ--- ক------ ক---- ৷ এই আমার ক্রেডিট কার্ড ৷ 0
ē'i ā---- k------ k---- ē'- ā---- k------ k---a ē'i āmāra krēḍiṭa kārḍa ē'i ā-ā-a k-ē-i-a k-r-a -'---------------------
Овде је моја возачка дозвола. এই আ--- ল-------৤ এই আমার লাইসেন্স৤ 0
ē'i ā---- l-'i-----৤ ē'- ā---- l--------৤ ē'i āmāra lā'isēnsa৤ ē'i ā-ā-a l-'i-ē-s-৤ -'----------'------৤
Шта се има видети у граду? শহ-- দ----- ম- ক- আ--? শহরে দেখবার মত কী আছে? 0
ś----- d-------- m--- k- ā---? śa---- d-------- m--- k- ā---? śaharē dēkhabāra mata kī āchē? ś-h-r- d-k-a-ā-a m-t- k- ā-h-? -----------------------------?
Идите у стари град. আপ-- প----- শ--- য-- ৷ আপনি পুরোনো শহরে যান ৷ 0
Ā---- p----- ś----- y--- Āp--- p----- ś----- y--a Āpani purōnō śaharē yāna Ā-a-i p-r-n- ś-h-r- y-n- ------------------------
Направите обилазак града. আপ-- শ-- ঘ--- দ---- য-- ৷ আপনি শহর ঘুরে দেখতে যান ৷ 0
ā---- ś----- g---- d------ y--- āp--- ś----- g---- d------ y--a āpani śahara ghurē dēkhatē yāna ā-a-i ś-h-r- g-u-ē d-k-a-ē y-n- -------------------------------
Идите до луке. আপ-- ব----- য-- ৷ আপনি বন্দরে যান ৷ 0
ā---- b------ y--- āp--- b------ y--a āpani bandarē yāna ā-a-i b-n-a-ē y-n- ------------------
Направите обилазак лукe. আপ-- ব---- ঘ--- দ---- য-- ৷ আপনি বন্দর ঘুরে দেখতে যান ৷ 0
ā---- b------ g---- d------ y--- āp--- b------ g---- d------ y--a āpani bandara ghurē dēkhatē yāna ā-a-i b-n-a-a g-u-ē d-k-a-ē y-n- --------------------------------
Које још знаменитости постоје? এছ---- অ--- ক--- দ----- জ---- আ--? এছাড়া অন্য কোনো দেখবার জায়গা আছে? 0
ē----- a-'y- k--- d-------- j----- ā---? ēc---- a---- k--- d-------- j----- ā---? ēchāṛā an'ya kōnō dēkhabāra jāẏagā āchē? ē-h-ṛ- a-'y- k-n- d-k-a-ā-a j-ẏ-g- ā-h-? ---------'-----------------------------?

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!