Kifejezéstár

hu Olvasás és írás   »   sr Читати и писати

6 [hat]

Olvasás és írás

Olvasás és írás

6 [шест]

6 [šest]

Читати и писати

[Čitati i pisati]

Válassza ki, hogyan szeretné látni a fordítást:   
magyar szerb Lejátszás Több
Én olvasok. J- -----. Ja читам. J- ч-т-м- --------- Ja читам. 0
J--č-tam. Ja čitam. J- č-t-m- --------- Ja čitam.
Egy betűt olvasok. Ја--и----једн--с-о--. Ја читам једно слово. Ј- ч-т-м ј-д-о с-о-о- --------------------- Ја читам једно слово. 0
J----t---je--- --o--. Ja čitam jedno slovo. J- č-t-m j-d-o s-o-o- --------------------- Ja čitam jedno slovo.
Egy szót olvasok. Ј- ч-т-- јед-у-реч. Ја читам једну реч. Ј- ч-т-м ј-д-у р-ч- ------------------- Ја читам једну реч. 0
J--či--m je--- reč. Ja čitam jednu reč. J- č-t-m j-d-u r-č- ------------------- Ja čitam jednu reč.
Egy mondatot olvasok. Ј- ------јед-у реч--и--. Ја читам једну реченицу. Ј- ч-т-м ј-д-у р-ч-н-ц-. ------------------------ Ја читам једну реченицу. 0
Ja č-tam je-nu-r--e-i--. Ja čitam jednu rečenicu. J- č-t-m j-d-u r-č-n-c-. ------------------------ Ja čitam jednu rečenicu.
Egy levelet olvasok. Ј---и--- је--о-п--мо. Ја читам једно писмо. Ј- ч-т-м ј-д-о п-с-о- --------------------- Ја читам једно писмо. 0
J- ----m -e----pis--. Ja čitam jedno pismo. J- č-t-m j-d-o p-s-o- --------------------- Ja čitam jedno pismo.
Egy könyvet olvasok. Ј- --там је-ну књи-у. Ја читам једну књигу. Ј- ч-т-м ј-д-у к-и-у- --------------------- Ја читам једну књигу. 0
J--č--am-j-dn- knji-u. Ja čitam jednu knjigu. J- č-t-m j-d-u k-j-g-. ---------------------- Ja čitam jednu knjigu.
Én olvasok. Ја--и---. Ја читам. Ј- ч-т-м- --------- Ја читам. 0
J--čit-m. Ja čitam. J- č-t-m- --------- Ja čitam.
Te olvasol. Т---и-аш. Ти читаш. Т- ч-т-ш- --------- Ти читаш. 0
Ti--itaš. Ti čitaš. T- č-t-š- --------- Ti čitaš.
Ő olvas. Он----а. Он чита. О- ч-т-. -------- Он чита. 0
O----t-. On čita. O- č-t-. -------- On čita.
Én írok. Ј- -и--м. Ја пишем. Ј- п-ш-м- --------- Ја пишем. 0
J---i--m. Ja pišem. J- p-š-m- --------- Ja pišem.
Egy betűt írok. Ја пи-е-----но с-о-о. Ја пишем једно слово. Ј- п-ш-м ј-д-о с-о-о- --------------------- Ја пишем једно слово. 0
Ja -i-em-je-no ---v-. Ja pišem jedno slovo. J- p-š-m j-d-o s-o-o- --------------------- Ja pišem jedno slovo.
Egy szót írok. Ја---шем---д-у-ре-. Ја пишем једну реч. Ј- п-ш-м ј-д-у р-ч- ------------------- Ја пишем једну реч. 0
Ja-pi--- -e-nu--e-. Ja pišem jednu reč. J- p-š-m j-d-u r-č- ------------------- Ja pišem jednu reč.
Egy mondatot írok. Ј- пи-е- ј---у р--еницу. Ја пишем једну реченицу. Ј- п-ш-м ј-д-у р-ч-н-ц-. ------------------------ Ја пишем једну реченицу. 0
Ja pišem -ed-u---č----u. Ja pišem jednu rečenicu. J- p-š-m j-d-u r-č-n-c-. ------------------------ Ja pišem jednu rečenicu.
Egy levelet írok. Ја--иш-м је-н- -исм-. Ја пишем једно писмо. Ј- п-ш-м ј-д-о п-с-о- --------------------- Ја пишем једно писмо. 0
Ja --š----edno pis-o. Ja pišem jedno pismo. J- p-š-m j-d-o p-s-o- --------------------- Ja pišem jedno pismo.
Egy könyvet írok. Ја -иш-м-је--у ----у. Ја пишем једну књигу. Ј- п-ш-м ј-д-у к-и-у- --------------------- Ја пишем једну књигу. 0
Ja---š-- je-n- -----u. Ja pišem jednu knjigu. J- p-š-m j-d-u k-j-g-. ---------------------- Ja pišem jednu knjigu.
Én írok. Ј- --ш--. Ја пишем. Ј- п-ш-м- --------- Ја пишем. 0
Ja pi-em. Ja pišem. J- p-š-m- --------- Ja pišem.
Te írsz. Т- п--еш. Ти пишеш. Т- п-ш-ш- --------- Ти пишеш. 0
T- ---e-. Ti pišeš. T- p-š-š- --------- Ti pišeš.
Ő ír. О- пиш-. Он пише. О- п-ш-. -------- Он пише. 0
On-pi--. On piše. O- p-š-. -------- On piše.

Letöltés MP3 (.postai irányítószám fájlok)

Internacionalizmusok

A globalizáció a nyelvek előtt sem áll meg. Ez az internacionalizmusok növekedésében figyelhető meg. Internacionalizmusnak nevezzük azokat a szavakat, amelyek több nyelvben léteznek. Ezeknek a szavaknak ugyanaz, vagy hasonló a jelentésük. A kiejtés is sokszor ugyanolyan. A szavak helyesírása is legtöbbször hasonló. Az internacionalizmusok elterjedése nagyon érdekes. Ugyanis nincsen tekintettel határokra. Földrajzi határokra se. És főleg nem nyelvi határokra. Léteznek olyan szavak, amelyeket minden kontinensen megértenek. A hotel szó egy jó példa erre. A világon majdnem mindenhol létezik. Sok internacionalizmus a tudományból származik. Technikai kifejezések is gyorsan terjednek világszerte. Minden egyes internacionalizmusnak egy eredete van. Ugyanabból a szóból fejlődtek. A legtöbb internacionalizmus viszont átvételből származik. Ez annyit jelent, hogy egyszerűen átvesznek egy szót egy másik nyelvből. A átvétel során a kultúrkörök fontos szerepet játszanak. Minden egyes civilizációnak megvannak a saját hagyományai. Ezért az újdonságok nem mindenhol érvényesülnek. A kulturális normák döntenek arról, hogy mely dolgok kerülnek átvételre. Vannak olyan dolgok, amelyek csak a világ egyes részein léteznek. Más dolgok nagyon gyorsan elterjednek az egész világon. Ha terjednek, csak akkor tejed velük a nevük is. Éppen ez teszi az internacionalizmusokat ennyire izgalmassá! A nyelvek felfedezése során a kultúrát is felfedezzük…