Knjiga fraza

bs Pridjevi 2   »   nn Adjectives 2

79 [sedamdeset i devet]

Pridjevi 2

Pridjevi 2

79 [syttini]

Adjectives 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Ja imam na sebi plavu haljinu. E--har e-----å----le ---me-. Eg har ein blå kjole på meg. E- h-r e-n b-å k-o-e p- m-g- ---------------------------- Eg har ein blå kjole på meg. 0
Ja imam na sebi crvenu haljinu. E--h-r---- -aud --o-e--å-m--. Eg har ein raud kjole på meg. E- h-r e-n r-u- k-o-e p- m-g- ----------------------------- Eg har ein raud kjole på meg. 0
Ja imam na sebi zelenu haljinu. Eg --r-e-n-grø- -jo---------. Eg har ein grøn kjole på meg. E- h-r e-n g-ø- k-o-e p- m-g- ----------------------------- Eg har ein grøn kjole på meg. 0
Ja kupujem crnu tašnu. Eg -j-pe- ei -v-r--v-ske. Eg kjøper ei svart veske. E- k-ø-e- e- s-a-t v-s-e- ------------------------- Eg kjøper ei svart veske. 0
Ja kupujem smeđu tašnu. Eg---ø-e--e-------v-s-e. Eg kjøper ei brun veske. E- k-ø-e- e- b-u- v-s-e- ------------------------ Eg kjøper ei brun veske. 0
Ja kupujem bijelu tašnu. Eg---ø-e- e--kvit-----e. Eg kjøper ei kvit veske. E- k-ø-e- e- k-i- v-s-e- ------------------------ Eg kjøper ei kvit veske. 0
Ja trebam novo auto. E--t---------n--b-l. Eg treng ein ny bil. E- t-e-g e-n n- b-l- -------------------- Eg treng ein ny bil. 0
Ja trebam brzo auto. E- t-e-----n r-sk ---. Eg treng ein rask bil. E- t-e-g e-n r-s- b-l- ---------------------- Eg treng ein rask bil. 0
Ja trebam udobno auto. Eg--re-- -in -om--rtab---bi-. Eg treng ein komfortabel bil. E- t-e-g e-n k-m-o-t-b-l b-l- ----------------------------- Eg treng ein komfortabel bil. 0
Tamo gore stanuje jedna stara žena. De----p--bu- -et--i g---l---m-. Der oppe bur det ei gamal dame. D-r o-p- b-r d-t e- g-m-l d-m-. ------------------------------- Der oppe bur det ei gamal dame. 0
Tamo gore stanuje jedna debela žena. D-- oppe bu---et-ei--juk---ame. Der oppe bur det ei tjukk dame. D-r o-p- b-r d-t e- t-u-k d-m-. ------------------------------- Der oppe bur det ei tjukk dame. 0
Tamo dole stanuje jedna radoznala žena. D---------u- d-t -- -y--je--ig-----. Der nede bur det ei nysgjerrig dame. D-r n-d- b-r d-t e- n-s-j-r-i- d-m-. ------------------------------------ Der nede bur det ei nysgjerrig dame. 0
Naši gosti su bili dragi ljudi. Gjesta---v-r------hyggele-e ----. Gjestane våre var hyggelege folk. G-e-t-n- v-r- v-r h-g-e-e-e f-l-. --------------------------------- Gjestane våre var hyggelege folk. 0
Naši gosti su bili kulturni ljudi. G---tan-----e v-r---fl-g--f---. Gjestane våre var høflege folk. G-e-t-n- v-r- v-r h-f-e-e f-l-. ------------------------------- Gjestane våre var høflege folk. 0
Naši gosti su bili interesantni ljudi. G--st-ne -år--v----nt-r--sa-te-fol-. Gjestane våre var interessante folk. G-e-t-n- v-r- v-r i-t-r-s-a-t- f-l-. ------------------------------------ Gjestane våre var interessante folk. 0
Ja imam dragu djecu. E- h-r-s-ille--o--. Eg har snille born. E- h-r s-i-l- b-r-. ------------------- Eg har snille born. 0
Ali komšije imaju bezobraznu djecu. Me----boan------f--k-- born. Men naboane har frekke born. M-n n-b-a-e h-r f-e-k- b-r-. ---------------------------- Men naboane har frekke born. 0
Jesu li Vaša djeca dobra? Er --rna-di-e-l--i-e? Er borna dine lydige? E- b-r-a d-n- l-d-g-? --------------------- Er borna dine lydige? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jedan jezik, mnogo varijeteta

Čak i kada govorimo samo jedan jezik, govorimo mnogo jezika. Jer nijedan jezik nije zatvoren sistem. Svaki jezik pokazuje mnoge različite dimenzije. Jezik je živi sistem. Govornici se uvijek usmjeravaju prema svojim sugovornicima. Stoga ljudi mijenjaju jezik koji govore. Ti varijeteti se pojavljuju u različitim oblicima. Svaki jezik, na primjer, ima istoriju. Ona se mijenjala i nastavit će se mijenjati. To se vidi po tome što stariji ljudi govore drugačije od mladih. U većini jezika takođerpostoje različiti dijalekti. Međutim, mnogi govornici dijalekata se mogu prilagoditi svojoj okolini. U određenim situacijama govore standardni jezik. Različite društvene grupe koriste različite jezike. Jezik mladih ili lovački žargon su primjer za to. Većina ljudi govori drugačije na poslu nego kod kuće. Mnogi na poslu koriste i stručni jezik. Razlike postoje i u usmenom i pismenom jeziku. Govorni jezik je većinom puno jednostavniji od pisanog. Ta razlika može biti jako velika. To je slučaj kad se pisani jezici dugo ne mijenjaju. Govornik tada mora prvo naučiti jezik koristiti pismo. Jezik žena i muškaraca se često razlikuje. U zapadnim društvima ta razlika nije jako velika. Međutim, postoje zemlje u kojima žene govore sasvim drugačije od muškaraca. U nekim kulturama uljudnost ima vlastiti jezični oblik. Pričanje uopće nije lako! Moramo paziti na mnoge različite stvari istovremeno...