Рјечник

sr У таксију   »   bn ট্যাক্সিতে

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

৩৮ [আটত্রিশ]

38 [Āṭatriśa]

ট্যাক্সিতে

[ṭyāksitē]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. অ--গ-রহ করে-এ-টা -্---্স- --কে দ-- ৷ অন-গ-রহ কর- একট- ট-য-ক-স- ড-ক- দ-ন ৷ অ-ু-্-হ ক-ে এ-ট- ট-য-ক-স- ড-ক- দ-ন ৷ ------------------------------------ অনুগ্রহ করে একটা ট্যাক্সি ডেকে দিন ৷ 0
anugr--a-------k-ṭā-ṭy---- ḍēk--dina anugraha karē ēkaṭā ṭyāksi ḍēkē dina a-u-r-h- k-r- ē-a-ā ṭ-ā-s- ḍ-k- d-n- ------------------------------------ anugraha karē ēkaṭā ṭyāksi ḍēkē dina
Колико кошта до железничке станице? স---শন- -----কত-ট--া -াগ--? স-ট-শন- য-ত- কত ট-ক- ল-গব-? স-ট-শ-ে য-ত- ক- ট-ক- ল-গ-ে- --------------------------- স্টেশনে যেতে কত টাকা লাগবে? 0
s---a-ē --t- ka---ṭā-- l-g--ē? sṭēśanē yētē kata ṭākā lāgabē? s-ē-a-ē y-t- k-t- ṭ-k- l-g-b-? ------------------------------ sṭēśanē yētē kata ṭākā lāgabē?
Колико кошта до аеродрома? ব--া----দর- যে-ে----ট--- ---ব-? ব-ম-নবন-দর- য-ত- কত ট-ক- ল-গব-? ব-ম-ন-ন-দ-ে য-ত- ক- ট-ক- ল-গ-ে- ------------------------------- বিমানবন্দরে যেতে কত টাকা লাগবে? 0
B-mānab-nd-rē y-tē-ka-a-ṭāk--lāgab-? Bimānabandarē yētē kata ṭākā lāgabē? B-m-n-b-n-a-ē y-t- k-t- ṭ-k- l-g-b-? ------------------------------------ Bimānabandarē yētē kata ṭākā lāgabē?
Право, молим. অনুগ্রহ -র--সো-- -ামনে---ি---চ--- ৷ অন-গ-রহ কর- স-জ- স-মন-র দ-ক- চল-ন ৷ অ-ু-্-হ ক-ে স-জ- স-ম-ে- দ-ক- চ-ু- ৷ ----------------------------------- অনুগ্রহ করে সোজা সামনের দিকে চলুন ৷ 0
Anu--a-a----- -ō---s-m--ē-- d-kē-calu-a Anugraha karē sōjā sāmanēra dikē caluna A-u-r-h- k-r- s-j- s-m-n-r- d-k- c-l-n- --------------------------------------- Anugraha karē sōjā sāmanēra dikē caluna
Овде десно, молим. অনু--র- ক-ে----ন -েক- ------কে--ান ৷ অন-গ-রহ কর- এখ-ন থ-ক- ড-ন দ-ক- য-ন ৷ অ-ু-্-হ ক-ে এ-া- থ-ক- ড-ন দ-ক- য-ন ৷ ------------------------------------ অনুগ্রহ করে এখান থেকে ডান দিকে যান ৷ 0
an-g-a-a-k-----khā---t--k- --na di-----na anugraha karē ēkhāna thēkē ḍāna dikē yāna a-u-r-h- k-r- ē-h-n- t-ē-ē ḍ-n- d-k- y-n- ----------------------------------------- anugraha karē ēkhāna thēkē ḍāna dikē yāna
Тамо на углу лево, молим. অন-গ্র- ক-- ক--ার থেকে------িক- ব-ঁক-ন-ন-৷ অন-গ-রহ কর- ক-ণ-র থ-ক- ব-- দ-ক- ব--ক ন-ন ৷ অ-ু-্-হ ক-ে ক-ণ-র থ-ক- ব-ঁ দ-ক- ব-ঁ- ন-ন ৷ ------------------------------------------ অনুগ্রহ করে কোণার থেকে বাঁ দিকে বাঁক নিন ৷ 0
a-ug--ha --rē -ōṇ--- -h----bām̐-dikē b-m--a nina anugraha karē kōṇāra thēkē bām- dikē bām-ka nina a-u-r-h- k-r- k-ṇ-r- t-ē-ē b-m- d-k- b-m-k- n-n- ------------------------------------------------ anugraha karē kōṇāra thēkē bām̐ dikē bām̐ka nina
Мени се жури. আম----ুব-তা----আছ--৷ আম-র খ-ব ত-ড-- আছ- ৷ আ-া- খ-ব ত-ড-া আ-ে ৷ -------------------- আমার খুব তাড়া আছে ৷ 0
āmā---kh--a -ā---ā-hē āmāra khuba tāṛā āchē ā-ā-a k-u-a t-ṛ- ā-h- --------------------- āmāra khuba tāṛā āchē
Ја имам времена. আমা--হা-ে--ময়---- ৷ আম-র হ-ত- সময় আছ- ৷ আ-া- হ-ত- স-য় আ-ে ৷ ------------------- আমার হাতে সময় আছে ৷ 0
āmā-a -āt- --m------hē āmāra hātē samaẏa āchē ā-ā-a h-t- s-m-ẏ- ā-h- ---------------------- āmāra hātē samaẏa āchē
Молим Вас, возите спорије. অ-ু-্-হ কর-------ধ-র- --ড়---ালান-৷ অন-গ-রহ কর- ধ-র- ধ-র- গ-ড-- চ-ল-ন ৷ অ-ু-্-হ ক-ে ধ-র- ধ-র- গ-ড-ী চ-ল-ন ৷ ----------------------------------- অনুগ্রহ করে ধীরে ধীরে গাড়ী চালান ৷ 0
a----aha---rē dhīr- dh--ē -āṛ- -ālāna anugraha karē dhīrē dhīrē gāṛī cālāna a-u-r-h- k-r- d-ī-ē d-ī-ē g-ṛ- c-l-n- ------------------------------------- anugraha karē dhīrē dhīrē gāṛī cālāna
Станите овде, молим. অনু-্র--কর- ---ন---া-ুন-৷ অন-গ-রহ কর- এখ-ন- থ-ম-ন ৷ অ-ু-্-হ ক-ে এ-া-ে থ-ম-ন ৷ ------------------------- অনুগ্রহ করে এখানে থামুন ৷ 0
anug---- ---ē -kh--- -hāmu-a anugraha karē ēkhānē thāmuna a-u-r-h- k-r- ē-h-n- t-ā-u-a ---------------------------- anugraha karē ēkhānē thāmuna
Сачекајте моменат, молим Вас. অ-ুগ--হ --- এক --ক-ন----া--ন-৷ অন-গ-রহ কর- এক স-ক-ন-ড থ-ম-ন ৷ অ-ু-্-হ ক-ে এ- স-ক-ন-ড থ-ম-ন ৷ ------------------------------ অনুগ্রহ করে এক সেকেন্ড থামুন ৷ 0
anugrah- kar- -ka-sēk-nḍa--hā-u-a anugraha karē ēka sēkēnḍa thāmuna a-u-r-h- k-r- ē-a s-k-n-a t-ā-u-a --------------------------------- anugraha karē ēka sēkēnḍa thāmuna
Одмах се враћам. আ-- এখ-ই-ফি----সব-৷ আম- এখনই ফ-র- আসব ৷ আ-ি এ-ন- ফ-র- আ-ব ৷ ------------------- আমি এখনই ফিরে আসব ৷ 0
ā-- ēkha-a'i-ph--- āsa-a āmi ēkhana'i phirē āsaba ā-i ē-h-n-'- p-i-ē ā-a-a ------------------------ āmi ēkhana'i phirē āsaba
Дајте ми рачун молим. অ-ু---হ---ে আ--ক- র--- দ-ন-৷ অন-গ-রহ কর- আম-ক- রস-দ দ-ন ৷ অ-ু-্-হ ক-ে আ-া-ে র-ি- দ-ন ৷ ---------------------------- অনুগ্রহ করে আমাকে রসিদ দিন ৷ 0
a--graha-k-rē-ā-ā-ē-r-------ina anugraha karē āmākē rasida dina a-u-r-h- k-r- ā-ā-ē r-s-d- d-n- ------------------------------- anugraha karē āmākē rasida dina
Немам ситно. আমা- --ছে---চ-- -য়সা-ন---৷ আম-র ক-ছ- খ-চর- পয়স- ন-ই ৷ আ-া- ক-ছ- খ-চ-ো প-স- ন-ই ৷ -------------------------- আমার কাছে খুচরো পয়সা নেই ৷ 0
ā-ā---kāc-- --u-a-ō-paẏ--- ---i āmāra kāchē khucarō paẏasā nē'i ā-ā-a k-c-ē k-u-a-ō p-ẏ-s- n-'- ------------------------------- āmāra kāchē khucarō paẏasā nē'i
У реду је, остатак је за Вас. ঠ-- আছে--অ---্রহ --ে বা-ী-টাকা--পনি --খে নি--৷ ঠ-ক আছ-, অন-গ-রহ কর- ব-ক- ট-ক- আপন- র-খ- ন-ন ৷ ঠ-ক আ-ে- অ-ু-্-হ ক-ে ব-ক- ট-ক- আ-ন- র-খ- ন-ন ৷ ---------------------------------------------- ঠিক আছে, অনুগ্রহ করে বাকী টাকা আপনি রেখে নিন ৷ 0
ṭhika-āchē- -n-gr--a karē --k--ṭ-kā--------ē-h- -i-a ṭhika āchē, anugraha karē bākī ṭākā āpani rēkhē nina ṭ-i-a ā-h-, a-u-r-h- k-r- b-k- ṭ-k- ā-a-i r-k-ē n-n- ---------------------------------------------------- ṭhika āchē, anugraha karē bākī ṭākā āpani rēkhē nina
Одвезите ме до ове адресе. আ--ক--এই --ক-নায় ন--ে-চ--ন ৷ আম-ক- এই ঠ-ক-ন-য় ন-য়- চল-ন ৷ আ-া-ে এ- ঠ-ক-ন-য় ন-য়- চ-ু- ৷ ---------------------------- আমাকে এই ঠিকানায় নিয়ে চলুন ৷ 0
āmāk--ē-- ṭ---ānāẏa--iẏ- -a-u-a āmākē ē'i ṭhikānāẏa niẏē caluna ā-ā-ē ē-i ṭ-i-ā-ā-a n-ẏ- c-l-n- ------------------------------- āmākē ē'i ṭhikānāẏa niẏē caluna
Одвезите ме до мог хотела. আমা-ে-হ----ে ন--ে----- ৷ আম-ক- হ-ট-ল- ন-য়- চল-ন ৷ আ-া-ে হ-ট-ল- ন-য়- চ-ু- ৷ ------------------------ আমাকে হোটেলে নিয়ে চলুন ৷ 0
ā-āk------lē--i-- --lu-a āmākē hōṭēlē niẏē caluna ā-ā-ē h-ṭ-l- n-ẏ- c-l-n- ------------------------ āmākē hōṭēlē niẏē caluna
Одвезите ме до плаже. আম----ত-ে নিয়ে--ল-- ৷ আম-ক- তট- ন-য়- চল-ন ৷ আ-া-ে ত-ে ন-য়- চ-ু- ৷ --------------------- আমাকে তটে নিয়ে চলুন ৷ 0
ām--ē -a-- n-ẏ- c-lu-a āmākē taṭē niẏē caluna ā-ā-ē t-ṭ- n-ẏ- c-l-n- ---------------------- āmākē taṭē niẏē caluna

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?