Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 2   »   fi perustella jotakin 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [seitsemänkymmentäkuusi]

perustella jotakin 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski finski Igra Više
Zašto nisi došao / došla? Mi-s- et--ul---? Miksi et tullut? M-k-i e- t-l-u-? ---------------- Miksi et tullut? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. O-in k--eä. Olin kipeä. O-i- k-p-ä- ----------- Olin kipeä. 0
Ja nisam došao / došla, jer sam bio bolestan / bila bolesna. En-t-l---, k-s-a-ol---k-pe-. En tullut, koska olin kipeä. E- t-l-u-, k-s-a o-i- k-p-ä- ---------------------------- En tullut, koska olin kipeä. 0
Zašto ona nije došla? M-k-i h-- -- -----t? Miksi hän ei tullut? M-k-i h-n e- t-l-u-? -------------------- Miksi hän ei tullut? 0
Ona je bila umorna. H-n--l--v---ny-. Hän oli väsynyt. H-n o-i v-s-n-t- ---------------- Hän oli väsynyt. 0
Ona nije došla, jer je bila umorna. Hän -i tul-u-- -osk- -l----s--yt. Hän ei tullut, koska oli väsynyt. H-n e- t-l-u-, k-s-a o-i v-s-n-t- --------------------------------- Hän ei tullut, koska oli väsynyt. 0
Zašto on nije došao? M-k-i-hä--ei tul-u-? Miksi hän ei tullut? M-k-i h-n e- t-l-u-? -------------------- Miksi hän ei tullut? 0
On nije imao volje. H-n-- -- --vi--anu-. Häntä ei huvittanut. H-n-ä e- h-v-t-a-u-. -------------------- Häntä ei huvittanut. 0
On nije došao, jer nije imao volje. H-n----t-llu------ka ----ä e- --v-tt--ut. Hän ei tullut, koska häntä ei huvittanut. H-n e- t-l-u-, k-s-a h-n-ä e- h-v-t-a-u-. ----------------------------------------- Hän ei tullut, koska häntä ei huvittanut. 0
Zašto vi niste došli? Mi-s- ---ette t-l--et? Miksi te ette tulleet? M-k-i t- e-t- t-l-e-t- ---------------------- Miksi te ette tulleet? 0
Naš auto je pokvaren. Aut---e on-r-k--. Automme on rikki. A-t-m-e o- r-k-i- ----------------- Automme on rikki. 0
Mi nismo došli, jer je naš auto pokvaren. M- -------lle--,-ko------i--- auto-m---n-r--k-. Me emme tulleet, koska meidän automme on rikki. M- e-m- t-l-e-t- k-s-a m-i-ä- a-t-m-e o- r-k-i- ----------------------------------------------- Me emme tulleet, koska meidän automme on rikki. 0
Zašto ljudi nisu došli? Miksi i-mise--e-v-- t-l-eet? Miksi ihmiset eivät tulleet? M-k-i i-m-s-t e-v-t t-l-e-t- ---------------------------- Miksi ihmiset eivät tulleet? 0
Propustili su voz. He ---häs---v-- j--ast-. He myöhästyivät junasta. H- m-ö-ä-t-i-ä- j-n-s-a- ------------------------ He myöhästyivät junasta. 0
Oni nisu došli, jer su propustili voz. He-e-v-t---l-ee-- k-sk- -y-h-----v-t-j--asta. He eivät tulleet, koska myöhästyivät junasta. H- e-v-t t-l-e-t- k-s-a m-ö-ä-t-i-ä- j-n-s-a- --------------------------------------------- He eivät tulleet, koska myöhästyivät junasta. 0
Zašto ti nisi došao / došla? M-k-- -inä-e--tu---t? Miksi sinä et tullut? M-k-i s-n- e- t-l-u-? --------------------- Miksi sinä et tullut? 0
Ja nisam smio / smjela. E-----nu- lu---. En saanut lupaa. E- s-a-u- l-p-a- ---------------- En saanut lupaa. 0
Ja nisam došao / došla, jer nisam smio / smjela. M----en -u--u-, k-----e---a-n-t ---aa. Minä en tullut, koska en saanut lupaa. M-n- e- t-l-u-, k-s-a e- s-a-u- l-p-a- -------------------------------------- Minä en tullut, koska en saanut lupaa. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Evrope. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je velika. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. Usto postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u istoriji Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milioni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...