Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   he ‫אתמול – היום – מחר‬

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

‫10 [עשר]‬

10 [esser]

‫אתמול – היום – מחר‬

[etmol – hayom – maxar]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Jučer je bila subota. ‫א---- הי---ו- --ת-‬ ‫----- ה-- י-- ש---- ‫-ת-ו- ה-ה י-ם ש-ת-‬ -------------------- ‫אתמול היה יום שבת.‬ 0
e--ol h-yah--om----ba-. e---- h---- y-- s------ e-m-l h-y-h y-m s-a-a-. ----------------------- etmol hayah yom shabat.
Jučer sam bio / bila u kinu. ‫אתמו- --ית--ב-ו--וע-‬ ‫----- ה---- ב-------- ‫-ת-ו- ה-י-י ב-ו-נ-ע-‬ ---------------------- ‫אתמול הייתי בקולנוע.‬ 0
etm-- h-i---ba--lno'-. e---- h---- b--------- e-m-l h-i-i b-q-l-o-a- ---------------------- etmol haiti baqolno'a.
Film je bio interesantan. ‫ה-רט ה----עני--.‬ ‫---- ה-- מ------- ‫-ס-ט ה-ה מ-נ-י-.- ------------------ ‫הסרט היה מעניין.‬ 0
h--ere- ----- me'-n--n. h------ h---- m-------- h-s-r-t h-y-h m-'-n-e-. ----------------------- haseret hayah me'anien.
Danas je nedjelja. ‫ה-ום-י---ר-----‬ ‫---- י-- ר------ ‫-י-ם י-ם ר-ש-ן-‬ ----------------- ‫היום יום ראשון.‬ 0
h------om--i-sh--. h---- y-- r------- h-y-m y-m r-'-h-n- ------------------ hayom yom ri'shon.
Danas ne radim. ‫ה-ו- א---לא---בד ---.‬ ‫---- א-- ל- ע--- / ת-- ‫-י-ם א-י ל- ע-ב- / ת-‬ ----------------------- ‫היום אני לא עובד / ת.‬ 0
ha-o- a-i lo -ve-/o-ed-t. h---- a-- l- o----------- h-y-m a-i l- o-e-/-v-d-t- ------------------------- hayom ani lo oved/ovedet.
Ostajem kod kuće. ‫-נ--נשא- ----ב--ת-‬ ‫--- נ--- / ת ב----- ‫-נ- נ-א- / ת ב-י-.- -------------------- ‫אני נשאר / ת בבית.‬ 0
ani -is-a'r-ni-h--re--bab---. a-- n---------------- b------ a-i n-s-a-r-n-s-e-r-t b-b-i-. ----------------------------- ani nisha'r/nishe'ret babait.
Sutra je ponedjeljak. ‫מ---י-- -ני-‬ ‫--- י-- ש---- ‫-ח- י-ם ש-י-‬ -------------- ‫מחר יום שני.‬ 0
m-x-----m -he--. m---- y-- s----- m-x-r y-m s-e-i- ---------------- maxar yom sheni.
Sutra ponovo radim. ‫--- --- ח--- /-----בו---‬ ‫--- א-- ח--- / ת ל------- ‫-ח- א-י ח-ז- / ת ל-ב-ד-.- -------------------------- ‫מחר אני חוזר / ת לעבודה.‬ 0
ma-ar-an------r/xo--ret-la--v-d--. m---- a-- x------------ l--------- m-x-r a-i x-z-r-x-z-r-t l-'-v-d-h- ---------------------------------- maxar ani xozer/xozeret la'avodah.
Ja radim u birou. ‫-נ- עובד / ת -מש--.‬ ‫--- ע--- / ת ב------ ‫-נ- ע-ב- / ת ב-ש-ד-‬ --------------------- ‫אני עובד / ת במשרד.‬ 0
ani----d-ov-de---e-is--a-. a-- o---------- b--------- a-i o-e-/-v-d-t b-m-s-r-d- -------------------------- ani oved/ovedet bemissrad.
Ko je to? ‫-----?‬ ‫-- ז--- ‫-י ז-?- -------- ‫מי זה?‬ 0
m--z--? m- z--- m- z-h- ------- mi zeh?
To je Petar. ‫-ה------‬ ‫--- פ---- ‫-ה- פ-ר-‬ ---------- ‫זהו פטר.‬ 0
z------te-. z--- p----- z-h- p-t-r- ----------- zehu peter.
Petar je student. ‫פ-- -טו--ט.‬ ‫--- ס------- ‫-ט- ס-ו-נ-.- ------------- ‫פטר סטודנט.‬ 0
pe-e- s-udent. p---- s------- p-t-r s-u-e-t- -------------- peter student.
Ko je to? ‫מ---ו-‬ ‫-- ז--- ‫-י ז-?- -------- ‫מי זו?‬ 0
m--z-? m- z-- m- z-? ------ mi zo?
To je Marta. ‫ז----ת--‬ ‫-- מ----- ‫-ו מ-ת-.- ---------- ‫זו מרתה.‬ 0
zo-mar---. z- m------ z- m-r-a-. ---------- zo martah.
Marta je sekretarica. ‫-רת--הי- מזכיר--‬ ‫---- ה-- מ------- ‫-ר-ה ה-א מ-כ-ר-.- ------------------ ‫מרתה היא מזכירה.‬ 0
ma-ta--hi-maz----h. m----- h- m-------- m-r-a- h- m-z-i-a-. ------------------- martah hi mazkirah.
Petаr i Marta su prijatelji. ‫-טר ו---ה -ם-חב-ים.‬ ‫--- ו---- ה- ח------ ‫-ט- ו-ר-ה ה- ח-ר-ם-‬ --------------------- ‫פטר ומרתה הם חברים.‬ 0
p--e----a--ah -em xa-e-i-. p---- u------ h-- x------- p-t-r u-a-t-h h-m x-v-r-m- -------------------------- peter umartah hem xaverim.
Petаr je Martin prijatelj. ‫--- הוא ה--- ש--מ-ת--‬ ‫--- ה-- ה--- ש- מ----- ‫-ט- ה-א ה-ב- ש- מ-ת-.- ----------------------- ‫פטר הוא החבר של מרתה.‬ 0
pe--- ---h---v-r-s-e--m-----. p---- h- h------ s--- m------ p-t-r h- h-x-v-r s-e- m-r-a-. ----------------------------- peter hu haxaver shel martah.
Marta je Petrova prijateljica. ‫-רתה -יא ----ה של-פטר-‬ ‫---- ה-- ה---- ש- פ---- ‫-ר-ה ה-א ה-ב-ה ש- פ-ר-‬ ------------------------ ‫מרתה היא החברה של פטר.‬ 0
m---ah-hi-hax-v------h-- --t-r. m----- h- h-------- s--- p----- m-r-a- h- h-x-v-r-h s-e- p-t-r- ------------------------------- martah hi haxaverah shel peter.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!