Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   fi Small Talk 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [kaksikymmentäyksi]

Small Talk 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski finski Igra Više
Odakle ste? M---ä ---tu---te--/ -i-t---- --e-te-k-to----? Mistä te tulette? / Mistä te olette kotoisin? M-s-ä t- t-l-t-e- / M-s-ä t- o-e-t- k-t-i-i-? --------------------------------------------- Mistä te tulette? / Mistä te olette kotoisin? 0
Iz Bazela. Ba-e---t-. Baselista. B-s-l-s-a- ---------- Baselista. 0
Bazel je u Švicarskoj. Basel-sija-t-e- --eits--s-. Basel sijaitsee Sveitsissä. B-s-l s-j-i-s-e S-e-t-i-s-. --------------------------- Basel sijaitsee Sveitsissä. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Sa-n---es-tel---t-ille---r-- -üll-rin? Saanko esitellä teille herra Müllerin? S-a-k- e-i-e-l- t-i-l- h-r-a M-l-e-i-? -------------------------------------- Saanko esitellä teille herra Müllerin? 0
On je stranac. H-n ------om--la-n--. Hän on ulkomaalainen. H-n o- u-k-m-a-a-n-n- --------------------- Hän on ulkomaalainen. 0
On govori više jezika. H----u--- mon---k-e---. Hän puhuu monta kieltä. H-n p-h-u m-n-a k-e-t-. ----------------------- Hän puhuu monta kieltä. 0
Jeste li prvi put ovdje? Ol-t---o en-i------ä kert-a -ä--l-? Oletteko ensimmäistä kertaa täällä? O-e-t-k- e-s-m-ä-s-ä k-r-a- t-ä-l-? ----------------------------------- Oletteko ensimmäistä kertaa täällä? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. En, o--n t-ä-lä-jo --i-e--u--na. En, olin täällä jo viime vuonna. E-, o-i- t-ä-l- j- v-i-e v-o-n-. -------------------------------- En, olin täällä jo viime vuonna. 0
Ali samo jednu sedmicu. Mutt- v-in --den ---k--. Mutta vain yhden viikon. M-t-a v-i- y-d-n v-i-o-. ------------------------ Mutta vain yhden viikon. 0
Kako Vam se dopada kod nas? Miten -ii---tt--mei--ä? Miten viihdytte meillä? M-t-n v-i-d-t-e m-i-l-? ----------------------- Miten viihdytte meillä? 0
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. Erit--in -y--n--I--iset -va--muka-i-. Erittäin hyvin. Ihmiset ovat mukavia. E-i-t-i- h-v-n- I-m-s-t o-a- m-k-v-a- ------------------------------------- Erittäin hyvin. Ihmiset ovat mukavia. 0
I krajolik mi se također dopada. J- m-i-----m-e----t---mi--- myö-. Ja maisema miellyttää minua myös. J- m-i-e-a m-e-l-t-ä- m-n-a m-ö-. --------------------------------- Ja maisema miellyttää minua myös. 0
Šta ste po zanimanju? Mitä-te-t-e ty-------? Mitä teette työksenne? M-t- t-e-t- t-ö-s-n-e- ---------------------- Mitä teette työksenne? 0
Ja sam prevodilac. O-e- k--nt---. Olen kääntäjä. O-e- k-ä-t-j-. -------------- Olen kääntäjä. 0
Ja prevodim knjige. M--ä -ä----- k--j-ja. Minä käännän kirjoja. M-n- k-ä-n-n k-r-o-a- --------------------- Minä käännän kirjoja. 0
Jeste li sami ovdje? Ole----o ---in -ää-lä? Oletteko yksin täällä? O-e-t-k- y-s-n t-ä-l-? ---------------------- Oletteko yksin täällä? 0
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. E-,--a-mon--- mie--ni-o- -yö- t-äl--. En, vaimoni / mieheni on myös täällä. E-, v-i-o-i / m-e-e-i o- m-ö- t-ä-l-. ------------------------------------- En, vaimoni / mieheni on myös täällä. 0
А tamo su moje dvoje djece. Ja-t-o--a-ovat mo---mat---ps--i. Ja tuolla ovat molemmat lapseni. J- t-o-l- o-a- m-l-m-a- l-p-e-i- -------------------------------- Ja tuolla ovat molemmat lapseni. 0

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!