Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   el Χθες – σήμερα – αύριο

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [δέκα]

10 [déka]

Χθες – σήμερα – αύριο

[Chthes – sḗmera – aúrio]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Jučer je bila subota. Χ--- ή-α--Σ-ββα--. Χ--- ή--- Σ------- Χ-ε- ή-α- Σ-β-α-ο- ------------------ Χθες ήταν Σάββατο. 0
Ch-----ḗ-a- Sá--at-. C----- ḗ--- S------- C-t-e- ḗ-a- S-b-a-o- -------------------- Chthes ḗtan Sábbato.
Jučer sam bio / bila u kinu. Χ-ες--ήγα ----μ-. Χ--- π--- σ------ Χ-ε- π-γ- σ-ν-μ-. ----------------- Χθες πήγα σινεμά. 0
Cht--s pḗ-a --n--á. C----- p--- s------ C-t-e- p-g- s-n-m-. ------------------- Chthes pḗga sinemá.
Film je bio interesantan. Η--αινία -τ-ν ε--ιαφ-ρ----. Η τ----- ή--- ε------------ Η τ-ι-ί- ή-α- ε-δ-α-έ-ο-σ-. --------------------------- Η ταινία ήταν ενδιαφέρουσα. 0
Ē-t--n----ta- ---iaphé-ou-a. Ē t----- ḗ--- e------------- Ē t-i-í- ḗ-a- e-d-a-h-r-u-a- ---------------------------- Ē tainía ḗtan endiaphérousa.
Danas je nedjelja. Σή--ρ---ί-αι--------. Σ----- ε---- Κ------- Σ-μ-ρ- ε-ν-ι Κ-ρ-α-ή- --------------------- Σήμερα είναι Κυριακή. 0
S--e-a--ín-- K-riak-. S----- e---- K------- S-m-r- e-n-i K-r-a-ḗ- --------------------- Sḗmera eínai Kyriakḗ.
Danas ne radim. Σή-ερα---ν---υ-ε--. Σ----- δ-- δ------- Σ-μ-ρ- δ-ν δ-υ-ε-ω- ------------------- Σήμερα δεν δουλεύω. 0
S---ra d-n -o-leúō. S----- d-- d------- S-m-r- d-n d-u-e-ō- ------------------- Sḗmera den douleúō.
Ostajem kod kuće. Θα μ-ίν----ο ---τι. Θ- μ---- σ-- σ----- Θ- μ-ί-ω σ-ο σ-ί-ι- ------------------- Θα μείνω στο σπίτι. 0
T---m-í-- -t- ----i. T-- m---- s-- s----- T-a m-í-ō s-o s-í-i- -------------------- Tha meínō sto spíti.
Sutra je ponedjeljak. Α-ρι- --να- -ε--έ-α. Α---- ε---- Δ------- Α-ρ-ο ε-ν-ι Δ-υ-έ-α- -------------------- Αύριο είναι Δευτέρα. 0
Aúri- --nai---ut-ra. A---- e---- D------- A-r-o e-n-i D-u-é-a- -------------------- Aúrio eínai Deutéra.
Sutra ponovo radim. Α-ρι--δ--λεύω--ά-ι. Α---- δ------ π---- Α-ρ-ο δ-υ-ε-ω π-λ-. ------------------- Αύριο δουλεύω πάλι. 0
Aúri- doul--- pá-i. A---- d------ p---- A-r-o d-u-e-ō p-l-. ------------------- Aúrio douleúō páli.
Ja radim u birou. Δο--ε---στο-γραφείο. Δ------ σ-- γ------- Δ-υ-ε-ω σ-ο γ-α-ε-ο- -------------------- Δουλεύω στο γραφείο. 0
Doule-ō-s----r---e-o. D------ s-- g-------- D-u-e-ō s-o g-a-h-í-. --------------------- Douleúō sto grapheío.
Ko je to? Π-------ναι------; Π---- ε---- α----- Π-ι-ς ε-ν-ι α-τ-ς- ------------------ Ποιος είναι αυτός; 0
Po-os---nai -----? P---- e---- a----- P-i-s e-n-i a-t-s- ------------------ Poios eínai autós?
To je Petar. Αυ--- ε---ι ο-Π---ρ. Α---- ε---- ο Π----- Α-τ-ς ε-ν-ι ο Π-τ-ρ- -------------------- Αυτός είναι ο Πέτερ. 0
Autó--eína--o Pé---. A---- e---- o P----- A-t-s e-n-i o P-t-r- -------------------- Autós eínai o Péter.
Petar je student. Ο-Πέ-ερ -ίνα----ιτ-τ-ς. Ο Π---- ε---- φ-------- Ο Π-τ-ρ ε-ν-ι φ-ι-η-ή-. ----------------------- Ο Πέτερ είναι φοιτητής. 0
O P-ter--í--i -----ē--s. O P---- e---- p--------- O P-t-r e-n-i p-o-t-t-s- ------------------------ O Péter eínai phoitētḗs.
Ko je to? Ποι----ν-ι-----; Π--- ε---- α---- Π-ι- ε-ν-ι α-τ-; ---------------- Ποια είναι αυτή; 0
P--a --nai-a-tḗ? P--- e---- a---- P-i- e-n-i a-t-? ---------------- Poia eínai autḗ?
To je Marta. Α------ν-ι η--ά--α. Α--- ε---- η Μ----- Α-τ- ε-ν-ι η Μ-ρ-α- ------------------- Αυτή είναι η Μάρτα. 0
Au---e---i-ē Már--. A--- e---- ē M----- A-t- e-n-i ē M-r-a- ------------------- Autḗ eínai ē Márta.
Marta je sekretarica. Η -ά--- ---α----αμμ-τέ--. Η Μ---- ε---- γ---------- Η Μ-ρ-α ε-ν-ι γ-α-μ-τ-α-. ------------------------- Η Μάρτα είναι γραμματέας. 0
Ē Márt--e--a- -ram--t-as. Ē M---- e---- g---------- Ē M-r-a e-n-i g-a-m-t-a-. ------------------------- Ē Márta eínai grammatéas.
Petаr i Marta su prijatelji. Ο ------και - ----α -ί--ι -ίλοι. Ο Π---- κ-- η Μ---- ε---- φ----- Ο Π-τ-ρ κ-ι η Μ-ρ-α ε-ν-ι φ-λ-ι- -------------------------------- Ο Πέτερ και η Μάρτα είναι φίλοι. 0
O--é----------Már-a-eí-ai -hí---. O P---- k-- ē M---- e---- p------ O P-t-r k-i ē M-r-a e-n-i p-í-o-. --------------------------------- O Péter kai ē Márta eínai phíloi.
Petаr je Martin prijatelj. Ο----ε- -ί-αι-- -ίλος-της --ρτ-. Ο Π---- ε---- ο φ---- τ-- Μ----- Ο Π-τ-ρ ε-ν-ι ο φ-λ-ς τ-ς Μ-ρ-α- -------------------------------- Ο Πέτερ είναι ο φίλος της Μάρτα. 0
O---t-- --n-i - p-ílo- --- M-rta. O P---- e---- o p----- t-- M----- O P-t-r e-n-i o p-í-o- t-s M-r-a- --------------------------------- O Péter eínai o phílos tēs Márta.
Marta je Petrova prijateljica. Η Μ--τα ε--αι-- φίλ----υ Πέτερ. Η Μ---- ε---- η φ--- τ-- Π----- Η Μ-ρ-α ε-ν-ι η φ-λ- τ-υ Π-τ-ρ- ------------------------------- Η Μάρτα είναι η φίλη του Πέτερ. 0
Ē-M-----eí--- ---hí-ē -o- -é--r. Ē M---- e---- ē p---- t-- P----- Ē M-r-a e-n-i ē p-í-ē t-u P-t-r- -------------------------------- Ē Márta eínai ē phílē tou Péter.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!