Knjiga fraza

bs U restoranu 4   »   hy At the restaurant 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [երեսուներեք]

32 [yeresunerek’]

At the restaurant 4

[rrestoranum 4]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Մ-կ բաժ---կ-րտոֆի-- -ր----տչուպով: Մ-- բ---- կ-------- ֆ-- կ--------- Մ-կ բ-ժ-ն կ-ր-ո-ի-ի ֆ-ի կ-տ-ո-պ-վ- ---------------------------------- Մեկ բաժին կարտոֆիլի ֆրի կետչուպով: 0
M-k -a---- ka-to--l----i--etc-’up-v M-- b----- k-------- f-- k--------- M-k b-z-i- k-r-o-i-i f-i k-t-h-u-o- ----------------------------------- Mek bazhin kartofili fri ketch’upov
I dvaput s majonezom. Ե- ե---ւ -աժ---մ-յ-ն---վ: Ե- ե---- բ---- մ--------- Ե- ե-կ-ւ բ-ժ-ն մ-յ-ն-զ-վ- ------------------------- Եվ երկու բաժին մայոնեզով: 0
Y---ye--u-ba-hi----yo-ez-v Y-- y---- b----- m-------- Y-v y-r-u b-z-i- m-y-n-z-v -------------------------- Yev yerku bazhin mayonezov
I triput prženu kobasicu sa senfom. Ե----եք --տ --պ--ա- --բ----կ--ան----ո-: Ե- ե--- հ-- տ------ ն------- մ--------- Ե- ե-ե- հ-տ տ-պ-կ-ծ ն-բ-ր-ի- մ-ն-ն-խ-վ- --------------------------------------- Եվ երեք հատ տապակած նրբերշիկ մանանեխով: 0
Y-- y-r-k- h-- ta---a-- -r-ers--k--an--e---v Y-- y----- h-- t------- n-------- m--------- Y-v y-r-k- h-t t-p-k-t- n-b-r-h-k m-n-n-k-o- -------------------------------------------- Yev yerek’ hat tapakats nrbershik mananekhov
Kakvo povrće imate? Ի՞նչ---ն-----են---նե-: Ի--- բ--------- ո----- Ի-ն- բ-ն-ա-ե-ե- ո-ն-ք- ---------------------- Ի՞նչ բանջարեղեն ունեք: 0
I՞nc-----nj---gh-n--nek’ I----- b---------- u---- I-n-h- b-n-a-e-h-n u-e-’ ------------------------ I՞nch’ banjareghen unek’
Imate li graha? Լ------ն---: Լ--- ո------ Լ-բ- ո-ն-՞-: ------------ Լոբի ունե՞ք: 0
Lo-- -n--k’ L--- u----- L-b- u-e-k- ----------- Lobi une՞k’
Imate li karfiola? Ծ--կ-կա-ամբ ունե՞-: Ծ---------- ո------ Ծ-ղ-ա-ա-ա-բ ո-ն-՞-: ------------------- Ծաղկակաղամբ ունե՞ք: 0
Tsagh-a-----m---n-՞k’ T------------- u----- T-a-h-a-a-h-m- u-e-k- --------------------- Tsaghkakaghamb une՞k’
Ja rado jedem kukuruz. Ես-հ-ճույք----մ----պ-ա-ո-ե- ուտո-մ: Ե- հ-------- ե- ե---------- ո------ Ե- հ-ճ-ւ-ք-վ ե- ե-ի-տ-ց-ր-ն ո-տ-ւ-: ----------------------------------- Ես հաճույքով եմ եգիպտացորեն ուտում: 0
Y-------u-k----y-m--eg-p--ts’vo-en---um Y-- h--------- y-- y-------------- u--- Y-s h-c-u-k-o- y-m y-g-p-a-s-v-r-n u-u- --------------------------------------- Yes hachuyk’ov yem yegiptats’voren utum
Ja rado jedem krastavce. Ես--աճույ-ո- ե---արու---ո--ու-: Ե- հ-------- ե- վ------ ո------ Ե- հ-ճ-ւ-ք-վ ե- վ-ր-ւ-գ ո-տ-ւ-: ------------------------------- Ես հաճույքով եմ վարունգ ուտում: 0
Y---ha-h-y--o--yem--ar-----t-m Y-- h--------- y-- v----- u--- Y-s h-c-u-k-o- y-m v-r-n- u-u- ------------------------------ Yes hachuyk’ov yem varung utum
Ja rado jedem paradajz. Ե- հ--ույքո- -մ-----դ-ր ո-տու-: Ե- հ-------- ե- պ------ ո------ Ե- հ-ճ-ւ-ք-վ ե- պ-մ-դ-ր ո-տ-ւ-: ------------------------------- Ես հաճույքով եմ պոմիդոր ուտում: 0
Y-- -----yk’-v---m po-i----u-um Y-- h--------- y-- p------ u--- Y-s h-c-u-k-o- y-m p-m-d-r u-u- ------------------------------- Yes hachuyk’ov yem pomidor utum
Jedete li i Vi rado praziluk? Հա---յք--վ -----և-պ--ս--ւտո--: Հ--------- ե- ն-- պ--- ո------ Հ-ճ-ւ-ք-՞- ե- ն-և պ-ա- ո-տ-ւ-: ------------------------------ Հաճույքո՞վ եք նաև պրաս ուտում: 0
H--hu-k--o՞v ye-’-n----pra--u-um H----------- y--- n--- p--- u--- H-c-u-k-v-՞- y-k- n-e- p-a- u-u- -------------------------------- Hachuyk’vo՞v yek’ naev pras utum
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Հա-ու-ք-՞-------և-թթո- -ր-ծ------- -ւ-ում: Հ--------- ե- ն-- թ--- դ--- կ----- ո------ Հ-ճ-ւ-ք-՞- ե- ն-և թ-ո- դ-ա- կ-ղ-մ- ո-տ-ւ-: ------------------------------------------ Հաճույքո՞վ եք նաև թթու դրած կաղամբ ուտում: 0
Ha---y-’vo-- y--- n--v ---’u -r--s--aghamb----m H----------- y--- n--- t---- d---- k------ u--- H-c-u-k-v-՞- y-k- n-e- t-t-u d-a-s k-g-a-b u-u- ----------------------------------------------- Hachuyk’vo՞v yek’ naev t’t’u drats kaghamb utum
Jedete li Vi rado i leću? Հ---ւ--ո----ք------ս--ո-տո-մ: Հ--------- ե- ն-- ո-- ո------ Հ-ճ-ւ-ք-՞- ե- ն-և ո-պ ո-տ-ւ-: ----------------------------- Հաճույքո՞վ եք նաև ոսպ ուտում: 0
H---u--’v--v -e-’ -ae--vo-p--tum H----------- y--- n--- v--- u--- H-c-u-k-v-՞- y-k- n-e- v-s- u-u- -------------------------------- Hachuyk’vo՞v yek’ naev vosp utum
Jedeš li i ti rado mrkvu? Հ-ճ-ւյքո-վ--- -ա- գ-զ-ր ուտ-ւ-: Հ--------- ե- ն-- գ---- ո------ Հ-ճ-ւ-ք-՞- ե- ն-և գ-զ-ր ո-տ-ւ-: ------------------------------- Հաճույքո՞վ եք նաև գազար ուտում: 0
H-chuyk’--՞v -ek’ nae- ------ut-m H----------- y--- n--- g---- u--- H-c-u-k-v-՞- y-k- n-e- g-z-r u-u- --------------------------------- Hachuyk’vo՞v yek’ naev gazar utum
Jedeš li i ti rado brokulu? Հաճ-ւյ---վ եք -ա---ր-կկ--ի-ուտու-: Հ--------- ե- ն-- բ------- ո------ Հ-ճ-ւ-ք-՞- ե- ն-և բ-ո-կ-լ- ո-տ-ւ-: ---------------------------------- Հաճույքո՞վ եք նաև բրոկկոլի ուտում: 0
H--h-----o-v y-k’-n--v-b-okkoli----m H----------- y--- n--- b------- u--- H-c-u-k-v-՞- y-k- n-e- b-o-k-l- u-u- ------------------------------------ Hachuyk’vo՞v yek’ naev brokkoli utum
Jedeš li i ti rado papriku? Հաճ--յ---վ եք--աև------ ո-տ---: Հ--------- ե- ն-- պ---- ո------ Հ-ճ-ւ-ք-՞- ե- ն-և պ-պ-ղ ո-տ-ւ-: ------------------------------- Հաճույքո՞վ եք նաև պղպեղ ուտում: 0
H-c--y--vo-v --k’ -a-v --h-e-- -t-m H----------- y--- n--- p------ u--- H-c-u-k-v-՞- y-k- n-e- p-h-e-h u-u- ----------------------------------- Hachuyk’vo՞v yek’ naev pghpegh utum
Ja ne volim luk. Ե---ո- -եմ-ս-----: Ե- ս-- չ-- ս------ Ե- ս-խ չ-մ ս-ր-ւ-: ------------------ Ես սոխ չեմ սիրում: 0
Ye- sok--c-’yem s---m Y-- s--- c----- s---- Y-s s-k- c-’-e- s-r-m --------------------- Yes sokh ch’yem sirum
Ja ne volim masline. Ե--ձիթապ-ու- չե--ս-ր-ւ-: Ե- ձ-------- չ-- ս------ Ե- ձ-թ-պ-ո-ղ չ-մ ս-ր-ւ-: ------------------------ Ես ձիթապտուղ չեմ սիրում: 0
Y---dzit-----g--ch-y-- -i-um Y-- d---------- c----- s---- Y-s d-i-’-p-u-h c-’-e- s-r-m ---------------------------- Yes dzit’aptugh ch’yem sirum
Ja ne volim gljive. Ես սուն- -եմ-սի---մ: Ե- ս---- չ-- ս------ Ե- ս-ւ-կ չ-մ ս-ր-ւ-: -------------------- Ես սունկ չեմ սիրում: 0
Y-s-s--- -h’ye- s-rum Y-- s--- c----- s---- Y-s s-n- c-’-e- s-r-m --------------------- Yes sunk ch’yem sirum

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi takođe postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoevropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, na primjer, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se prepoznaju četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost tačnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Evropi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u muzici. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se tačno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Da li ste to znali?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je maternji jezik oko 130 miliona ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima veoma dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke tačke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!