Рјечник

sr Бројеви   »   bn সংখ্যা / নম্বর

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

৭ [সাত]

7 [sāta]

সংখ্যা / নম্বর

[saṅkhyā / nambara]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Ја бројим: আমি---ন- --ি আ-- গ--- ক-- আ-ি গ-ন- ক-ি ------------ আমি গণনা করি 0
āmi-ga-a-ā-k--i ā-- g----- k--- ā-i g-ṇ-n- k-r- --------------- āmi gaṇanā kari
један, два, три এক, -ুই----ন এ-- দ--- ত-- এ-, দ-ই- ত-ন ------------ এক, দুই, তিন 0
ēka--d-'i--t-na ē--- d---- t--- ē-a- d-'-, t-n- --------------- ēka, du'i, tina
Ја бројим до три. আ-ি -িন ---------ণন---রি ৷ আ-- ত-- প------ গ--- ক-- ৷ আ-ি ত-ন প-্-ন-ত গ-ন- ক-ি ৷ -------------------------- আমি তিন পর্যন্ত গণনা করি ৷ 0
ā-i t--- -ary--t- g--a-ā ---i ā-- t--- p------- g----- k--- ā-i t-n- p-r-a-t- g-ṇ-n- k-r- ----------------------------- āmi tina paryanta gaṇanā kari
Ја бројим даље: আম- গণন--করত---া-- ৷ আ-- গ--- ক--- থ--- ৷ আ-ি গ-ন- ক-ত- থ-ক- ৷ -------------------- আমি গণনা করতে থাকি ৷ 0
āmi gaṇ-n--k-ratē -h-ki ā-- g----- k----- t---- ā-i g-ṇ-n- k-r-t- t-ā-i ----------------------- āmi gaṇanā karatē thāki
четири, пет, шест, চার--প-ঁ-,-ছয় চ--- প---- ছ- চ-র- প-ঁ-, ছ- ------------- চার, পাঁচ, ছয় 0
cār-,--ā--ca--cha-a c---- p------ c---- c-r-, p-m-c-, c-a-a ------------------- cāra, pām̐ca, chaẏa
седам, осам, девет সাত- আট- -য় স--- আ-- ন- স-ত- আ-, ন- ----------- সাত, আট, নয় 0
s-----ā--, ---a s---- ā--- n--- s-t-, ā-a- n-ẏ- --------------- sāta, āṭa, naẏa
Ја бројим. আ-ি -ণন- -রি ৷ আ-- গ--- ক-- ৷ আ-ি গ-ন- ক-ি ৷ -------------- আমি গণনা করি ৷ 0
ām- -a-anā---ri ā-- g----- k--- ā-i g-ṇ-n- k-r- --------------- āmi gaṇanā kari
Ти бројиш. তু-- -ণনা ক- ৷ ত--- গ--- ক- ৷ ত-ম- গ-ন- ক- ৷ -------------- তুমি গণনা কর ৷ 0
tu-i--aṇ----kara t--- g----- k--- t-m- g-ṇ-n- k-r- ---------------- tumi gaṇanā kara
Он броји. সে--ণ-া -রে-৷ স- গ--- ক-- ৷ স- গ-ন- ক-ে ৷ ------------- সে গণনা করে ৷ 0
s---a-anā ---ē s- g----- k--- s- g-ṇ-n- k-r- -------------- sē gaṇanā karē
Један. Први. এ-- প---ম এ-- প---- এ-. প-র-ম --------- এক. প্রথম 0
ē----P--th-ma ē--- P------- ē-a- P-a-h-m- ------------- ēka. Prathama
Два. Други. দ-ই. ---িত-য় দ--- দ------ দ-ই- দ-ব-ত-য় ------------ দুই. দ্বিতীয় 0
du-i.-D--t-ẏa d---- D------ d-'-. D-i-ī-a ------------- du'i. Dbitīẏa
Три. Трећи. তি-. -ৃতীয় ত--- ত---- ত-ন- ত-ত-য় ---------- তিন. তৃতীয় 0
t--a--Tr̥tīẏa t---- T------ t-n-. T-̥-ī-a ------------- tina. Tr̥tīẏa
Четири. Четврти. চ-------র-থ চ--- চ----- চ-র- চ-ু-্- ----------- চার. চতুর্থ 0
c-ra---a--r--a c---- C------- c-r-. C-t-r-h- -------------- cāra. Caturtha
Пет. Пети. প--চ- -ঞ্-ম প---- প---- প-ঁ-. প-্-ম ----------- পাঁচ. পঞ্চম 0
p------ ---ca-a p------ P------ p-m-c-. P-ñ-a-a --------------- pām̐ca. Pañcama
Шест. Шести. ছ-.-ষ-্ঠ ছ-- ষ--- ছ-. ষ-্- -------- ছয়. ষষ্ঠ 0
ch---- Ṣ-ṣṭ-a c----- Ṣ----- c-a-a- Ṣ-ṣ-h- ------------- chaẏa. Ṣaṣṭha
Седам. Седми. সাত---প্তম স--- স---- স-ত- স-্-ম ---------- সাত. সপ্তম 0
s-------p-ama s---- S------ s-t-. S-p-a-a ------------- sāta. Saptama
Осам. Осми. আট. অ-্টম আ-- অ---- আ-. অ-্-ম --------- আট. অষ্টম 0
ā----Aṣṭa-a ā--- A----- ā-a- A-ṭ-m- ----------- āṭa. Aṣṭama
Девет. Девети. নয়- -বম ন-- ন-- ন-. ন-ম ------- নয়. নবম 0
n-ẏ----abama n---- N----- n-ẏ-. N-b-m- ------------ naẏa. Nabama

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...