Разговорник

bg Минало време 2   »   kk Past tense 2

82 [осемдесет и две]

Минало време 2

Минало време 2

82 [сексен екі]

82 [seksen eki]

Past tense 2

[Ötken şaq 2]

Изберете как искате да видите превода:   
български казахски Играйте Повече
Трябваше ли да викаш линейка? Са-ан-ж------әр-ем ш-қ---ға --ра ке--і ме? Саған жедел жәрдем шақыруға тура келді ме? С-ғ-н ж-д-л ж-р-е- ш-қ-р-ғ- т-р- к-л-і м-? ------------------------------------------ Саған жедел жәрдем шақыруға тура келді ме? 0
Sağan-j--el -ärd---şa--rwğ- -----kel-----? Sağan jedel järdem şaqırwğa twra keldi me? S-ğ-n j-d-l j-r-e- ş-q-r-ğ- t-r- k-l-i m-? ------------------------------------------ Sağan jedel järdem şaqırwğa twra keldi me?
Трябваше ли да викаш лекаря? Сағ---дәр-гер------уғ- -ура-келд- м-? Саған дәрігер шақыруға тура келді ме? С-ғ-н д-р-г-р ш-қ-р-ғ- т-р- к-л-і м-? ------------------------------------- Саған дәрігер шақыруға тура келді ме? 0
S-ğ-n -ä--g-- şaqırw-a -w-a kel-i-me? Sağan däriger şaqırwğa twra keldi me? S-ğ-n d-r-g-r ş-q-r-ğ- t-r- k-l-i m-? ------------------------------------- Sağan däriger şaqırwğa twra keldi me?
Трябваше ли да викаш полицията? Са-ан по-иц-----қ-р-ға-т-ра--е-д- -е? Саған полиция шақыруға тура келді ме? С-ғ-н п-л-ц-я ш-қ-р-ғ- т-р- к-л-і м-? ------------------------------------- Саған полиция шақыруға тура келді ме? 0
Sa--n -ol-cïy- ----r--a tw---kel-i me? Sağan polïcïya şaqırwğa twra keldi me? S-ğ-n p-l-c-y- ş-q-r-ğ- t-r- k-l-i m-? -------------------------------------- Sağan polïcïya şaqırwğa twra keldi me?
Имате ли телефонния номер? Тъкмо го взех. С--де-те--ф-н-н-м-----ар ма?-М--де жа---ғ-на--ар -ді. Сізде телефон нөмірі бар ма? Менде жаңа ғана бар еді. С-з-е т-л-ф-н н-м-р- б-р м-? М-н-е ж-ң- ғ-н- б-р е-і- ----------------------------------------------------- Сізде телефон нөмірі бар ма? Менде жаңа ғана бар еді. 0
Siz-- -e-ef-n-n-m-r- ba- m-?---n-e jaña-ğ-na -----d-. Sizde telefon nömiri bar ma? Mende jaña ğana bar edi. S-z-e t-l-f-n n-m-r- b-r m-? M-n-e j-ñ- ğ-n- b-r e-i- ----------------------------------------------------- Sizde telefon nömiri bar ma? Mende jaña ğana bar edi.
Имате ли адреса? Тъкмо го взех. Сі-д--мек---а----а- м-? --нд--ж--а-ға-а---р----. Сізде мекенжайы бар ма? Менде жаңа ғана бар еді. С-з-е м-к-н-а-ы б-р м-? М-н-е ж-ң- ғ-н- б-р е-і- ------------------------------------------------ Сізде мекенжайы бар ма? Менде жаңа ғана бар еді. 0
Si--e----enj-yı --r--a? M---- -aña -a-a ba--edi. Sizde mekenjayı bar ma? Mende jaña ğana bar edi. S-z-e m-k-n-a-ı b-r m-? M-n-e j-ñ- ğ-n- b-r e-i- ------------------------------------------------ Sizde mekenjayı bar ma? Mende jaña ğana bar edi.
Имате ли карта на града? Тъкмо я взех. Сіз-е-қал-н-ң---р-ас--б-- --? --нд- ж--а --на-б-- -д-. Сізде қаланың картасы бар ма? Менде жаңа ғана бар еді. С-з-е қ-л-н-ң к-р-а-ы б-р м-? М-н-е ж-ң- ғ-н- б-р е-і- ------------------------------------------------------ Сізде қаланың картасы бар ма? Менде жаңа ғана бар еді. 0
S-z-e-q----ıñ--a--as---ar--a?---nd---a-a-ğa----ar -d-. Sizde qalanıñ kartası bar ma? Mende jaña ğana bar edi. S-z-e q-l-n-ñ k-r-a-ı b-r m-? M-n-e j-ñ- ğ-n- b-r e-i- ------------------------------------------------------ Sizde qalanıñ kartası bar ma? Mende jaña ğana bar edi.
Той навреме ли дойде? Той не можа да дойде навреме. О--уақы--н-а-к--д---е- -л -ақ--ынд--кел------ды. Ол уақытында келді ме? Ол уақытында келе алмады. О- у-қ-т-н-а к-л-і м-? О- у-қ-т-н-а к-л- а-м-д-. ------------------------------------------------ Ол уақытында келді ме? Ол уақытында келе алмады. 0
Ol--a-ı-ı-d--k------e-----w--ıt-n-a -e-e --mad-. Ol waqıtında keldi me? Ol waqıtında kele almadı. O- w-q-t-n-a k-l-i m-? O- w-q-t-n-a k-l- a-m-d-. ------------------------------------------------ Ol waqıtında keldi me? Ol waqıtında kele almadı.
Той намери ли пътя? Той не можа да намери пътя. О---олды -ап---ма- О--ж--д--т--а а--а--. Ол жолды тапты ма? Ол жолды таба алмады. О- ж-л-ы т-п-ы м-? О- ж-л-ы т-б- а-м-д-. ---------------------------------------- Ол жолды тапты ма? Ол жолды таба алмады. 0
O- jo----t-pt- ma- O- jo----ta-a a-ma--. Ol joldı taptı ma? Ol joldı taba almadı. O- j-l-ı t-p-ı m-? O- j-l-ı t-b- a-m-d-. ---------------------------------------- Ol joldı taptı ma? Ol joldı taba almadı.
Той разбра ли те? Той не можа да ме разбере. Ол ---і-----н-і ----О--мен- түс-н-----а--. Ол сені түсінді ме? Ол мені түсіне алмады. О- с-н- т-с-н-і м-? О- м-н- т-с-н- а-м-д-. ------------------------------------------ Ол сені түсінді ме? Ол мені түсіне алмады. 0
O- seni tü-i--i--e--Ol me-i -üsi-e -----ı. Ol seni tüsindi me? Ol meni tüsine almadı. O- s-n- t-s-n-i m-? O- m-n- t-s-n- a-m-d-. ------------------------------------------ Ol seni tüsindi me? Ol meni tüsine almadı.
Защо не можа да дойдеш навреме? Се- н--е ------ы к-----л-а-ың? Сен неге уақтылы келе алмадың? С-н н-г- у-қ-ы-ы к-л- а-м-д-ң- ------------------------------ Сен неге уақтылы келе алмадың? 0
S-n-nege -a-tı-ı kel- --madı-? Sen nege waqtılı kele almadıñ? S-n n-g- w-q-ı-ı k-l- a-m-d-ñ- ------------------------------ Sen nege waqtılı kele almadıñ?
Защо не можа да намериш пътя? С-- неге жол-ы-та-а а--ад-ң? Сен неге жолды таба алмадың? С-н н-г- ж-л-ы т-б- а-м-д-ң- ---------------------------- Сен неге жолды таба алмадың? 0
S-- n--- j-ldı-ta-- -lma-ı-? Sen nege joldı taba almadıñ? S-n n-g- j-l-ı t-b- a-m-d-ñ- ---------------------------- Sen nege joldı taba almadıñ?
Защо не можа да го разбереш? С---не----н- т-сіне а---д--? Сен неге оны түсіне алмадың? С-н н-г- о-ы т-с-н- а-м-д-ң- ---------------------------- Сен неге оны түсіне алмадың? 0
Sen----e-onı---s-ne a-m--ıñ? Sen nege onı tüsine almadıñ? S-n n-g- o-ı t-s-n- a-m-d-ñ- ---------------------------- Sen nege onı tüsine almadıñ?
Не можах да дойда навреме, защото нямаше автобус. Ав--бус ж-р-еге--ік--н,-мен-уа-т----кел--ал-адым. Автобус жүрмегендіктен, мен уақтылы келе алмадым. А-т-б-с ж-р-е-е-д-к-е-, м-н у-қ-ы-ы к-л- а-м-д-м- ------------------------------------------------- Автобус жүрмегендіктен, мен уақтылы келе алмадым. 0
A--ob-s -ürm-------te----en -a--ılı-k--- a--adım. Avtobws jürmegendikten, men waqtılı kele almadım. A-t-b-s j-r-e-e-d-k-e-, m-n w-q-ı-ı k-l- a-m-d-m- ------------------------------------------------- Avtobws jürmegendikten, men waqtılı kele almadım.
Не можах да намеря пътя, защото нямах карта на града. Мен----ала ка-т--ы-б----ғанд-қта-, -ол-- ---а алмадым. Менде қала картасы болмағандықтан, жолды таба алмадым. М-н-е қ-л- к-р-а-ы б-л-а-а-д-қ-а-, ж-л-ы т-б- а-м-д-м- ------------------------------------------------------ Менде қала картасы болмағандықтан, жолды таба алмадым. 0
M--d- qa-- -arta-- bolm--a--ı--an------ı---ba a-m--ım. Mende qala kartası bolmağandıqtan, joldı taba almadım. M-n-e q-l- k-r-a-ı b-l-a-a-d-q-a-, j-l-ı t-b- a-m-d-m- ------------------------------------------------------ Mende qala kartası bolmağandıqtan, joldı taba almadım.
Не можах да го разбера, защото музиката беше много силна. М--ык----- ---ты -о-ғ-н-ы----, -ен-о-ы-тү-------м. Музыка тым қатты болғандықтан, мен оны түсінбедім. М-з-к- т-м қ-т-ы б-л-а-д-қ-а-, м-н о-ы т-с-н-е-і-. -------------------------------------------------- Музыка тым қатты болғандықтан, мен оны түсінбедім. 0
M--ık- --m--attı bolğa---qta-, m-n o-ı-tüs-n-edi-. Mwzıka tım qattı bolğandıqtan, men onı tüsinbedim. M-z-k- t-m q-t-ı b-l-a-d-q-a-, m-n o-ı t-s-n-e-i-. -------------------------------------------------- Mwzıka tım qattı bolğandıqtan, men onı tüsinbedim.
Трябваше за взема такси. М-ғ-н -акси-алуға-т--а--ел-і. Маған такси алуға тура келді. М-ғ-н т-к-и а-у-а т-р- к-л-і- ----------------------------- Маған такси алуға тура келді. 0
Ma-a--t--sï-a-w-a-tw-a k----. Mağan taksï alwğa twra keldi. M-ğ-n t-k-ï a-w-a t-r- k-l-i- ----------------------------- Mağan taksï alwğa twra keldi.
Трябваше да купя карта на града. Мағ-- қ---н---кар-асын -атып-алуғ- т-р-----ді. Маған қаланың картасын сатып алуға тура келді. М-ғ-н қ-л-н-ң к-р-а-ы- с-т-п а-у-а т-р- к-л-і- ---------------------------------------------- Маған қаланың картасын сатып алуға тура келді. 0
Mağa---a----ñ-k-rta--- -a--- a-w-a-tw-- --l--. Mağan qalanıñ kartasın satıp alwğa twra keldi. M-ğ-n q-l-n-ñ k-r-a-ı- s-t-p a-w-a t-r- k-l-i- ---------------------------------------------- Mağan qalanıñ kartasın satıp alwğa twra keldi.
Трябваше за изключа радиото. М-ғ-н-рад-он- --ір--- тура-к-л--. Маған радионы өшіруге тура келді. М-ғ-н р-д-о-ы ө-і-у-е т-р- к-л-і- --------------------------------- Маған радионы өшіруге тура келді. 0
M--a--r-d-o-ı-ö-ir-g- t--a-ke-di. Mağan radïonı öşirwge twra keldi. M-ğ-n r-d-o-ı ö-i-w-e t-r- k-l-i- --------------------------------- Mağan radïonı öşirwge twra keldi.

Научете чужди езици по-добре в чужбина!

Възрастните не учат езици толкова лесно, колкото децата. Техният мозък е напълно развит. Поради това той вече не може толкова лесно да създаде нови мрежи. Но човек може да научи нов език много добре дори и като възрастен! За тази цел, той трябва да отиде в страната, където се говори съответния език. Чужд език се изучава особено ефективно в чужбина. Всеки, който някога е ходил на езикова ваканция знае това. Човек учи нов език най-добре в естествената му среда. Едно ново проучване съвсем наскоро достигна до интересно заключение. То показва, че човек също учи новия език в чужбина по различен начин! Там мозъкът успява да обработва чуждия език като роден език. Изследователите от дълго време считат, че има различни процеси на учене. Сега един експеримент изглежда доказва този факт. Една група от участници в експеримент трябвало да научат измислен език. Част от участниците посещавали редовни занятия. А другата част учели в симулирана ситуация в чужбина. На тази група от участници се налагало да се ориентират в чуждата среда. Всеки, с когото те имали контакт говорел на новия език. Следователно участниците от тази група не били типичните езикови ученици. Те били част от една непозната общност от носители на чуждия език. По този начин те били принудени да получават помощ бързо чрез новия език. След известно време участниците в експеримента били тествани. И двете групи демонстрирали еднакво добри познания на новия език. Но мозъците им обработвали чуждия език по различен начин! Тези, които учили "в чужбина" показа впечатляваща мозъчна дейност. Мозъкът им обработвал чуждата граматиката като родна. Същите механизми били идентифицирани и при носителите на езика. Така че езиковата ваканция е най-приятната и най-ефективната форма на обучение!