Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 1   »   nn giving reasons

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

75 [syttifem]

giving reasons

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Zašto ne dolazite? Kv--o----em -u ik-je? K----- k--- d- i----- K-i-o- k-e- d- i-k-e- --------------------- Kvifor kjem du ikkje? 0
Vrijeme je tako loše. Vê-et ----å-då-l-g. V---- e- s- d------ V-r-t e- s- d-r-e-. ------------------- Vêret er så dårleg. 0
Ja ne dolazim, jer je vrijeme tako loše. Eg kj-m -k-je -o--i -ê-e--er s------e-. E- k--- i---- f---- v---- e- s- d------ E- k-e- i-k-e f-r-i v-r-t e- s- d-r-e-. --------------------------------------- Eg kjem ikkje fordi vêret er så dårleg. 0
Zašto ne dolazi on? Kvi-or---em h---ikkje? K----- k--- h-- i----- K-i-o- k-e- h-n i-k-e- ---------------------- Kvifor kjem han ikkje? 0
On nije pozvan. Ha--er-ikk------it--t. H-- e- i---- i-------- H-n e- i-k-e i-v-t-r-. ---------------------- Han er ikkje invitert. 0
On ne dolazi, jer nije pozvan. H-- kj-m-i--je f-rdi -a- -k-----r in--tert. H-- k--- i---- f---- h-- i---- e- i-------- H-n k-e- i-k-e f-r-i h-n i-k-e e- i-v-t-r-. ------------------------------------------- Han kjem ikkje fordi han ikkje er invitert. 0
Zašto ne dolaziš? K-i-o--kj----u-ik-je? K----- k--- d- i----- K-i-o- k-e- d- i-k-e- --------------------- Kvifor kjem du ikkje? 0
Ja nemam vremena. E- ha---kk----i-. E- h-- i---- t--- E- h-r i-k-e t-d- ----------------- Eg har ikkje tid. 0
Ja ne dolazim, jer nemam vremena. Eg-ka--i-k-e -ome-f-----e- ik--- -ar --d. E- k-- i---- k--- f---- e- i---- h-- t--- E- k-n i-k-e k-m- f-r-i e- i-k-e h-r t-d- ----------------------------------------- Eg kan ikkje kome fordi eg ikkje har tid. 0
Zašto ne ostaneš? K--fo----i- d-------? K----- b--- d- i----- K-i-o- b-i- d- i-k-e- --------------------- Kvifor blir du ikkje? 0
Ja moram još raditi. Eg--- jo--e. E- m- j----- E- m- j-b-e- ------------ Eg må jobbe. 0
Ja ne ostajem, jer moram još raditi. Eg-kan -kk-- bl-, --rdi eg ----o-b-. E- k-- i---- b--- f---- e- m- j----- E- k-n i-k-e b-i- f-r-i e- m- j-b-e- ------------------------------------ Eg kan ikkje bli, fordi eg må jobbe. 0
Zašto idete već? Kvifo- går-du-all--e--? K----- g-- d- a-------- K-i-o- g-r d- a-l-r-i-? ----------------------- Kvifor går du allereie? 0
Ja sam umoran / umorna. Eg-e- ---ytt. E- e- t------ E- e- t-ø-t-. ------------- Eg er trøytt. 0
Ja idem, jer sam umoran / umorna. E- -å--f--di-eg er--r---t. E- g-- f---- e- e- t------ E- g-r f-r-i e- e- t-ø-t-. -------------------------- Eg går fordi eg er trøytt. 0
Zašto već odlazite? Kv--o---------d- ---er--- n-? K----- k----- d- a------- n-- K-i-o- k-y-e- d- a-l-r-i- n-? ----------------------------- Kvifor køyrer du allereie no? 0
Već je kasno. De- -r ----t. D-- e- s----- D-t e- s-i-t- ------------- Det er seint. 0
Odlazim, jer je već kasno. E- k-yrer ------det e--sei-t. E- k----- f---- d-- e- s----- E- k-y-e- f-r-i d-t e- s-i-t- ----------------------------- Eg køyrer fordi det er seint. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Ko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su takođe odlučniji. Međutim, kako odlučuju zavisi od jezika. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim maternjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili maternji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...