Knjiga fraza

bs U restoranu 4   »   fi Ravintolassa 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [kolmekymmentäkaksi]

Ravintolassa 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski finski Igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Yhden --rr-n-r-nsk--ai--t-kets--il-a. Yhden kerran ranskalaiset ketsupilla. Y-d-n k-r-a- r-n-k-l-i-e- k-t-u-i-l-. ------------------------------------- Yhden kerran ranskalaiset ketsupilla. 0
I dvaput s majonezom. Ja ka-si ----st-----o-ees-ll-. Ja kaksi annosta majoneesilla. J- k-k-i a-n-s-a m-j-n-e-i-l-. ------------------------------ Ja kaksi annosta majoneesilla. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. Ja--olme-a-n-s-----a-w---t-a s----ill-. Ja kolme annosta bratwurstia sinapilla. J- k-l-e a-n-s-a b-a-w-r-t-a s-n-p-l-a- --------------------------------------- Ja kolme annosta bratwurstia sinapilla. 0
Kakvo povrće imate? Mit-----an-----a te-llä --? Mitä vihanneksia teillä on? M-t- v-h-n-e-s-a t-i-l- o-? --------------------------- Mitä vihanneksia teillä on? 0
Imate li graha? O--- t-i--- -apu-a? Onko teillä papuja? O-k- t-i-l- p-p-j-? ------------------- Onko teillä papuja? 0
Imate li karfiola? On----ei-lä kukkak--l-a? Onko teillä kukkakaalia? O-k- t-i-l- k-k-a-a-l-a- ------------------------ Onko teillä kukkakaalia? 0
Ja rado jedem kukuruz. Pi--- mai--ista. Pidän maissista. P-d-n m-i-s-s-a- ---------------- Pidän maissista. 0
Ja rado jedem krastavce. Pid-n kurkus-a. Pidän kurkusta. P-d-n k-r-u-t-. --------------- Pidän kurkusta. 0
Ja rado jedem paradajz. P-d-n to--a-ist-. Pidän tomaatista. P-d-n t-m-a-i-t-. ----------------- Pidän tomaatista. 0
Jedete li i Vi rado praziluk? S---tek----el----nn- pu-j-a? Syöttekö mielellänne purjoa? S-ö-t-k- m-e-e-l-n-e p-r-o-? ---------------------------- Syöttekö mielellänne purjoa? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Syö--ekö -i---llä----h-p--k--li-? Syöttekö mielellänne hapankaalia? S-ö-t-k- m-e-e-l-n-e h-p-n-a-l-a- --------------------------------- Syöttekö mielellänne hapankaalia? 0
Jedete li Vi rado i leću? S-ö---k- mi-l--lä-ne-li--s-j-? Syöttekö mielellänne linssejä? S-ö-t-k- m-e-e-l-n-e l-n-s-j-? ------------------------------ Syöttekö mielellänne linssejä? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? Sy--k- --ös miele--äsi por--a-o--a? Syötkö myös mielelläsi porkkanoita? S-ö-k- m-ö- m-e-e-l-s- p-r-k-n-i-a- ----------------------------------- Syötkö myös mielelläsi porkkanoita? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? S-ö-kö---ös--iel-l---- -a--a--al--? Syötkö myös mielelläsi parsakaalia? S-ö-k- m-ö- m-e-e-l-s- p-r-a-a-l-a- ----------------------------------- Syötkö myös mielelläsi parsakaalia? 0
Jedeš li i ti rado papriku? Syötk---yö--mi-l--l-si--a---k-a? Syötkö myös mielelläsi paprikaa? S-ö-k- m-ö- m-e-e-l-s- p-p-i-a-? -------------------------------- Syötkö myös mielelläsi paprikaa? 0
Ja ne volim luk. En --d-------i--a. En pidä sipulista. E- p-d- s-p-l-s-a- ------------------ En pidä sipulista. 0
Ja ne volim masline. E- --dä-----v---ta. En pidä oliiveista. E- p-d- o-i-v-i-t-. ------------------- En pidä oliiveista. 0
Ja ne volim gljive. E---i-ä si--ist-. En pidä sienistä. E- p-d- s-e-i-t-. ----------------- En pidä sienistä. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi takođe postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoevropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, na primjer, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se prepoznaju četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost tačnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Evropi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u muzici. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se tačno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Da li ste to znali?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je maternji jezik oko 130 miliona ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima veoma dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke tačke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!