Knjiga fraza

bs Jučer – danas – sutra   »   bg вчера – днес – утре

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [десет]

10 [deset]

вчера – днес – утре

[vchera – dnes – utre]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Jučer je bila subota. Вч-р- б-ше-с-б---. В---- б--- с------ В-е-а б-ш- с-б-т-. ------------------ Вчера беше събота. 0
V-h-ra-b-s-- s-bo-a. V----- b---- s------ V-h-r- b-s-e s-b-t-. -------------------- Vchera beshe sybota.
Jučer sam bio / bila u kinu. В-----бях -- кин-. В---- б-- н- к---- В-е-а б-х н- к-н-. ------------------ Вчера бях на кино. 0
V-h-ra-b--k- -- --n-. V----- b---- n- k---- V-h-r- b-a-h n- k-n-. --------------------- Vchera byakh na kino.
Film je bio interesantan. Ф-лмът -е-- и-тересен. Ф----- б--- и--------- Ф-л-ъ- б-ш- и-т-р-с-н- ---------------------- Филмът беше интересен. 0
F--my--bes-e----er-se-. F----- b---- i--------- F-l-y- b-s-e i-t-r-s-n- ----------------------- Filmyt beshe interesen.
Danas je nedjelja. Д--с --н-д---. Д--- е н------ Д-е- е н-д-л-. -------------- Днес е неделя. 0
Dn-s--e n-del-a. D--- y- n------- D-e- y- n-d-l-a- ---------------- Dnes ye nedelya.
Danas ne radim. Дн-- не рабо--. Д--- н- р------ Д-е- н- р-б-т-. --------------- Днес не работя. 0
Dne- n----b-tya. D--- n- r------- D-e- n- r-b-t-a- ---------------- Dnes ne rabotya.
Ostajem kod kuće. Аз---т-в-м в--щ-. А- о------ в----- А- о-т-в-м в-ъ-и- ----------------- Аз оставам вкъщи. 0
Az -s--v-- v--sh--i. A- o------ v-------- A- o-t-v-m v-y-h-h-. -------------------- Az ostavam vkyshchi.
Sutra je ponedjeljak. У--- - ------л-ик. У--- е п---------- У-р- е п-н-д-л-и-. ------------------ Утре е понеделник. 0
U-re--e-p-ne-eln--. U--- y- p---------- U-r- y- p-n-d-l-i-. ------------------- Utre ye ponedelnik.
Sutra ponovo radim. Утр- а- о-но-о ра-отя. У--- а- о----- р------ У-р- а- о-н-в- р-б-т-. ---------------------- Утре аз отново работя. 0
V-pone-e-nik-a-----ovo---b--ya. V p--------- a- o----- r------- V p-n-d-l-i- a- o-n-v- r-b-t-a- ------------------------------- V ponedelnik az otnovo rabotya.
Ja radim u birou. Аз работя ------. А- р----- в о---- А- р-б-т- в о-и-. ----------------- Аз работя в офис. 0
A- ----tya-v-ofi-. A- r------ v o---- A- r-b-t-a v o-i-. ------------------ Az rabotya v ofis.
Ko je to? К-- --това? К-- е т---- К-й е т-в-? ----------- Кой е това? 0
K-- -- ---a? K-- y- t---- K-y y- t-v-? ------------ Koy ye tova?
To je Petar. То-а е-П---р. Т--- е П----- Т-в- е П-т-р- ------------- Това е Петер. 0
To-a ye Pe-er. T--- y- P----- T-v- y- P-t-r- -------------- Tova ye Peter.
Petar je student. Петер е-с-удент. П---- е с------- П-т-р е с-у-е-т- ---------------- Петер е студент. 0
Pe----y--stu-en-. P---- y- s------- P-t-r y- s-u-e-t- ----------------- Peter ye student.
Ko je to? К---е--ова? К-- е т---- К-й е т-в-? ----------- Кой е това? 0
K-y--e-tova? K-- y- t---- K-y y- t-v-? ------------ Koy ye tova?
To je Marta. Т-в- е-Март-. Т--- е М----- Т-в- е М-р-а- ------------- Това е Марта. 0
Tov- y-----t-. T--- y- M----- T-v- y- M-r-a- -------------- Tova ye Marta.
Marta je sekretarica. М---а е -ек---а-к-. М---- е с---------- М-р-а е с-к-е-а-к-. ------------------- Марта е секретарка. 0
Ma-t---e sekr----ka. M---- y- s---------- M-r-a y- s-k-e-a-k-. -------------------- Marta ye sekretarka.
Petаr i Marta su prijatelji. П-т-р-и Марта--а------е-и. П---- и М---- с- п-------- П-т-р и М-р-а с- п-и-т-л-. -------------------------- Петер и Марта са приятели. 0
P--er i M-rt- s- --i-a-e--. P---- i M---- s- p--------- P-t-r i M-r-a s- p-i-a-e-i- --------------------------- Peter i Marta sa priyateli.
Petаr je Martin prijatelj. П--е- --пр--те-ят------рта. П---- е п-------- н- М----- П-т-р е п-и-т-л-т н- М-р-а- --------------------------- Петер е приятелят на Марта. 0
Peter -- -ri-a--------a--art-. P---- y- p---------- n- M----- P-t-r y- p-i-a-e-y-t n- M-r-a- ------------------------------ Peter ye priyatelyat na Marta.
Marta je Petrova prijateljica. М--т- е-п-ия------- -----те-. М---- е п---------- н- П----- М-р-а е п-и-т-л-а-а н- П-т-р- ----------------------------- Марта е приятелката на Петер. 0
Ma--a-y- -riya--l-a-a--a Peter. M---- y- p----------- n- P----- M-r-a y- p-i-a-e-k-t- n- P-t-r- ------------------------------- Marta ye priyatelkata na Peter.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne naučne studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari naveče može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju muzika ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika takođe! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovo reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju dobro odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Da li ste to znali?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 miliona to je maternji jezik. U nekoliko tačaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno dijalekata koji su djelimice veoma različiti. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da jedva mogu da se obrazuju za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako dijalekti u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!