Разговорник

bg Прилагателни 2   »   kk Adjectives 2

79 [седемдесет и девет]

Прилагателни 2

Прилагателни 2

79 [жетпіс тоғыз]

79 [jetpis toğız]

Adjectives 2

[Sın esim 2]

Изберете как искате да видите превода:   
български казахски Играйте Повече
Облечена съм в синя рокля. М-нің үст-м-е-кө- -ө----. Менің үстімде көк көйлек. М-н-ң ү-т-м-е к-к к-й-е-. ------------------------- Менің үстімде көк көйлек. 0
Men-- üst--d--k------l--. Meniñ üstimde kök köylek. M-n-ñ ü-t-m-e k-k k-y-e-. ------------------------- Meniñ üstimde kök köylek.
Облечена съм в червена рокля. М--і- үст-мде ----л---й-е-. Менің үстімде қызыл көйлек. М-н-ң ү-т-м-е қ-з-л к-й-е-. --------------------------- Менің үстімде қызыл көйлек. 0
M-niñ--st--d- ---ı- köyl--. Meniñ üstimde qızıl köylek. M-n-ñ ü-t-m-e q-z-l k-y-e-. --------------------------- Meniñ üstimde qızıl köylek.
Облечена съм в зелена рокля. М---ң --т-м-- ----л к-йл-к. Менің үстімде жасыл көйлек. М-н-ң ү-т-м-е ж-с-л к-й-е-. --------------------------- Менің үстімде жасыл көйлек. 0
M-ni- ü-ti------sı- kö----. Meniñ üstimde jasıl köylek. M-n-ñ ü-t-m-e j-s-l k-y-e-. --------------------------- Meniñ üstimde jasıl köylek.
Аз купувам черна чанта. М--------сөм---------а-а---. Мен қара сөмке сатып аламын. М-н қ-р- с-м-е с-т-п а-а-ы-. ---------------------------- Мен қара сөмке сатып аламын. 0
Me- -----sö--e sa-ı-----m--. Men qara sömke satıp alamın. M-n q-r- s-m-e s-t-p a-a-ı-. ---------------------------- Men qara sömke satıp alamın.
Аз купувам кафява чанта. Ме---о-ыр с-мк----тып ала-ы-. Мен қоңыр сөмке сатып аламын. М-н қ-ң-р с-м-е с-т-п а-а-ы-. ----------------------------- Мен қоңыр сөмке сатып аламын. 0
M----o--r-söm-e s-t-p-a-a-ın. Men qoñır sömke satıp alamın. M-n q-ñ-r s-m-e s-t-p a-a-ı-. ----------------------------- Men qoñır sömke satıp alamın.
Аз купувам бяла чанта. М-- ---сө--е-с--ып--лам--. Мен ақ сөмке сатып аламын. М-н а- с-м-е с-т-п а-а-ы-. -------------------------- Мен ақ сөмке сатып аламын. 0
M-n aq ----e satı----am-n. Men aq sömke satıp alamın. M-n a- s-m-e s-t-p a-a-ı-. -------------------------- Men aq sömke satıp alamın.
Имам нужда от нова кола. Ма-а--жаңа к---к керек. Маған жаңа көлік керек. М-ғ-н ж-ң- к-л-к к-р-к- ----------------------- Маған жаңа көлік керек. 0
M-ğ-n-jaña ---i--ke-e-. Mağan jaña kölik kerek. M-ğ-n j-ñ- k-l-k k-r-k- ----------------------- Mağan jaña kölik kerek.
Имам нужда от бърза кола. Маған ж-лдам -ө-ік----ек. Маған жылдам көлік керек. М-ғ-н ж-л-а- к-л-к к-р-к- ------------------------- Маған жылдам көлік керек. 0
M-ğan --ldam k---k -e-e-. Mağan jıldam kölik kerek. M-ğ-n j-l-a- k-l-k k-r-k- ------------------------- Mağan jıldam kölik kerek.
Имам нужда от удобна кола. Ма--н ----йл- -ө-і--к-рек. Маған ыңғайлы көлік керек. М-ғ-н ы-ғ-й-ы к-л-к к-р-к- -------------------------- Маған ыңғайлы көлік керек. 0
M--an ı-ğ-yl- -ö--k-ke-ek. Mağan ıñğaylı kölik kerek. M-ğ-n ı-ğ-y-ı k-l-k k-r-k- -------------------------- Mağan ıñğaylı kölik kerek.
Горе живее една възрастна жена. Ж-ғ---да бір-е-де--йел-тұ-а-ы. Жоғарыда бір егде әйел тұрады. Ж-ғ-р-д- б-р е-д- ә-е- т-р-д-. ------------------------------ Жоғарыда бір егде әйел тұрады. 0
Jo-a--d--bir -g-e---el t-----. Joğarıda bir egde äyel turadı. J-ğ-r-d- b-r e-d- ä-e- t-r-d-. ------------------------------ Joğarıda bir egde äyel turadı.
Горе живее една дебела жена. Жо----да-б---то-ық-ә-------а--. Жоғарыда бір толық әйел тұрады. Ж-ғ-р-д- б-р т-л-қ ә-е- т-р-д-. ------------------------------- Жоғарыда бір толық әйел тұрады. 0
J-ğ---da -ir---l-q -y-l turadı. Joğarıda bir tolıq äyel turadı. J-ğ-r-d- b-r t-l-q ä-e- t-r-d-. ------------------------------- Joğarıda bir tolıq äyel turadı.
Долу живее една любопитна жена. Жоға--да б-- -ы---құ----әйе----р-д-. Жоғарыда бір қызыққұмар әйел тұрады. Ж-ғ-р-д- б-р қ-з-қ-ұ-а- ә-е- т-р-д-. ------------------------------------ Жоғарыда бір қызыққұмар әйел тұрады. 0
Jo---ıda bir ---ıqqum---ä-e- -u--dı. Joğarıda bir qızıqqumar äyel turadı. J-ğ-r-d- b-r q-z-q-u-a- ä-e- t-r-d-. ------------------------------------ Joğarıda bir qızıqqumar äyel turadı.
Гостите ни бяха приятни хора. Қо-а-т----ы------і-ді-жа-дар б-л-ы. Қонақтарымыз сүйкімді жандар болды. Қ-н-қ-а-ы-ы- с-й-і-д- ж-н-а- б-л-ы- ----------------------------------- Қонақтарымыз сүйкімді жандар болды. 0
Q-naq--r-m-z---yki-di ja---- b----. Qonaqtarımız süykimdi jandar boldı. Q-n-q-a-ı-ı- s-y-i-d- j-n-a- b-l-ı- ----------------------------------- Qonaqtarımız süykimdi jandar boldı.
Гостите ни бяха учтиви хора. Қона-т-ры-ы--с-п--ы а--м--р -о---. Қонақтарымыз сыпайы адамдар болды. Қ-н-қ-а-ы-ы- с-п-й- а-а-д-р б-л-ы- ---------------------------------- Қонақтарымыз сыпайы адамдар болды. 0
Q-n------m---s-p-y- --am--r ----ı. Qonaqtarımız sıpayı adamdar boldı. Q-n-q-a-ı-ı- s-p-y- a-a-d-r b-l-ı- ---------------------------------- Qonaqtarımız sıpayı adamdar boldı.
Гостите ни бяха интересни хора. Қ--ақ-ар-----қ---қт- -а--а--болд-. Қонақтарымыз қызықты жандар болды. Қ-н-қ-а-ы-ы- қ-з-қ-ы ж-н-а- б-л-ы- ---------------------------------- Қонақтарымыз қызықты жандар болды. 0
Q----------- qı---t- j--dar--ol--. Qonaqtarımız qızıqtı jandar boldı. Q-n-q-a-ı-ı- q-z-q-ı j-n-a- b-l-ı- ---------------------------------- Qonaqtarımız qızıqtı jandar boldı.
Аз имам мили деца. Ме--ң сүйкі-д---ал-ла--м--ар. Менің сүйкімді балаларым бар. М-н-ң с-й-і-д- б-л-л-р-м б-р- ----------------------------- Менің сүйкімді балаларым бар. 0
M-n-- -üyk---- -alala--- -ar. Meniñ süykimdi balalarım bar. M-n-ñ s-y-i-d- b-l-l-r-m b-r- ----------------------------- Meniñ süykimdi balalarım bar.
Но съседите имат нахални деца. Б---қ --р--ле--ің с-тқ-- бал-лар----р. Бірақ көршілердің сотқар балалары бар. Б-р-қ к-р-і-е-д-ң с-т-а- б-л-л-р- б-р- -------------------------------------- Бірақ көршілердің сотқар балалары бар. 0
Bi-aq ---ş-lerdiñ-sotq-- b--alar----r. Biraq körşilerdiñ sotqar balaları bar. B-r-q k-r-i-e-d-ñ s-t-a- b-l-l-r- b-r- -------------------------------------- Biraq körşilerdiñ sotqar balaları bar.
Вашите деца послушни ли са? Сіздің бала-ар-ң-- -д-п----е? Сіздің балаларыңыз әдепті ме? С-з-і- б-л-л-р-ң-з ә-е-т- м-? ----------------------------- Сіздің балаларыңыз әдепті ме? 0
Siz-i- ----l-rıñ-- --epti-m-? Sizdiñ balalarıñız ädepti me? S-z-i- b-l-l-r-ñ-z ä-e-t- m-? ----------------------------- Sizdiñ balalarıñız ädepti me?

Един език, много разновидности

Дори ако говорим само един език, ние говорим много езици. Защото никой език не е самостойна система. Всеки език има много различни измерения. Езикът е жива система. Говорещият винаги се ориентира към своя партньор в разговора. Затова, езикът, на който хората говорят варира. Тези вариации се проявяват в различни форми. Например, всеки език си има история. Той се е променял и ще продължи да се променя. Това може да бъде различено във факта, че старите хора говорят по-различно от младите. Има и различни диалекти в повечето езици. Въпреки това, много носители на диалекти могат да се адаптират към околната си среда. В някои ситуации те говорят на книжовния език. Различните социални групи също имат различни езици. Младежкият език или жаргонът на ловците са примери за това. Повечето хора говорят по различни начини на работното място и вкъщи. Мнозина също така използват професионален жаргон на работа. Различията се появяват както в говоримия, така и в писмения език. Говоримият език е обикновено много по-прост, отколкото писменият. Разликата може да бъде доста голяма. Такъв е случаят, когато писмените езици не се променят дълго време. Тогава на говорещите се налага най-напред да се научат да използват езика в писмена форма,. Езикът на жените и мъжете също често се различава. Тази разлика не е толкова голяма в западните общества. Но има страни, в които жените говорят много по- различно, отколкото мъжете. В някои култури, учтивостта има своя собствена езикова форма. Следователно, говоренето изобщо не е толкова лесно! Трябва да обръщаме внимание на много и различни неща едновременно...