Knjiga fraza

bs U restoranu 4   »   bg В ресторанта 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [трийсет и две]

32 [triyset i dve]

В ресторанта 4

[V restoranta 4]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Ед-а по-ц-- -ърж-ни карто-и с---тч--. Е--- п----- п------ к------ с к------ Е-н- п-р-и- п-р-е-и к-р-о-и с к-т-у-. ------------------------------------- Една порция пържени картофи с кетчуп. 0
Ed-a ---t-i---py-----i---rto---s ke-c---. E--- p------- p------- k------ s k------- E-n- p-r-s-y- p-r-h-n- k-r-o-i s k-t-h-p- ----------------------------------------- Edna portsiya pyrzheni kartofi s ketchup.
I dvaput s majonezom. И-д-е порции с м-йо--з-. И д-- п----- с м-------- И д-е п-р-и- с м-й-н-з-. ------------------------ И две порции с майонеза. 0
I -ve----ts-i s -a------. I d-- p------ s m-------- I d-e p-r-s-i s m-y-n-z-. ------------------------- I dve portsii s mayoneza.
I triput prženu kobasicu sa senfom. И--ри-по-ц---п--ен----ден-ч-и-с --р----. И т-- п----- п----- н-------- с г------- И т-и п-р-и- п-ч-н- н-д-н-ч-и с г-р-и-а- ---------------------------------------- И три порции печени наденички с горчица. 0
I-t-i --rt--- p-c--n---ad--ich-- --gor-h--sa. I t-- p------ p------ n--------- s g--------- I t-i p-r-s-i p-c-e-i n-d-n-c-k- s g-r-h-t-a- --------------------------------------------- I tri portsii pecheni nadenichki s gorchitsa.
Kakvo povrće imate? Как-и зеле-ч--- им-т-? К---- з-------- и----- К-к-и з-л-н-у-и и-а-е- ---------------------- Какви зеленчуци имате? 0
Kakv---elen---t-- ima--? K---- z---------- i----- K-k-i z-l-n-h-t-i i-a-e- ------------------------ Kakvi zelenchutsi imate?
Imate li graha? Им-т--л----ле- --б? И---- л- з---- б--- И-а-е л- з-л-н б-б- ------------------- Имате ли зелен боб? 0
I---e--i ze--- b-b? I---- l- z---- b--- I-a-e l- z-l-n b-b- ------------------- Imate li zelen bob?
Imate li karfiola? И--т- -- --е-н--зе--? И---- л- ц----- з---- И-а-е л- ц-е-н- з-л-? --------------------- Имате ли цветно зеле? 0
Im-----i -sv-t-o----e? I---- l- t------ z---- I-a-e l- t-v-t-o z-l-? ---------------------- Imate li tsvetno zele?
Ja rado jedem kukuruz. А---бич---ц-ре-и--. А- о----- ц-------- А- о-и-а- ц-р-в-ц-. ------------------- Аз обичам царевица. 0
A- --ich-- ts-r----s-. A- o------ t---------- A- o-i-h-m t-a-e-i-s-. ---------------------- Az obicham tsarevitsa.
Ja rado jedem krastavce. А- о-ич-м кр-с-ав--и. А- о----- к---------- А- о-и-а- к-а-т-в-ц-. --------------------- Аз обичам краставици. 0
Az --i---m k----avi-s-. A- o------ k----------- A- o-i-h-m k-a-t-v-t-i- ----------------------- Az obicham krastavitsi.
Ja rado jedem paradajz. Аз о-и-а-------и. А- о----- д------ А- о-и-а- д-м-т-. ----------------- Аз обичам домати. 0
A------ham--o--t-. A- o------ d------ A- o-i-h-m d-m-t-. ------------------ Az obicham domati.
Jedete li i Vi rado praziluk? И --е ли об--а-------н? И В-- л- о------ ч----- И В-е л- о-и-а-е ч-с-н- ----------------------- И Вие ли обичате чесън? 0
I V-- -i obi---t----e-yn? I V-- l- o------- c------ I V-e l- o-i-h-t- c-e-y-? ------------------------- I Vie li obichate chesyn?
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? И-В---ли о---а-е-к-с-ло ---е? И В-- л- о------ к----- з---- И В-е л- о-и-а-е к-с-л- з-л-? ----------------------------- И Вие ли обичате кисело зеле? 0
I-V-e----o-icha----ise-o zele? I V-- l- o------- k----- z---- I V-e l- o-i-h-t- k-s-l- z-l-? ------------------------------ I Vie li obichate kiselo zele?
Jedete li Vi rado i leću? И-В----и---ич-т- леща? И В-- л- о------ л---- И В-е л- о-и-а-е л-щ-? ---------------------- И Вие ли обичате леща? 0
I--i- l- --i-hate le--c-a? I V-- l- o------- l------- I V-e l- o-i-h-t- l-s-c-a- -------------------------- I Vie li obichate leshcha?
Jedeš li i ti rado mrkvu? И-ти----о-и-а----рк---? И т- л- о----- м------- И т- л- о-и-а- м-р-о-и- ----------------------- И ти ли обичаш моркови? 0
I ti--- ------s---------? I t- l- o------- m------- I t- l- o-i-h-s- m-r-o-i- ------------------------- I ti li obichash morkovi?
Jedeš li i ti rado brokulu? И -- -и-об--аш б--кол-? И т- л- о----- б------- И т- л- о-и-а- б-о-о-и- ----------------------- И ти ли обичаш броколи? 0
I----li ob-ch------ok-l-? I t- l- o------- b------- I t- l- o-i-h-s- b-o-o-i- ------------------------- I ti li obichash brokoli?
Jedeš li i ti rado papriku? И--- ли о-и-аш------? И т- л- о----- п----- И т- л- о-и-а- п-п-р- --------------------- И ти ли обичаш пипер? 0
I--i li-o---h-----iper? I t- l- o------- p----- I t- l- o-i-h-s- p-p-r- ----------------------- I ti li obichash piper?
Ja ne volim luk. Аз -е--б--а- ---. А- н- о----- л--- А- н- о-и-а- л-к- ----------------- Аз не обичам лук. 0
A- ne----------uk. A- n- o------ l--- A- n- o-i-h-m l-k- ------------------ Az ne obicham luk.
Ja ne volim masline. Аз ---оби-а--масли-и. А- н- о----- м------- А- н- о-и-а- м-с-и-и- --------------------- Аз не обичам маслини. 0
Az--e -b-c----ma-l---. A- n- o------ m------- A- n- o-i-h-m m-s-i-i- ---------------------- Az ne obicham maslini.
Ja ne volim gljive. А- -е ---чам г---. А- н- о----- г---- А- н- о-и-а- г-б-. ------------------ Аз не обичам гъби. 0
Az ne---i--am gy-i. A- n- o------ g---- A- n- o-i-h-m g-b-. ------------------- Az ne obicham gybi.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi takođe postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoevropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, na primjer, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se prepoznaju četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost tačnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Evropi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u muzici. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se tačno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Da li ste to znali?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je maternji jezik oko 130 miliona ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima veoma dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke tačke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!