Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   nn Yesterday – today – tomorrow

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [ti]

Yesterday – today – tomorrow

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Jučer je bila subota. I-går--a-------au-dag. I g-- v-- d-- l------- I g-r v-r d-t l-u-d-g- ---------------------- I går var det laurdag. 0
Jučer sam bio / bila u kinu. I-går va---g p- -ino. I g-- v-- e- p- k---- I g-r v-r e- p- k-n-. --------------------- I går var eg på kino. 0
Film je bio interesantan. F---en-v-----t-re-----. F----- v-- i----------- F-l-e- v-r i-t-r-s-a-t- ----------------------- Filmen var interessant. 0
Danas je nedjelja. I-da- er-det -u-da-. I d-- e- d-- s------ I d-g e- d-t s-n-a-. -------------------- I dag er det sundag. 0
Danas ne radim. I-d-- ---ei-e- e- --k--. I d-- a------- e- i----- I d-g a-b-i-e- e- i-k-e- ------------------------ I dag arbeider eg ikkje. 0
Ostajem kod kuće. E-----h----. E- e- h----- E- e- h-i-e- ------------ Eg er heime. 0
Sutra je ponedjeljak. I -o-g-- er --- m-n--g. I m----- e- d-- m------ I m-r-o- e- d-t m-n-a-. ----------------------- I morgon er det måndag. 0
Sutra ponovo radim. I mo--o- -ka--eg p----b- --t. I m----- s--- e- p- j--- a--- I m-r-o- s-a- e- p- j-b- a-t- ----------------------------- I morgon skal eg på jobb att. 0
Ja radim u birou. E- -ob--r ----i--k--t-r. E- j----- p- e-- k------ E- j-b-a- p- e-t k-n-o-. ------------------------ Eg jobbar på eit kontor. 0
Ko je to? Kve- e-----? K--- e- d--- K-e- e- d-t- ------------ Kven er det? 0
To je Petar. De- -r P-ter. D-- e- P----- D-t e- P-t-r- ------------- Det er Peter. 0
Petar je student. Pe--r ------de--. P---- e- s------- P-t-r e- s-u-e-t- ----------------- Peter er student. 0
Ko je to? Kv-- -r-d--? K--- e- d--- K-e- e- d-t- ------------ Kven er det? 0
To je Marta. D-t -r--art-a. D-- e- M------ D-t e- M-r-h-. -------------- Det er Martha. 0
Marta je sekretarica. M--th- -- -ekret-r. M----- e- s-------- M-r-h- e- s-k-e-æ-. ------------------- Martha er sekretær. 0
Petаr i Marta su prijatelji. Pet-r-og Ma------- v-n-r. P---- o- M----- e- v----- P-t-r o- M-r-h- e- v-n-r- ------------------------- Peter og Martha er vener. 0
Petаr je Martin prijatelj. P---r er-ve--- ti--M-----. P---- e- v---- t-- M------ P-t-r e- v-n-n t-l M-r-h-. -------------------------- Peter er venen til Martha. 0
Marta je Petrova prijateljica. Martha er-v-n-i--a t-l--et-r. M----- e- v------- t-- P----- M-r-h- e- v-n-i-n- t-l P-t-r- ----------------------------- Martha er venninna til Peter. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!